Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Сбербанка

    Срби спокојни — Руси „окупирају“ Хрватску

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    6681

    Прегруписавање „Сбербанке“ легитимно је заузимање што повољније позиције за коначан расплет ситуације у „Агрокору“ која води ка неизбежном стечају. Свако гледа да са те трпезе која је оскудна уграби што је могуће већи део плена.

    Руска „Сбербанка“, највећи кредитор посрнулог хрватског концерна „Агрокор“, почела је да плени 18,53 одсто акција „Меркатора“, које су у власништву холандске компаније „Агрокор инвестмент БВ“. 

    Према писању словеначког листа „Финаце“, те акције ће „Сбербанка“ продати како би делимично надокнадила потенцијалне губитке које ће имати на кредитима које је одобрила „Агрокору“. Оне на Љубљанској берзи сада вреде око 40 милиона евра. Криза у „Агрокору“ је лоше утицала на деонице „Меркатора“ које су ове године пале 48 одсто.

    Сбербанка
    © Sputnik / Наталья Селиверстова

    Шта на то каже струка, а шта кажу у „Агрокору д. д.“, који је са 69,57 одсто власник словеначког „Меркатора“ и то власништво „Агрокора д. д.“, које није заложено за кредит руске банке, за разлику од холандског „Агрокор инвестмента“?

    „Према информацијама којима располаже ванредна управа ’Агрокора д. д.‘, Ивица Тодорић је приликом подизања кредита у износу од 100 милиона евра од ’Сбербанке‘ у фебруару ове године заложио акције ’Меркатора‘ у власништву ’Агрокор инвестмента БВ‘ као додатно средство осигурања. На основу тога ’Сбербанка‘ има директан захтев према тој имовини и може да покрене поступак пленидбе“, објашњавају у „Агрокору“.

    Концерн је потврдио став „Сбербанке“ да се на холандску компанију која има мањински удео у „Меркатору“ не примењује „лекс Агрокор“, јер „Агрокор д. д.“ није њен власник.

    Из концерна нису квалификовали потез „Сбербанке“, али да би умирили духове нису пропустили да напомену да „било какво располагање тим мањинским уделом нема утицај на будућност „Меркатора“, као ни на процес реструктурирања „Агрокора д. д.“.

    Најновији потез „Сбербанке“ дошао је, међутим, само десетак дана пошто је надлежним судовима у Београду и Зрењанину она предала захтеве за забрану продаје имовине српских фирми „Фрикома“ и „Дијаманта“ које су у саставу „Агрокора“.

    Привредни суд у Београду је, на предлог руске „Сбербанке“, донео решење за одређивање привремене мере обезбеђења, чиме је хрватској компанији „Ледо“, која послује у оквиру „Агрокора“, забранио отуђење и оптерећење 100 одсто удела у компанији „Фриком“. „Сбербанка“ је на тај начин осигурала да ће им хрватски концерн вратити кредит у износу од 100 милиона евра, уз камату од 1,32 милиона евра.

    За разлику од управе концерна, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић није оптимиста по питању судбине „Агрокора“ и у том светлу види и најновије потезе „Сбербанке“.

    „Ја од почетка тврдим да ’Агрокору‘ спаса нема и да све води ка његовом стечају и сада свако покушава да заштити свој интерес. И у том смислу акције ’Сбербанке‘, као највећег повериоца ’Агрокора‘, јесу потпуно очекиване, легитимне и нормалне“, каже Савић за Спутњик.

    Нико, сматра он, неће седети скрштених руку и чекати да „Агрокор“ оде у стечај, јер када стечајни поступак званично крене то значи да, у најбољем случају, повериоци могу да очекују једну шестину, седмину, десетину потраживања.

    „Свакако да нико неће моћи да наплати све, али ће макар покушати да спасе што се спасти може. У том смислу доживљавам и акције ’Сбербанке‘, и то што су покушали са ’Дијамантом‘ и ’Фрикомом‘ у Србији, и то што покушавају да ураде у Холандији. И покушаваће где год да могу јер је потпуно јасно да ’Агрокор‘ тоне“, категоричан је Савић.

    Свако гледа да са те трпезе која је оскудна уграби што је могуће већи део плена, сликовито је објаснио.

    На питање чему у таквој ситуацији може да се нада 11.200 запослених у „Агрокоровим“ фирмама у Србији — „Меркатору С“, „Фрикому“ и „Дијаманту“, професор Економског факултета верује да би промена власника за њих била сасвим добра солуција.

    „Ја не мислим да је за те раднике и државу Србију лоша ситуација ако ’Фриком‘ и ’Дијамант‘ промене власника. То је у тржишној привреди нормална ситуација. Они су самостална предузећа и не стоје лоше и сам принудни управник ’Агрокора‘ Анте Рамљак је признао да су они бољи део ’Агрокора‘“, каже Савић.

    Он, међутим, напомиње да још нико, па ни од надлежних у Србији, није објаснио која је природа, односно модел тог власништва, шта се може очекивати у том смислу и у којој мери држава Србија може да заштити те „Агрокорове“ фирме овде.

    Може да одложи неке трансакције, донесе неки краткорочни план мера, да ограничи изношење капитала најдуже на шест месеци, каже он, али и додаје да држава, што је и логично, нема баш много могућности да реагује.

    „У тржишној привреди морамо да поштујемо чињеницу да је неко власник предузећа. Не можете да продате предузеће, па после, пуј пике не важи, хоћете да заштитите интересе својих радника“, напомиње Савић. Уз то напомиње да Србија на путу ка ЕУ мора да поштује њене правне тековине, а једна од њих је да је својина светиња.

    „’Сбербанка‘ као највећи поверилац, која је до сада у ’Агрокор‘ инвестирала 1,1 милијарду евра, легитимно тражи део тог концерна са којим ће, моћи да заштити своје интересе. Осим тога што су ’Дијамант‘ и ’Фриком‘ фирме које су ван Хрватске, па подлежу српским законима и што у односу на оне у Хрватској боље стоје, ни добри односи Србије и Русије у том контексту, нису безначајна чињеница“, додаје Савић.

    „У сваком случају, ја најновији потез доживљавам као прегруписавање ’Сбербанке‘, односно заузимање повољне позиције за коначан расплет ситуације. А тај коначан расплет ће се десити релативно брзо. И свако покушава да заузме што је могуће бољу позицију у односу на остале повериоце. То легитимно ради и ’Сбербанка‘“, оценио је Савић за Спутњик.

    Министар трговине Расим Љајић за Спутњик објашњава да нису у истој позицији холандска фирма која има 18,5 одсто акција у Меркатору, које је „Сбербанка“ почела да плени, и наше фирме „Дијамант“ и „Фриком“. Та два „Агрокорова“ предузећа у Србији нису заложена, што је случај са холандским „Агрокор инвестментом“, напомиње он.

    „Сбербанка“ потражује тих 18,5 одсто акција холандске фирме које су заложене за осигурање кредита који је она дала „Агрокору“, истиче он, али и не спори да ће сви тражити начин да колико толико подмире потраживања.

    „Тачно је, свако ће се трудити да узме колико може јер неће моћи све да се наплати. И сигурно је да ’Агрокор‘ више у овом облику неће постојати“, каже Љајић за Спутњик.

    Да се на расплет, или макар почетак расплета, неће дуго чекати указује и најновија најава ванредне управе на челу са Рамљаком. На крају извештаја о томе шта је све у власништву концерна наводи се да ће „оперативна пословања или имовина од којих се очекује одређена вредност бити укључени у поступак продаје.

    „У току је правно и пословно дубинско снимање одређених предузећа како би се припремила за продају“, известили су из „Агрокора“. На продаји имовине која није од значаја за основно пословање „Агрокора“ већ се, кажу, интензивно ради.

    Тагови:
    агрокор, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога