Београд+ 17°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Камиони на хрватској граници

    Загреб као шериф „пуцао“ по региону: Ко плаћа штету

    © Tanjug/ ZORAN ZESTIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1103380

    Сумирање штете коју је проузроковала мера чији је креатор био хрватски министар пољопривреде Томислав Толушић почело је у целом региону, додуше свуда још без конкретних података.

    За разлику од Црне Горе и Македоније, које, као чланице Светске трговинске организације (СТО) могу да туже Хрватску због дискриминаторске мере којом је штитила своје тржиште воћа и поврћа, Србија то не може да учини пошто није у СТО.

    Српским извозницима воћа и поврћа који су претрпели штету остаје да пробају да је надокнаде тако што би сами покренули спор пред хрватским судовима, будући да држава такав поступак не може да води, каже министар трговине Расим Љајић. Држава, ипак, како напомиње, тренутно анкетира око 160 извозника воћа и поврћа како би се утврдило да ли је било штете проузроковане одлуком Хрватске да 22 пута повећа накнаду за фитосанитарну контролу увоза воћа и поврћа.

    Хрватска је 14. јула донела уредбу којом је фитосанитарни преглед увезеног воћа и поврћа из трећих земаља поскупео 22 пута, са 90 на 2.000 куна. После 25 дана, заједничком акцијом Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, које су највише биле погођене хрватском мером јер своје воће и поврће у великој мери пласирају на хрватско тржиште, ствари су се вратиле на старо.

    Још нема ни грубе процене колику су материјалну штету претрпели наши извозници. Хрватска мера је, пре свега, донела штету тиме што је поверење пословне заједнице у предвидивост функционисања пословања пољуљано. А то је оно што је најважније људима који су у бизнису, посебно мањим произвођачима, да постоји нека постојаност прописа и трошкова пословања како би могли да укалкулишу то у свој пословни план, каже за Спутњик директор Сектора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић.

    Хрватска мера је, додао је он, релативно кратко трајала, па још нема финансијских процена.

    „Свакако да је она утицала и да се многи произвођачи и извозници не определе за пласирање робе у Хрватску, па не знамо ни колика би процена њиховог евентуалног пласмана била“, каже Ђурђевић.

    С обзиром на мале марже у пољопривреди, сваки некалкулисани издатак свакако утиче на крајњу зараду, истиче он, али и напомиње да извозници с ових простора преко Хрватске испоручују робу и у ЕУ, тако да промена калкулације у крајњој линији доводи и до промене крајње цене у том уговорном ланцу. Ипак, он сматра да ће у материјалном смислу штета ипак бити више симболична.

    „Штета ће сигурно више утицати на предвидивост пословања, него што ће се мерити у неким великим износима у еврима“, оценио је Ђурђевић.

    Сумирање штете коју је проузроковала мера чији је креатор био хрватски министар пољопривреде Томислав Толушић почело је у целом региону, додуше свуда и даље без конкретних података.

    Извесно је да штета није мимоишла ни Хрватску, која је својим поступком прекршила и начела ЕУ и Споразума о асоцијацији и придруживању ЕУ. Загреб је на крају тек после 25 дана спустио лопту и ствари вратио на старо, пошто се, док је ЕУ званично ћутала, суочио са контрамерама држава региона. Тако је Министарство пољопривреде Србије само у једном дану на граници задржало око 230 тона робе из Хрватске, у вредности од око 500.000 евра због „строже контроле због врућина“.

    Хрватско удружење пољопривредника жестоко је критиковало министра пољопривреде Толушића због повећаних такси на увоз воћа и поврћа из трећих земаља. Тихомир Јаић из тог удружења замерио му је на „лошој дипломатији“, јер се, како каже, оријентисао искључиво на једну групу увозних производа, уместо на све.

    „Слажемо се да је потребна већа контрола производа, али не само из трећих земаља него и из ЕУ, одакле стиже поједина роба и десет пута неквалитетнија од домаће“, рекао је Јаић, оценивши да је „министар као шериф ушао у салун и почео да пуца“.

    По оцени Ђурђевића пак јако је битно да владе држава региона покушају максимално да иду на хармонизацију прописа, на међусобно признавање сертификата, признавање лабораторија, на увођење референтних лабораторија, како би њихови налази важили за све земље.

    „Тако можете да направите систем у коме се сва процедура обавља на једном месту, практично једним електронским сертификатом који је издат у једној држави. Тако камиони и роба могу да иду без задржавања на царини. То је искуство ЕУ, нордијских земаља од којих неке нису чланице ЕУ. И ако постоји политичка воља, надам се да би састанци ресорних министара на Западном Балкану могли да иду у том правцу да дође до хармонизације процедура које би олакшале и потпуно либерализовале промет“, закључио је Ђурђевић за Спутњик.

    Слично:

    Хрватска ће платити оно што је урадила
    Како је Хрватска против Србије спојила пријатно и корисно
    Србија тражи од Брисела да Хрватска повуче одлуку о ванцаринским баријерама
    Српска рампа: Чак 230 тона хрватске робе блокирано на граници
    Тагови:
    воће и поврће, слободно тржиште, увозне таксе, дискриминација, ЕУ, штета, Тихомир Јаић, Томислав Толушић, Ненад Ђурђевић, Расим Љајић, БиХ, Македонија, Хрватска, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога