Београд+ 21°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Распад ЕУ - илустрација

    Само нек се ЕУ свађа, док не дира Србију и Русију

    © REUTERS/ Hannah McKay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 1274340

    Чињеница да би Пољска могла да претрпи санкције јер њена влада усваја правосудне законе који нису по вољи Европске уније, а мађарски премијер Орбан и чешка влада упорно одбијају да следе политику Брисела када је реч о мигрантима, говори у прилог томе да Унија све више губи контролу над појединим чланицама.

    Незадовољство Уније одређеним земљама у њеном саставу огледа се и у томе што би се на мети санкција могле наћи и балтичке земље, због пораста фашистичког расположења међу грађанима.

    Да ли се такозвана „друга Европа“ отргла првој и да ли то „дизгине“ Брисела попуштају када су у питању млађе чланице Уније?

    За професора београдског Факултета политичких наука Слободана Самарџића све је то последица велике кризе у коју је Европска унија упала, али не због, како каже, такозваних „нових чланица“, већ због свог лошег система.

    „Откад је уведен евро 2002. године видело се да је то једна конструкција која је неодржива. Бољи економисти су на то и тада скретали пажњу, а онда је та неефикасна монетарна унија потресала читав институционални систем. Они су, дакле, у кризи од 2005-2006. године, а онда их је финансијска криза 2008. године добрано раздрмала, па се та структура потпуно изменила и изгубила не само стабилност већ и свој ауторитет. Сада, у суочавању са новим искушењима, тај ауторитет не може да делује ауторитативно јер он за земље које решавају конкретне проблеме, попут миграција, питања правосуђа или неких друга питања, више не може бити меродаван, с обзиром на то да није меродаван за много важније ствари у самом систему функционисања ЕУ“, објашњава Самарџић за Спутњик.

    Како каже, није проблем у Орбану, пољској или чешкој влади и њиховој нелојалности, већ у слабом систему који не функционише.

    „Они онда делују нервозно и готово осветнички покушавају да те земље уведу у ред, а немају ни ауторитета нити механизме да то ураде. Актуелне проблеме они неће моћи да реше. Мигрантско питање не могу да реше зато што је проблем миграције од 2011. па до данас, а нарочито 2015. године, срушио један сасвим солидан систем азила и миграције. То је била политика која се спроводила у заједничком духу и са ефикасним начином и хуманистичком подлогом, и то се распало, а први је то приметио Орбан, као први на удару миграционог таласа. Како је изнутра видео да му тај систем не може помоћи, узео је ствари у своје руке, а за њим су пошле и преостале три земље Вишеградске групе“, каже Самарџић.

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да никада заправо и није постојала Европска унија која је дубински и вредносно била интегрисана.

    „Постоје западни и централни део Европске уније. Стара Европска унија је отишла у неку неолибералну крајност, која подразумева и лоше и добре ствари — добре у погледу истинског поштовања демократије, али лоше кад се ради о националном односу према држави и прихватању мондијалистичког концепта и занемаривању религије и традиције. Такође постоји и нова Европа, која је ушла у ЕУ пре свега желећи материјално благостање и припадност некаквој заједници Западних држава каква је постојала, макар имагинарно, у 19. веку и почетком двадесетог века. Источна је врло национална и традиционална, са добром страном која подразумева поштовање сопственог наслеђа, уважавање државности, али и са лошом страном где има много шовинизма, националистичких крајности и прихватања чак неких елемената из прошлости за које смо мислили да су превазиђени“, сматра Анђелковић.

    Према његовим речима, ширењем првобитне ЕУ дошло је до једне врсте геополитичког брака без много заједништва и заједничких вредности.

    „Такве две Европе морале су пре или касније да дођу у међусобни сукоб и да се међу њима појави једна врста раздора. Ми који посматрамо са стране донекле можемо да будемо задовољни и гајимо симпатије према неким стварима као што је очување националног суверенитета или одбијање да се следи мондијалистички миграциони концепт који важи на Западу. Са друге стране, треба да будемо свесни да у тим источним земљама има и јако много негативних појава, попут усташтва у Хрватској, неонацизма у балтичким земљама, екстремног шовинизма у Пољској. У читавом том галијаматису тешко је извести јасан закључак шта је добро, а шта је лоше, али било како било, мислим да је и за Србију и за Русију ипак повољно што се ЕУ на неки начин тресе јер је онда мање хомогена и спремна да делује заједнички против окружења“, напомиње Анђелковић.

    Када је реч о будућности овако турбулентне ЕУ, аналитичар Анђелковић каже да следи период затезања и попуштања конопца.

    „Биће фаза кулминације сукоба и периода покушаја да се нађе неки компромис, али не мислим да ће се ЕУ потпуно поделити у две или три зоне по том критеријуму старе и нове, с обзиром на то да има много елемената који земље спајају и раздвајају. Примера ради, Чешка је у погледу односа према вредностима и традицији ближа Пољској или Мађарској, а са друге стране економски је ближа Немачкој од, на пример, Италије, која је део старе Европе и оптерећена је многим економским проблемима са којима се Чешка ефикасније носи. Тако да постоје ту и економски и социјални моменти који су један од фактора раздвајања, али и однос према такозваним европским вредностима које су искристалисане на Западу. Једино што можемо да закључимо јесте да ће бити турбуленција у наредним годинама, можда и деценијама, а сувише је рано рећи шта ће из тога произићи“, закључује Анђелковић за Спутњик.

     

    Прочитајте још:

    Добро дошли у ЕУгославију

    Тагови:
    Европска унија, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога