Слушајте Sputnik
    Швајцарски франак

    Аларм држави: Дужници у „швајцарцима“ могу да сруше банкарски систем

    CC0 / pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    5496

    Извесно је да ће проблеми са кредитима у „швајцарцима“ бити решавани судским путем све док број тужби не постане опасан по банкарски сектор. Онда ће вероватно да уследи неко системско решење.

    Број тужби за раскид уговора о крeдитима у швајцарским францима свакодневно се повећава, људи се пријављују за групне тужбе и ми сваког месеца пуштамо нову серију тужби, каже за Спутњик председник Удружења банкарских клијената „Ефектива“ Дејан Гавриловић, и износи податак да их је само преко тог удружења до сада покренуло више од 700 људи.

    Најновија одлука Врховног касационог суда (ВКС) да укине пресуду о одбијању тужбе за раскид уговора за кредит у „швајцарцима“ био је додатни ветар у леђа онима који су решили да лек потраже на суду. Охрабрујућа је била прва правоснажна пресуда пред Вишим судом у Новом Саду из октобра прошле године којом је раскинут уговор између једне стране банке и нашег грађанина који је имао стамбени кредит у швајцарским францима. Пресуда је донета због „битно промењених околности“ од тренутка када је зајам узет 2008. године до данас.

    Гавриловић каже да у Србији има 20.000 кредита у „швајцарцима“ и да се у тражењу решења тог проблема до кога је дошло пре две и по године, од стране државе и НБС није много одмакло од пређашњег стања.

    Проблем је настао када је због последица светске економске кризе, Централна банка Швајцарске, после трогодишњих напора да заузда валуту, одустала од вештачког држања њеног паритета са евром. Последицу те одлуке осетиле су све европске државе, а највећи број њих, од Француске, Шпаније, Аустрије, Пољске, Мађарске, Италије, Румуније, Грчке, Хрватске проблем је решавао или судски или законом о конверзији кредита у домаћу валуту или евро. 

    Тог 15. јануара 2015. швајцарски франак је ојачао према динару чак око 18 одсто.

    Народна банка Србије није пристала на предлагани закон о конверзији. Предложила је, подсећа Гавриловић, четири модела која је требало да буду од помоћи онима који имају кредите у францима, али чињеница да је само десетак одсто корисника прихватило неки од тих модела указује да су они били неприхватљиви.

    Објашњавајући суштину проблема, он наводи да су корисницима рате кредита, посматрано у динарима, увећане и до два и по пута у односу на онај период када су кредите подигли, а главница кредита посматрано у еврима или динарима им је већа него што је била на почетку.

    „Дакле, отплаћујете кредит, платили сте већ неколико милиона динара банци и опет дугујете дупло више у динарима него што сте узели на дан исплате“, прецизира Гавриловић. И додаје: четири модела НБС су предвиђала олакшице у смислу да се рата смањи пет одсто. Дакле имате ситуацију да вам се рата повећа два и по пута а онда НБС нуди да она буде смањена пет одсто.

    Председник „Ефективе“ напомиње да је једино што је било добро у тим моделима било то што је НБС констатовала да је дошло до промењених околности, до нарушавања једнаких давања и до отежавајућих околности по клијента. Управо те „промењене околности" користе се у тужбама где се тражи да се ти уговори о кредиту раскину, напомиње Гавриловић.

    Тако је у најновијој одлуци Врховног касационог суда (ВКС) управо наложено Апелационом суду у Новом Саду да у поновном поступку поуздано утврди да ли је и у којој мери дошло до промењених околности од закључења спорног уговора између странака.

    Није спорно да је промена курса страних валута у односу на динар уобичајена појава, али то не значи да и енормна промена курса представља уобичајену појаву, наводи ВКС. И подсећа да је „тужиља узела кредит за куповину куће, а да јој сада за његово враћање треба неколико таквих кућа“.

    „Покушавамо да анимирамо што већи број корисника да туже и да на тај начин проблем буде решен судским путем. У ту сврху смо осмислили опцију у којој би 10 корисника кредита једне банке тужило ту банку у групи и тако подједнако делило трошкове. Не очекујемо више помоћ нити НБС нити државе, али очекујемо да судови наставе да раде као до сада, да буду на страни закона и да пресуђују да су ови уговори о кредитима апсолутно штетни“, истиче Гавриловић.

    Он је објаснио да право на подношење тужбе за раскид уговора има и највећи број од оних 10 одсто који су пристали на неки од четири модела које им је понудила НБС. Реч је онима који су помоћ у решавању проблема нашли у два модела која су остала у оквирима швајцарске валуте. Право на тужбу, међутим, немају они који су се одлучили за друга два модела који подразумевају конверзију швајцарске валуте у евро. Гавриловић, међутим, напомиње да је таквих изузетно мали број, управо због неповољних услова предвиђених тим моделима.

    Председник „Ефективе“ напомиње да, генерално, нема ништа против тога да држава донесе закон којим ће се уговорени кредити из „швајцараца“ конвертовати у евро, као што је то урађено у земљама у окружењу. То је било фер решење и за кориснике кредита у „швајцарцима“ и за банке, чак и за кориснике кредита у еврима јер би сви били једнаки. И они су предлагали доношење таквог закона, али су пре пола године одустали од тога по доношењу прве судске пресуде о раскиду уговора о кредиту.

    „Људи који су тужили и који желе да туже свакако имају право да траже боље решење судским путем“, наводи он.

    На питање шта се дешава по раскиду уговора, он објашњава да тада, у складу са законом, долази до такозване динарске реституције. Свака страна враћа оној другој оно што је примила. После „пребијања“, види се ко коме још дугује, и ту разлику мора да исплати. Углавном је велики број клијената у претплати или негде на нули. Има и оних који би и по тој математици дуговали банци, али би то било бар трећину или до половине садашњег дуга, објашњава он.

    Председник Удружења банкарских клијената је уверен да ће се проблем решавати судским путем и да ће неко системско решење уследити тек пошто број тужби нарасте до те мере да постане опасан по банкарски сектор.

    „Иста прича се десила када смо приговарали због једностраног повећавања камата. Исто је НБС одговарала како су банке на то имале право, па након што смо пустили 1.500 до 2.000 тужби донела је одлуку о повраћају тог новца“, каже Гавриловић за Спутњик, уверен да ће и у овом случају да се деси нешто тако. Једино је, каже, питање у ком временском периоду.

    Тагови:
    дужници, банке, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога