Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ракетни систем Патриот

    Пројектили на готовс: Америка гази споразум којим је окончан Хладни рат

    © AP Photo / Czarek Sokolowski
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2131
    Пратите нас

    Новим законом који Конгрес намерава да усвоји, Америка планира поновно увођење пројектила кратког и средњег домета између 500 и 5.500 километара. САД не желе да препусте свој примат у светској политици.

    Према писању америчког листа „Политико“, амерички Конгрес спрема нови сет закона којим би се покидале ионако лабаве везе са Русијом. У новом пакету закона, пише овај лист, о којима би Сенат требало ускоро да се изјасни, налази се и онај, према чијим одредбама би Пентагону било дозвољено да прекрши Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета (ИНФ).

    Овај споразум потписали су децембра 1987. године тадашњи амерички председник Роналд Реган и совјетски лидер Михаил Горбачов. Потписивање ИНФ означило је тада прекретницу у политици разоружања две суперсиле и сматра се као симболични крај хладног рата.

    Новим законом који Конгрес намерава да усвоји, Америка планира поновно увођење пројектила домета између 500 и 5.500 километара. Нове ракете биће конвенционалне, док би исте такве са нуклеарним бојевим главама и даље биле забрањене, пише „Политико“.

    Да Америка разрађује модел нове ракете средњег домета потврђује и руски војни аналитичар Владимир Козин. Он наводи да је то и разлог због којег ова земља жели да прекрши споразум из 1987. године.

    „САД могу да изађу из овог споразума, као што су својевремено изашле из Споразума о ПРО, то је сасвим могућа опција. Када је реч о реакцији Русије, мислим да је у овој ситуацији неопходна уздржаност. Русија ће и даље радити на новим врстама наоружања која не потпадају под споразум из 1987. године. И наравно, Русија ће пажљиво пратити активности САД усмерене на стварање и тестирање нове ракете средњег домета“, каже Козин.

    Његов колега Борис Рожин каже да ескалација односа између Америке и Русије стално расте, што ће се највише одразити на Велику Британију и Европску унију. Они ће, каже Рожин, итекако осетити последице евентуалног кршења Споразума о елиминацији ракета малог и средњег домета.

    „Британци су већ изразили забринутост због несугласица Москве и Вашингтона око тог Споразума. О томе је недавно говорио званични представник британске Ратне морнарице Пол Берк. Европљани су забринути не само због безбедности, већ и због тога што они стално покушавају да смање трошкове за одбрану, док их САД стално терају да повећају ове трошкове“, каже Рожин.

    Уколико споразум из 1987. године одлуком америчког Конгреса буде стављен ван снаге, то ће за Европљане аутоматски значити повећање трошкова, додаје он:

    „То није у складу са интересима Лондона и Брисела који желе да спроводе „јефтину“ одбрамбену политику, пребацујући одговорност за то на структуре НАТО-а и амерички контингент у Европи“, закључује Рожин.

    Према речима аналитичара Саше Адамовића, сасвим је могуће да закон којим би ИНФ био поништен добије убедљиву и двостраначку већину у Америчком конгресу, а ни Доналд Трамп неће имати проблем да потпише тај закон, који се не коси са оним што је Трамп у предизборној кампањи обећавао.

    Америка, иако још једина суперсила, све чешће се суочава са унутрашњим проблемима, са једне стране, а са друге, са појавом других сила на светској сцени са изазовима и оспоравањем своје моћи, каже Адамовић.

    Трамп неће имати проблем да потпише закон којим би анулирао ИНФ, као што је имао проблем да потпише закон којим се уводе санкције Русији, Ирану и Северној Кореји, каже Адамовић.

    „Закон који би поништио америчко-совјетски споразум из 1987. године био би, можда, адекватнији за овај поредак у коме се тренутно налазимо. САД, од пропасти СССР, остале су једина суперсила и већ четврт века доминирају међународним односима. Међутим, на светској сцени су се појавили и други велики играчи. Ни Русија није оно што је била деведесетих, Кина се такође из велике економске силе трансформише у војну силу“, објашњава Адамовић.

    Кинези граде носаче авиона и оснивају војне базе на другим континентима, док Русија развија војни програм и у своје наоружање уводи нове генерације оружја.

    Велике силе које покушавају да оспоре глобалну надмоћ САД, без обзира шта урадио амерички Конгрес, знаће да нађу адекватан одговор, сматра Адамовић.

    „Очито је да таквим законом, а с обзиром да је Конгрес одобрио повећање америчког војног буџета, САД не желе да препусте свој примат у светској политици“, закључује Адамовић.

    ИНФ је ступио на снагу 1. јуна 1988. године, а до лета 1991. СССР је уништио 1846 ракетна система, док је Америка уништила 846. Инспекције које су контролисале спровођење овог споразума радиле су све до 2001. године.

    Према одредбама ИНФ забрањена је производња, тестирање и распоређивање балистичких и крстарећих пројектила кратког (од 500 до 1000 километара) и средњег домета (од 1000 до 5000 километара), а такође је из употребе елиминисао лансере и копнене ракете домета од 500 до 5.500 километара. 

    Слично:

    Ким опет удара: Пјонгјанг припрема ново тестирање ракете
    Не сврбе Америку ракете — већ кинески долари
    Драма из 2014: Дан кад се амерички носач авиона нашао на мети руске суперсоничне ракете
    Америка пребацила ракете великог домета у Сирију
    „На нишану Лазанског” — Стижу „мигови”, ракете и тенкови. Није могло брже! (видео)
    Тагови:
    ИНФ, трка у наоружању, напетост, Конгрес, споразум, закон, могуће иступање САД из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета (ИНФ), амерички Конгрес, Сенат САД, Владимир Козин, Борис Рожин, Саша Адамовић, Доналд Трамп, Роналд Реган, Михаил Горбачов, Велика Британија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога