Београд+ 13°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер

    Јункерова претња празном пушком

    © REUTERS/ Axel Schmidt
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    32652035

    ЕУ нема институционалне могућности да свој заједнички интерес стави на прво место и тако ће остати до даљег. Ипак, најлошије од свега је што су нове америчке санкције зацементирале лоше односе Америке и Русије.

    „Спремни смо да за неколико дана дамо адекватан одговор. ’Америка на првом месту‘ не значи да европски интереси треба да буду на последњем“, изјавио је председник Европске комисије Жан Клод Јункер поводом најновијих америчких санкција Русији које ће по оцени Брисела погодити интересе ЕУ.

    И док у Москви сматрају да санкције САД представљају покушај да се Русија истисне са европског енергетског тржишта, у делу ЕУ, и то оном најјачем, Берлину, брину што би оне могле да нанесу штету немачким, али и другим европским компанијама које су заједно са руским укључене у гасоводне пројекте, пре свих „Северни ток 2“.

    Брисел, практично, тражи „јавно или писано уверење“ администрације америчког председника Доналда Трампа да примена нових санкција неће погодити интересе ЕУ.

    Шта ЕУ може да добије и какав јој је маневарски простор у ситуацији када су санкције изгласали и Сенат и Представнички дом Конгреса САД? Могу ли санкције да спрече немачки „Винтерштал“, аустријски ОМВ, италијански „Ени“… и остале европске компаније да наставе сарадњу са руским „Гаспромњефтом“ на „Северном току 2“, али и другим гасоводима који су у игри?

    Аналитичар Института за европске студије Милан Игрутиновић сматра да је маневарски простор ЕУ мали и да се о некаквој одмазда у смислу контрасанкција ЕУ не може говорити јер је она практично неизводљива пошто би то подразумевало консензус 28 чланица ЕУ, а тога по том питању не може бити.

    Он подсећа да је ЕУ подељена по питању снабдевања руским гасом и за разлику од Немачке, Аустрије, Италије… Пољска и три балтичке државе су велики противник „Северног тока 2“, па им те санкције потпуно одговарају. Зато консензуса по питању евентуалног кажњавања америчких компанија, односно контрасанкција, не може бити, каже Игрутиновић за Спутњик.

    Према мишљењу тог аналитичара, могућност за ЕУ је да покуша да издејствује да се администрација Доналда Трампа обавеже да неће кажњавати постојеће пројекте, односно европске фирме које сарађују са руским на изградњи гасовода „Северни ток 2“.

    „И језик тог закона који је сада донет је такав да оставља простор америчким властима да у договору са својим савезницима, како се то каже, нађу неко решење“, сматра Игрутиновић.

    Санкције, прецизира он, нису аутоматске, већ је администрацији остављено да одлучи шта ће са њима да уради.

    „Вероватно ће у том простору ЕУ гледати да издејствује одређену врсту јавне декларације или изјаве да заправо нема санкција за европске фирме, или макар не за оне које су укључене у пројекте који су сада већ у току и у које су неки новци већ уложени. Осим тога ЕУ заправо нема много простора за деловање“, оцена је Игрутиновића.

    Конгрес је, додаје он, као секиром пресекао ствар и просто ставио до знања шта је амерички интерес који се у овом тренутку коси са интересима ЕУ, којој у овом тренутку готово да није остала никаква опција.

    На питање колику је уопште ЕУ претрпела штету од санкција Русији, Игрутиновић каже да одређена штета постоји, али и додаје да она ипак није угрозила европску привреду и није погодила све подједнако.

    „Политичка перцепција штете показало се до сада да је мала да би требало укидати санкције. Мислим да ће те санкције остати до даљњег јер се стално потеже како је фундаментално важно да се европско јединство очува кроз те санкције и да је то логика која надвладава сваку другу, па и економску“, напомиње Игрутиновић.

    На питање хоће ли, међутим, бити политичке штете на релацији Вашингтон — Брисел, јер ЕУ већ спочитава САД то што су најновије санкције донеле без икаквих консултација са њом, он констатује да је то још једно у низу размимоилажења у ставовима два савезника.

    То што је Сенат јуче усвојио закон о санкцијама који је унеколико ублажио одредбе закона усвојеног у Представничком дому, српски стручњак управо види као амерички уступак Бриселу.

    Према том новом тексту закона оставља се могућност договарања око санкција, па ће ЕУ имати могућност да утиче на Вашингтон да у пракси не буде кажњавања европских фирми. Америчкој администрацији остављена је могућност да кажњава, али нема аутоматског кажњавања, објашњава Игрутиновић за Спутњик.

    Тај уступак ипак, сматра он, не може да поништи оцену да се односи Брисела и Вашингтона затежу и питање је какву ће то политичку последицу имати на крају.

    „ЕУ нема пуно добрих опција и наставиће да трпи одређену врсту удара на њене интересе и на то да самостално води спољну политику, посебно у односу према Русији“, истиче аналитичар Института за европске студије.

    Упркос Јункеровој примедби упућеној САД да њен принцип „Америка пре свега“ не значи да је интерес Европе на последњем месту, такве ствари ће се и даље дешавати.

    „Тако стоје ствари. Институционални поредак ЕУ је такав да она нема могућности да свој заједнички интерес јасно стави на прво место и тако ће остати до даљњег“, наводи Игрутиновић.

    Он ипак сматра да је најлошија последица тих санкција то што ће се лоши односи између Америке и Русије зацементирати за један непредвидиво дугачак период. Подсећа да је Русија већ данас најавила контрамеру — смањење броја дипломатског особља Амбасаде САД у Русији.

    „Односи те две државе ће се и даље погоршавати, а ове санкције око руских гасовода се тичу итекако и нас јер отварају простор да, хипотетички, изградња руског гасовода овде у Србији буде под санкцијама САД и то треба да имамо на уму“, закључио је Игрутиновић.

    И научни сарадник Одељења европских политичких студија Института за међународне односе Руске академије наука Павел Тимофејев такође сматра да би, упркос негодовању ЕУ због нових америчких санкција Русији, било наивно очекивати да ће се нешто променити по питању ЕУ санкција Русији.

    „Ако неки део тог пакета америчких санкција заиста буде био против интереса ЕУ, на пример против реализације ’Северног тока 2‘, мислим да ће онда Европљани ту већ јасно дипломатским каналима ставити до знања Американцима да се те мере косе са интересима ЕУ. Могуће је да ће овде применити и неке економске инструменте. На пример у оквиру Трансатлантске сарадње и зоне слободне трговине између ЕУ и САД. Мислим да овде има места и могућности да се притисне на неке болне тачке Америке, како би Европа спровела своје интересе“, каже Тимофејев за Спутњик.

    Он сматра да би Брисел требало да стави до знања Американцима да ће Европљани ипак наставити да учествују у оним пројектима где имају сопствену корист и да ће ЕУ игнорисати реакције САД или на њих одговорити дипломатским или економским каналима.

    „Бриселу није у интересу да се директно супротставља Вашингтону. Мислим да ЕУ неће заузети неку оштру и отворену позицију против САД и да ће пре применити прагматичан приступ. Прво ће добро проучити шта је против интереса Брисела у том пакету санкција, а шта је оно са чим се они слажу. Мислим да је Брисел зарад својих интереса спреман да зажмури на једно око“, закључио је Тимофејев.

     

    Слично:

    Америчке санкције подривају могућност обнове односа са Русијом
    Одговор ЕУ на америчке санкције Русији — ограничавање приступа кредитима
    Бела кућа: Трамп подржава жестоке санкције Русији
    Запад стрепи: Овај пут Москва спрема неочекиван одговор на санкције
    Нове санкције против Русије обиће се Америци о главу
    Тагови:
    европске компаније, енергетски пројекти, америчке санкције, Северни ток 2, контрамере, интереси, ЕУ, Милан Игрутиновић, Доналд Трамп, Европа, Немачка, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога