Београд+ 26°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Село

    Румунима хектари и 70.000 евра, а Србима?

    © Sputnik/ Варвара Гертье
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    71881243

    Чак 500 села у Србији нема асфалтни пут ни везу са светом, у 400 нема продавнице, а у 230 села основне школе. Сеоска инфраструктура је услов свих услова за останак младих брачних парова на селу. Џаба хектари.

    Влада Србије, заједно са Одбором за село Српске академије наука и уметности (САНУ), размишља о новој аграрној политици која подразумева уступање 25 до 50 хектара државног земљишта без накнаде младим брачним паровима.

    По оцени министра задуженог за регионални развој Милана Кркобабића, пуста села нису само пољопривредни проблем Србије. Депопулација рубних подручја је, како је нагласио, претња и по националну безбедност земље.

    С обзиром на то у каквом стању је српско село, девастирано деценијама, влада неће имати времена за дуже размишљање о том питању. Поготово што су нова аграрна политика и нови концепт регионалног развоја дугорочна мисија, како је нагласио Кркобабић обилазећи Борски округ, једно од рубних подручја са празним селима. Он сматра да ће млади остати на селу уколико им се понуди могућност избора, а једна од могућности је развој задругарства.

    Да је последњи тренутак за то, најбоље показују подаци пописа становништва и Пољопривредног пописа из 2012. године, према којима од 4.709 насеља, односно села у Србији, нестаје 1.200, готово свако четврто. У 1.034 села је мање од по 100 житеља, а у 550 села има мање од по 50 становника. У Србији је данас око 50 празних сеоских насеља, док 85 одсто њих има мање од по десет становника. Потпуно празних кућа је 50.000, а у још 150.000 тренутно нико не живи.

    С обзиром на ове поразне податке, али и искуство са терена, члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан, који је са Кркобабићем обишао Борски округ, а протеклих месеци и пољопривредне задруге по Србији, сматра да је тешко очекивати повратак младих на село. Треба макар задржати оне који су на селу остали, каже он за Спутњик.

    И Гулан, као и социолог са новосадског Филозофског факултета Срђан Шљукић, који се посебно бави социологијом села, сматрају да та мера, уколико остане изолована, није довољна.

    Не може се очекивати да млади брачни парови оду или остану на селу а да то не буде праћено развојем задругарства, руралног развоја, развоја инфраструктуре и других привредних активности на селу, слажу се саговорници Спутњика.

    „Принципијелно гледано, то би био јако добар потез, добар смер аграране политике јер тиме, са једне стране, хоћете да задржите људе на селу и то оне који су најпродуктивнији, младе брачне парове, чиме поправљате демографску слику, што је наш највећи проблем. Са друге стране, тиме стварате и појачавате онај средњи слој на селу који доприноси друштвеној стабилности. То су две добре стране те мере“, указује Шљукић.

    Он све то сматра изводљивим, али само ако је таква мера део пакета у коме је и помоћ задругарству и забрана продаје земље странцима, односно, како каже, доношење таквог закона у Скупштини Србије који ће обесмислити све оно погрешно што је потписано у Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ по питању подаје земље.

    Шљукић је подсетио да је Извршно веће Војводине пре неколико година имало акцију откупљивања празних кућа по селима које је додељивало младим брачним паровима. Објективно, то је била кап у мору, не могу се сагледати некакви позитивни ефекти тога ни на кратак ни на средњи рок, каже он.

    „Имате појединачне мере, изоловане, с времена на време крене нека прича у јавности, нека „о-рук акција“, онда дође друга влада, онда нека друга мера и тако даље, а од свега имамо само даље пропадање села. Значи, потребна је једна систематска политика каква се води у најразвијенијим земљама ЕУ“, указује новосадски социолог коме је село одавно у фокусу.

    У Западној Европи пре свега у најразвијенијим земљама, Немачкој, Француској… већ деценијама се јако води рачуна о руралном развоју, о томе како ће пољопривредно земљиште бити дистрибуирано и ко ће га обрађивати. Води се таква политика да се људи задрже на селу, да имају одређене услове и да се поседи које имају постепено увећавају, а опет да се задржи структура средњег слоја.

    „Значи, деценијама се води политика која води рачуна и о сеоским породицама и о инфраструктури и о свему осталом. Не препушта се много тога случају, а ви код нас практично ништа од тога немате“, напомиње Шљукић за Спутњик. Немамо готово никакву аграрну политику ни политику руралног развоја, додаје он.

    Већ и додатни подаци Пољопривредног пописа дају за право да сама мера доделе државног земљишта младим паровима неће бити довољна за оживљавање села. Тако, на пример, од 4.709 села пошту нема 2.000 села. Чак 500 села нема асфалтни пут ни везу са светом, у 400 села у Србији нема продавнице, у 230 села нема основне школе, у 2.760 села нема вртића. У две трећине нема амбуланте. О дому културе и библиотеци и да се не говори, нема их 73 одсто села. Како у таквој ситуацији помишљати на повратак младих брачних парова?

    Гулан напомиње да је инфраструктура на селу услов свих услова и да о повратку на село не треба размишљати, већ о покушају да се задрже млади који још нису отишли.

    То је засада само предлог да се државна земља, отприлике половина, подели младим паровима у дугорочни закуп, бар 49 година, а другу половину држава да прода и подели паре, каже члан Одбора за село САНУ за Спутњик.

    Наглашава, међутим, да је Србији потребна нова аграрна реформа и социјална политика. И он указује да без јаких задруга не можемо очекивати никакав помак.

    Ова влада је, каже, прва од краја Другог светског рата дала политичку подршку задругама, али и финансијску, определивши 25 милиона евра за оснивање нових и ревитализацију постојећих. Упозорава, међутим, да је то тек враћање духа задругарства. Задругарима се, подсећа, дугује 200.000 хектара земље која је одузета у протеклих више од 50 година, као и неколико хиљада зграда и друге имовине, и на томе се засад ништа не ради.

    Гулан подсећа и да смо једина земља у свету где у задругама не постоје штедно-кредитне службе које ће да кредитирају задругаре. Због тога закон о задругама, сматра он, мора да буде измењен. Од задругарства у свету живи три милијарде људи и без њиховог активирања нема оживљавања села, па ни заживљавања идеје о младим паровима на селу, каже Гулан.

    Указујући на искуства држава у окружењу, он прецизира да Румунија, уз земљу, младим брачним паровима даје и 70.000 евра ако се одлуче да живе на селу. „У Словенији, ако наследе земљу и кућу од родитеља, добијају 40.000 евра ако остају на имању. У Хрватској пољопривреда по хектару има стимулације просечно више од 300 евра. Код нас нема ни 40, 60 евра. И у свим тим земљама, ако постоји пет кућа у пограничном подручју, удружени су у задругу, нешто производе, продају и наплате“, каже Гулан, али и упозорава: шокантно је да је у Србији прошле године рођено само 64.723 деце, најмање за последњих сто година.

    „То је мање него пре Првог светског рата. Ако тако наставимо за два века, Србија неће постојати. Живеће неки други људи на овим просторима“, каже Гулан за Спутњик.

    Слично:

    Или већи аграрни буџет или туђа кутлача
    Можемо ли, мимо Споразума са ЕУ, задржати наше оранице
    Кад не могу мађарске, странци ће орати српске оранице
    Николић: Село нас храни, треба му помоћи
    Мед који је „оживео“ село (видео, фото)
    Јефтино ЕУ млеко потопиће домаће
    Српски сељаци се плаше да ће завршити под једном шљивом
    Тагови:
    аграрна реформа, држано земљиште, земљорадничке задруге, село, оживљавање, останак, повратак, млади, Срђан Шљукић, Бранислав Гулан, Милан Кркобабић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога