Слушајте Sputnik
    Седиште Агрокора

    Агрокор здрав још само у Србији

    © YT/Al Jazeera Balkans
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    4222

    Распетљавање случаја који је потресао регион, и уз помоћ „лекс Агрокора“ иде компликовано јер се стално отварају нова питања. И све зачињено политиком. То је данас била и тема за шефове дипломатије Русије и Хрватске. А добављачи у Хрватској прете обуставом испорука.

    Закувало са свих страна око Агрокора. А како и не би када се ради о шест милијарди евра дуга и судбини породица око 60.000 запослених у највећој фирми у региону.

    Само у данашњем дану Агрокором су се бавили и у Привредној комори Србије, добављачи у Хрватској, а добављачима — потпредседница Владе Хрватске и министарка привреде, али и ванредни управитељ тог концерна Анте Рамљак. Он је суду поднео тужбе како би побио анекс уговора о раду власника Агрокора Ивице Тодорића. У Москви је Агрокор, чији су највећи повериоци руске банке, био и неизбежно питање министрима спољних послова Русије и Хрватске Сергеју Лаврову и Давору Иву Штиру.

    Добављачи у Хрватској запретили су да ће уколико не буду испуњени њихови захтеви до 29. маја обуставити даље испоруке робе. Захтеви се односе на решавање питања обавеза насталих на основу издатих меница путем којих су добављачи кредитирали Агрокор. Њихова вредност је 417 милиона евра.

    Издате менице су добављачи продавали банкама и факторинг друштвима, која део меница нису успела да наплате од Агрокора, па су их пустили на рачуне добављача. Добављачи траже и да све обавезе Агрокора за испоручену робу након примене „лекс Агрокора“ имају једнак статус као што имају и банке за нова кредитирања.

    Потпредседница Владе и министарка привреде Мартина Далић на то одговара да речник ултиматума није примерен ситуацији и за среду је најавила састанак са представницима незадовољних добављача.

    Она је указала да Агрокор има 6.500 добављача који су од увођења ванредне управе примили исплате што за део старих дугова, што за нове испоруке. Документ, односно ултиматум, сматра она, упутило је тек нешто око 160 добављача.

    На питање Спутњика да ли се то односи на све Агрокорове добављаче, па и у нашој земљи, министар трговине Србије Расим Љајић је прецизирао да је реч само о онима у Хрватској.

    „Они су поставили ултиматум ванредном управнику Агрокора Анти Рамљаку кога је поставила Влада Хрватске и дали рок од седам дана да се измире обавезе. У противном они ће престати са испорукама робе према Агрокору“, рекао је Љајић.

    То се, истиче он, не односи на добављаче у Србији. „Меркатор С“, који у Србији обједињује Агрокорову малопродају у оквиру које су Меркатор, Рода и Идеа, направио је договор са шест највећих добављача око даље испоруке робе, каже Љајић и додаје да се према малим добављачима обавезе извршавају према потписаним уговорима.

     „То не значи да ми и даље не вршимо мониторинг и надзор. Пратимо свакодневно ситуацију која је и даље озбиљна. На сву срећу, код нас је она здравија него што је то са Агрокором у Хрватској“, закључио је Љајић за Спутњик.

    Да свака врста опреза није на одмет указао је и најновији позив Привредне коморе Србије (ПКС) упућен домаћим фирмама и предузетницима да пријаве потраживања према Агрокору и друштвима, њих 50, која су повезана или зависна од тог хрватског концерна.

    Рок за пријаву потраживања је 9. јун, како је предвиђено „лекс Агрокором“, односно Законом о поступку ванредне управе у трговачким друштвима од системског значаја за Републику Хрватску. На основу њега је у хрватски концерн пре 40 дана уведена ванредна управа.

    Према том пропису, сва потраживања Агрокорових поверилаца доспевају на наплату увођењем ванредне управе у Агрокору и уколико не буду пријављена сматраће се да престају да постоје.

    „Како би потраживања била призната она морају бити образложена и поткрепљена доказима“, упозорила је ПКС.

    У исто време у Загребу ванредни повереник за Агрокор Анте Рамљак Трговачком суду у Загребу поднео је тужбене захтеве за побијање анекса уговора о раду тројице чланова бивше Управе Агрокора, конкретно власника концерна Ивице Тодорића, Анте Тодорића и Ивана Црњца.

    Они су само 10 дана пре него што је у складу са „лекс Агрокором“ уведена ванредна управа у компанију потписали спорни анекс уговора како би избегли евентуалну штету која би им у судским споровима могла бити пресуђена због начина вођења компаније. Тим анексом је, наиме, прецизирано да би у том случају сву штету сносио сам Агрокор.

    А да би колико толико умањио штету, Агрокор је почео да се ослобађа вишка покретне имовине од које нема користи. На листи су луксузне јахте, хеликоптери, аутомобили.

    А решења још ни на видику. Хрватски медији су, наиме, пренели да су се на маргинама састанка добављача Агрокора могле сазнати две значајне информације које баш и немају позитиван предзнак.

    Једна је да амерички правни саветници сматрају да је дуг Агрокора применом „лекс Агрокора“ постао дуг Републике Хрватске, а друга да ће саветници Агрокор коштати око 300 милиона долара док траје реструктурирање.

    Хрватски „лекс специјалис“ прописује да поступак ванредне управе не може да траје дуже од 12 месеци и да тај рок може бити продужен највише једном и то за додатна три месеца. План је да Агрокор буде реструктуриран, а ако то не буде могуће биће покренут стечај.

     

    Слично:

    Случај „Агрокор“: „Сбербанка“ жели да ојача своје позиције у ЕУ
    Агрокор „игра“ по нотама Алвареза
    Руси спасавају „Агрокор“, криза се не прелива у Србију
    Срби би могли да купе део „Агрокора“
    Тагови:
    ванредна управа, лекс Агрокор, Мерактор, Агрокор, реструктурирање, дугови, добављачи, стечај, Анте Рамљак, Мартина Далић, Ивица Тодорић, Давор Иво Штир, Расим Љајић, Сергеј Лавров, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога