Потписивањем новог пакета санкција Трамп је искористио своје право да ограничи примену закона. Шеф Беле куће сматра закон „погрешним“ и нема намеру да се повинује тим одредбама за које сматра да се косе са Уставом САД. На тај начин Трамп заправо покушава да обрани своје право на доношење кључних одлука о Русији и истовремено не признаје да је доношење таквих одлука прерогатива искључиво оних који се држе оштре линије у Конгресу.
Aналитичари оцењују да нови закон није сасвим Трампу „везао руке“ и да амерички председник има простора за „маневрисање“.
„Трамп има могућности да заобиђе санкциони режим. Као прво, када је реч о санкцијама, велика овлашћења су предата извршној власти САД. Например, Министарство финансија одређује које конкретно мере треба преузети против компанија које улажу у руску енергетику или учествују у ’Северном току 2‘. Подсетићу да је на челу тог министарства Стивен Мнучин, који је био задужен за економска питања током председничке кампање Доналда Трампа. У савременој историји САД забележени су примери када закон о санкцијама ни на који начин није утицао на став извршне власти која је инсистирала на ублажавању санкција и налазила начине да их заобиђе. Например, пошто су републиканци спречавали било коју промену закона о санкцијама против Кубе, извршна власт је користила издвајање такозваних ’лиценци‘, односно дозвола америчких власти за конкретну трансакцију или аранжман“, каже за Спутњик Дмитриј Абзалов, председник Центра стратешких комуникација.
Аналитичар додаје да би и овог пута Министарство финансија могло да издвоји тзв. „обичне лиценце“ за пословање са одређеним руским компанијама, уз образложење да „та лиценца суштински не мења спољну политику САД према Русији“, а Конгрес нема овлашћења да то забрани.
„У принципу, Трамп би могао да се пожали Уставном суду због новог закона, али не верујем да је он спреман за глобални сукоб са Конгресом. Мислим да ће се Трамп и његов тим понашати као ’партизани‘, па ће саботирати санкције управо издавајући лиценце, на пример компанији ’Ексон‘ за сарадњу са ’Росњефтом‘, или европским компанијама за сарадњу у оквиру ’Северног тока 2‘. Много зависи од преговора Трампа и ЕУ о заштити интереса европских компанија, које су планиране за следећу недељу, као и од тога како ће се развијати односи Трампа и Меркелове. Њихови односи нису баш најбољи, али изгледа да је за Меркелову Трамп једини човек који може да ублажи санкције“, сматра Абзалов.
Нови антируски закон изазвао је и буру критика у Европи. Европски званичници наводе да се нове мере САД могу сматрати кршењем међународног права, а експерти оцењују да ће од тих санкција више страдати Европа него Русија.
Званични став Европе је јасан — Европска Унија би требало јединствено да реагује на једностране санкције и у складу са европским интересима.
Забринутост ЕУ је изазвана тиме што је део америчких мера усмерен против предузећа која сарађују са Русијом у енергетском сектору. Мере предвиђају казне за компаније које сарађују са Русијом на изградњи гасовода, па би то могло да погоди многе европске фирме. Нови закон директно угрожава и реализацију пројекта „Северни ток 2“, који би требало да испоручи више гаса из Русије преко Балтичког мора директно у Немачку.
Брисел америчке санкције доживљава као ударац на енергетску сигурност Европе.
Трамп је закон о антируским санкција потписао невољно и под притиском. Он је и сам признао да закон о санкцијама има „озбиљне недостатке“, углавном због тога што ограничава његову могућност да преговара о санкцијама без одобрења парламента, а критиковао је и Конгрес који је „у журби да усвоји закон превидео низ неуставних одредби“.
Трамп је рекао да је потписао закон „ради националног јединства“, а амерички државни секретар Рекс Тилерсон је изјавио да ни он ни председник „нису срећни“ због одлуке Конгреса да уведе те санкције и због начина на који је то урађено.
„Јасно смо ставили до знања да не мислимо да ће то бити од помоћи у ономе што желимо да постигнемо, али одлука је донета и то огромном већином у оба дома Конгреса. Мислим да председник то прихвата и ми ћемо онда радити у складу са тиме“, рекао је Тилерсон.
Нови проширени пакет санкција усвојен је као казнена мера због наводног мешања Русије у прошлогодишње председничке изборе у САД.
Експерти сматрају да је Трамп таквим изјавама дао до знања да ће одредбе из закона спровести у складу са сопственим тумачењем Устава, а такође истичу и да за то има „маневарског простора“.
Закон који је Трамп потписао подразумева могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цевовода или да пружају услуге, технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи САД да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“.
Аналитичари оцењују да те казнене мере делују као покушај да се Русија потисне са европског енергетског тржишта.
Званична Москва је на нове антируске одговорила смањењем броја америчких дипломата у Русији и запленом америчке дипломатске имовине у два комплекса.
Руски премијер Дмитриј Медведев рекао је да су САД увођењем нових санкција објавиле трговински рат Русији, додајући да више нема наде да ће се односи две земље поправити.
Према његовим речима, администрација председника Доналда Трампа показала је потпуну немоћ тиме што је на понижавајући начин пренела извршна овлашћења Конгресу, што мења равнотежу власти у америчким политичким круговима.
