Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 525
    Пратите нас

    Сједињене Државе желе да виде леђа Милу Ђукановићу, опозиција тражи проамеричког кандидата за пролећне председничке изборе, а западноевропске земље засад највише играју на лидера Демократа Алексу Бечића.

    Некадашњи министар унутрашњих послова Црне Горе Андрија Јовићевић могао би, према сазнањима Спутњика, да буде заједнички кандидат тамошње опозиције на председничким изборима, који би требало да буду на пролеће наредне године. Кандидатура свакако још није дефинитивна, али оно о чему се донедавно само шушкало, сад је дошло на ниво разговора.

    Опозициона групација Демократски фронт, према ономе што Спутњику сведоче озбиљни хроничари црногорске политичке збиље, тражи кандидата који би био широко (и у Црној Гори и на Западу) прихваћен, па је Јовићевић — који се после смене са чела МУП-а, током чувене афере Молдавке С. Ч. о трговини женама из 2004, бави бизнисом — тренутно најозбиљнија опција.

    Питају се Америка и Немачка

    Саговорници Спутњика из Црне Горе кажу да Јовићевић важи за „америчког човека“, да би био прихватљив великом делу остатка опозиције, да је добар пријатељ са Ранком Кривокапићем, који такође фигура као један од кандидата и да, осим његовог пристанка, постоје још две енигме.

    Прва и најважнија недоумица јесте како би се, у случају да Јовићевић буде противкандидат Милу Ђукановићу (који ће највероватније бити кандидат ДПС-а), поставила Америка. Да ли би јој у том случају било свеједно који „њихов“ кандидат ће да победи или би и даље највише играла на Ђукановића.

    Према неким изворима, Сједињене Државе би радо виделе леђа Ђукановићу, те из тог разлога траже довољно квалитетног човека као замену. Из истог разлога, сугеришу Спутњику упућени у тамошње прилике, план Вашингтона јесте и нека врста поделе у Ђукановићевој партији, где би се здраво крило ДПС-а отцепило и са остатком опозиције формирало власт. Америка, наиме, зна да опозиција не може да формира већину без Демократског фронта, а њих никако не жели у власти, па тражи друге начине.

    Друга непознаница јесте да ли би ову кандидатуру подржале и Демократе Алексе Бечића, младог лидера у успону, чија популарност расте и који има подршку европског дела Запада, односно Немачке.

    У прилог овој тези говори и недавна порука једног од челника Демократског фронта Милана Кнежевића да заједнички нестраначки кандидат опозиције може победити кандидата ДПС-а Мила Ђукановића на председничким изборима. Ниједан председник опозиционе странке не може победити кандидата ДПС-а, образложио је Кнежевић, и ту реалност треба уважити јер је искуство које смо имали 2013. потврдило да само опозиција уједињена око нестраначке личности може победити кандидата режима.

    Реагујући на овај предлог, Борис Богдановић, генерални секретар Демократа, подсетио је да су три политичка субјекта у опозицији већ најавила да ће имати свог кандидата за председника Црне Горе.

    „За разлику од свих других“, истакао је Богдановић, „ми сматрамо да је лидер било коjeг опозиционог политичког субјекта најмање дупло бољи кандидат од шефа над шефовима организованих криминалних група у Црној Гори, ког је лако победити ако се покренете, живите и дишете за победу, као што то чине Демократе на свим нивоима организовања“.

    Како се кале кандидати

    Дакле, слика понуде на црногорској политичкој сцени тренутно показује, а о томе пише и тамошњи интернет-магазин „Седмица“, да Американци као једну опцију припремају председника СДП-а и дојучерашњег дугогодишњег Миловог саборца Ранка Кривокапића за председничког кандидата. Око Кривокапића би, према сазнањима „Седмице“, могле да буду окупљене и УРА, потом крило Демоса блиско Миодрагу Лекићу и крило СНП-а блиско Срђану Милићу. Западноевропске амбасаде пак, како рекосмо, форсирају Алексу Бечића и Демократе.

    С друге стране, Демократски фронт, иако најјача опозициона групација, нема сарадњу са остатком опозиције, а ни они са њима. Нити ће ДФ подржати, на пример, Кривокапића, нити би остали из опозиције подржали некога од лидера Фронта.

    У Фронту су свесни да ако истакну, на пример, Небојшу Медојевића, губе један део српских гласача због перцепције коју они имају према лидеру Покрета за промене. Ако пак истакну Андрију Мандића, губе део грађански оријентисаних гласача и оних бирача који се декларишу као Црногорци.

    Свакако, важна чињеница јесте и да Демократски фронт нема никакву подршку западних амбасада у Црној Гори, које би се највише обрадовале да се ова политичка групација угаси. Заједнички наступ целокупне опозиције је, због свега побројаног, она путања коју је Демократски фронт препознао као најбољу опцију у овом моменту јер ће можда на тај начин моћи да добије и наклоност Запада.

    Превасходни циљ је, чини се, сменити Ђукановића, па потом гледати на идеолошке и све друге међупартијске разлике.

    Избор је, по свему судећи, пао на Јовићевића, који познаје систем изнутра, а једно време је живео и у Америци, чијом држављанком је и ожењен. У том случају се Ранко Кривокапић највероватније не би кандидовао, и чак би можда и остале убедио да подрже овакав сценарио.

    Чини се да, осим врућег пролећа, Црну Гору очекује и занимљива политичка јесен.

     

    Тагови:
    кандидат, опозиција, Андрија Јовићевић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога