Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Научник

    Могућа мисија: Наша памет, а европске паре

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 102975

    Морамо, не чекајући на буџет, сами да узмемо што више пара за промоцију науке, поготово у страним фондовима. Све што дође из иностранства је практично извоз наше памети која се, притом, не одлива. А то је увек најбоља комбинација.

    Центар за промоцију науке (ЦПН) је за само месец и по дана, колико је на његовом челу др Јован Трифуновић, конкурисао код међународних фондова са пројектима који би, уколико би сви били добијени, донели око милион евра, односно више од 120 милиона динара. Центар, иначе, из буџета Србије добија 95 милиона динара годишње.

    „Наравно, не очекујемо да ће сви ти пројекти да прођу, да успеју, али то је нека нова стратегија пословања да што више аплицирамо за паре из међународних фондова и њима ојачамо нашу стабилност“, каже за Спутњик Трифуновић, иначе доцент на Електротехничком факултету.

    Он подсећа да је Центар, у којем 25 људи ради обиман посао, и до сада учествовао са пројектима код међународних фондова, за шта је задужен његов сектор за међународну сарадњу. Тако је у овом тренутку на 12 „живих“ пројеката, за које је опредељено 95 милиона динара из буџета, Центар додао још око 25 милиона динара. Све се, како напомиње, усмерава у промоцију и популаризацију науке, што је основна активност Центра.

    „Та међународна сарадња је нешто што мора да се појача и сви сектори су упућени на то да заједно са оним за међународну сарадњу пишу пројекте да покушају да добију што више новца из међународних фондова и да што мање буду ослоњени на буџет. Дакле, ово што је сада 25 милиона динара треба да буде далеко више, колико је год то могуће“, наглашава Трифуновић.

    Он могућност за обезбеђивањем додатних средстава види и у спонзорисању. ЦПН има има доста добрих активности, од издавачке делатности која обухвата часопис „Елементи“, књиге са научним радовима, докторским дисертацијама, сајт Елементаријум, разне трибине и акције… али је све то слабо покривено спонзорима. Зато је, каже Трифуновић, у току формирање радне групе којој ће обавеза бити управо да тражи спонзоре.

    А да акције на промовисању науке имају одзива показано је и на примеру такозваног Научног камиона у којем се одржавају разне радионице, кроз који је за пет дана само у Ужицу прошло 1.600 ђака, али и других заинтересованих. Да бисмо могли да посетимо више градова треба нам више спонзора, јер свака та активност кошта. Тако петодневна посета Научног камиона једном граду кошта 500.000 динара, а ми из међународних фондова имамо новац за путовање тог камиона по градовима Србије до 1. октобра, илустровао је директор ЦПН-а.

    Трифуновић, ипак, кључну ствар види у формирању новог сектора у ЦПН-у који би био задужен за сарадњу са научно-истраживачким организацијама, односно за њихово повезивање са привредом и локалном самоуправом.

    Шта год је потребно да се уради, нека анализа, студија изводљивости за министарство, привреду или локалну самоуправу, у то што више треба да буду укључени наши институти и факултети.

    Он подсећа да по Србији већ постоји мрежа научних клубова кроз коју се програми науке пласирају заинтересованим у градовима. Њихова улога, како напомиње, у ствари треба да буде у слању повратних информација шта је потребно у конкретној средини, локалној самоуправи, за развој привреде тог града. Улога Центра у том случају је да их спаја са научно-истраживачким организацијама.

    „Још ако би све то могло да се уклопи у међународну сарадњу, да се такви пројекти финансирају из међународних фондова. Да искористимо искуство које у Центру имамо када је у питању добијање пројеката код међународних фондова и ставимо се на располагање научној заједници и свим привредним субјектима“, каже директор ЦПН-а.

    Он подсећа да ми имамо сјајне институте и факултете и групе истраживача при институтима који већ раде и увелико доприносе привреди Србије. Али, указује Трифуновић, засад то није системски сређено. Засновано је на индивидуалном ентузијазму, па и менаџерској посебности неких истраживача, додаје он, али и напомиње да немају сви који се баве науком такве способности да маркетиншки презентују свој рад, као што ни привредни субјекти и локална самоуправа не морају да знају где да нађу квалитетног истраживача.

    „Ту ЦПН треба да популарише то што научна заједница Србије може да произведе, да постоје институти који могу да побољшају ефикасност привреде и било које њене гране која може да допринесе укупном развоју Србије“, истиче Трифуновић.

    Он је указао на пример научних института у области пољопривреде, који функционишу сјајно и већина њих ради комерцијално и опстаје без икаквих проблема.

    „Предстоји да што више конкуришемо за средства из иностранства јер у ситуацији у којој смо не можемо само да чекамо на буџетска средства. Све то што дође из иностранства је практично извоз памети, али не и њен одлив. Да наша памет остане овде, а да буде финансирана из иностранства, то је најбоља комбинација“, истиче саговорник Спутњика.

     

    Слично:

    Сарадња Русије и Србије у образовању и науци (видео)
    Успех науке: Нова рука за двогодишњу Агнију
    Руски научници одредили IQ преко косе
    Путин: Научници да се баве науком, а чиновници својим послом (видео)
    Научна мапа показује колико су Срби лењи
    Спутњик у гостима код Магдалене Ђорђевић: Овако живи научна елита (видео)
    Покушаји да се Меморандум САНУ представи као морални преступ
    Председник САНУ: Србија подељена на групе и острва која не комуницирају
    Тагови:
    институти, извоз памети, међународни фондови, Центар за промоцију науке, средства, пројекти, привреда, наука, сарадња, буџет, Јован Трифуновић, србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога