Београд+ 12°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Председник Србије Александар Вучић, премијер Грчке Алексис Ципрас и шеф бугарске владе Бојко Борисов

    Са Грчком и Бугарском бићемо јачи — колико ће се Бриселу то свидети

    © Tanjug/ Драган Кујунџић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    12401333

    Све док је званична стратегија Србије да су евроинтеграције приоритет, нећемо моћи самостално да играмо са Бугарском и Грчком јер нам је Европска унија одредила сасвим другачију улогу.

    Председник Србије Александар Вучић је након трилатералног састанка са лидерима Грчке и Бугарске, Алексисом Ципрасом и Бојком Борисовим, наговестио да би нови формат међусобне сарадње ове три земље учинио „десетоструко снажнијим него када иступају појединачно“.

    Који су то све могући заједнички именитељи Србији, Бугарској и Грчкој и у којој мери је реално стварање неке нове „балканске тројке“?

    Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду сматра да због неколико ствари треба инсистирати на повезивању наше земље са Бугарском и Грчком. Како каже, није у питању само сарадња у домену енергетских питања и енергетске безбедности, већ и када је реч о мигрантској кризи.

    „Бугарска и Грчка су земље које су прве на удару миграната, док је Србија држава која је представљала својеврстан левак, јер је кроз њу пролазио највећи број миграната, тако да у том контексту свакако треба сарађивати. Такође, ту је и македонско питање, које је већ увелико отворено и могућа је даља дестабилизација Македоније, па Србија, Бугарска и Грчка морају сарађивати како би се то питање у будућности решавало на миран начин. Исто тако, за Србију је то повезивање добро и због тога што се прави баланс некаквој ’великој Албанији‘, до чијег стварања у будућности може доћи, тако да ми имамо све разлоге да на тој сарадњи инсистирамо“, објашњава Пророковић за Спутњик.

    Иако истиче низ бенефита повезивања ове три земље, Пророковић, међутим, није оптимиста у погледу тога како ће се та сарадња одвијати у наредним годинама.

    „Све док је наша званична стратегија да су евроинтеграције приоритет, ми нећемо моћи самостално да играмо са Бугарском и Грчком јер нам је Европска унија одредила сасвим другачију улогу. Закључани смо у тај западнобалкански конструкт, што смо могли да видимо и у четвртак у Трсту, а Србији ће бити дозвољавано да, у мери у којој то Бриселу не смета, јача своје односе са Црном Гором, БиХ, и мораће, наравно, да призна Косово као независну државу. Ту нам се обећавају неки бенефити и привилегије, да ћемо економски бити доминантна сила у западнобалканском простору, док ка Бугарској и Грчкој уопште нећемо моћи да иницирамо неке самосталне политике“, напомиње Пророковић.

    Он додаје да ће све то бити упаковано у политику Европске уније која у доброј мери у овом тренутку усмерава како Западни Балкан, тако и Бугарску и Грчку.

    На питање да ли би се могла повући паралела између те неке будуће „балканске тројке“ и Вишеградске групе, Пророковић каже да је Вишеградска група интеграција о којој се пуно говори, а чија је улога у међународним односима врло мала.

    „Такође треба имати на уму да је Вишеградска група више настала као инструмент НАТО-а, а не Европске уније. Погледајте само које место заузимају те четири државе на мапи Европе и биће вам јасно како се она конституише од почетка деведесетих година, да би раздвојила интересне сфере тада још увек постојећег Совјетског Савеза и Немачке као континенталне силе у Европи. Мислим да је после посете Доналда Трампа Варшави заправо потпуно огољено због чега се Америка толико посветила формирању Вишеградске групе и зашто је толико подржава, јер она има свој геополитички резон“, каже Пророковић.

    Према његовим речима, неки нови аранжман, односно нека нова интеграциона целина са Бугарском и Грчком би за Србију свакако имала геополитички значај, и то је први разлог због чега подржава такав корак.

    „Међутим, то није од геополитичког интереса ни за САД ни за Европску унију, па паралеле са Вишеградском групом не бих вукао. Ако треба кренути у тај аранжман, онда треба кренути политиком ситних корака — институционализовати једну такву иницијативу, потписивати трилатералне аранжмане који се тичу сарадње на пољу енергетике, економске сарадње, туризма, па надаље ту сарадњу из године у годину ширити и наше везе учвршћивати“, закључује Пророковић за Спутњик.

    Тагови:
    савез, Бугарска, Србија, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога