Београд+ 17°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Лед и ватра

    Ово је пет најопаснијих ратних жаришта у свету

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    11656223

    Ратови и политичке кризе на Блиском истоку, на истоку Европе, у Азији, Африци и Јужној Америци односе све више жртава. Медији сваку годину која је за нама оцењују као најтрагичнију у последњих пола века, а испоставља се да је свака следећа година трагичнија од претходне.

    Докле ће то трајати и како ће се завршити не можемо са сигурношћу рећи, али сви неки од сукоба могу да се заврше фатално, уз употребу нуклеарног оружја.

    Потенцијалних и тренутних кризних жаришта у свету има толико да се не могу ни побројати у једном тексту. Ово је преглед пет актуелних и потенцијалних жаришта широм планете, чија би ескалација могла да има несагледиве последице.

    1. Северна Кореја

    Стање на корејском полуострву мења се из сата у сат. Нажалост, не у правцу дијалога и решавања конфликта. Откако је Северна Кореја почетком лета лансирала нову балистичку ракету, ситуација на полуострву постаје све гора, а рат се чини као неизбежан.

    Северна Кореја успела је да уједини чланице Савета безбедности УН, које су јој пооштриле санкције. Потом је Северна Кореја запретила ударима на америчку базу која се налази на пацифичком острву Гвам, док је амерички председник Доналд Трамп запретио Северној Кореји да ће бити суочена са ватром и гневом какве свет још није видео.

    Последње што је домаћин Беле куће рекао је да је оружје (америчко) напуњено и да се нада да ће севернокорејски лидер Ким Џонг Ун бити мудрији у избору пута којим ће његова земља кренути. Дотле је из Пјонгјанга стигла информација да севернокорејске снаге разрађују детаљан план напада на Гвам. Ово је тренутно најрискантније кризно жариште у свету.

    Најрискантније кризно жариште на свету
    © REUTERS/ Damir Sagolj
    Најрискантније кризно жариште на свету

    2. Јужно кинеско море

    Седам држава спори се око граница у Јужном кинеском мору, кроз које, према проценама, годишње прође робе у вредности од 5.000 милијарди долара — Кина, Филипини, Брунеј, Тајван, Малезија, Индонезија и Вијетнам. Државе које немају територијалне захтеве у Јужном кинеском мору, укључујући и САД, залажу се за режим слободне пловидбе.

    Проблем у овом региону постаје све већи са економским, војним и политичким јачањем Кине, која са својим захтевима стоји насупрот осталим државама које претендују на контролу над морем богатим рибом, нафтним резервама и стратешким пловним путевима.

    Арбитражни суд је јула прошле године спор Филипина и Кине одлучио у корист Филипина, али Кина не признаје одлуку арбитраже и захтева да се сви спорови у Јужном кинеском мору реше путем билатералних преговора.

    Кина не признаје одлуку арбитраже...
    © REUTERS/ Stringer
    Кина не признаје одлуку арбитраже...

    3. Блиски исток

    Немогуће је у неколико реченица описати величину кризе на Блиском истоку. Само се у Сирији број жртава дугогодишњег грађанског рата процењује на преко 500.000 људи. Осим у Сирији грађански рат бесни и у Јемену, у коме је интервенисала арапска коалиција предвођена Саудијском Арабијом. Ова коалиција је прекинула све везе са Катаром, због тога што та мала држава наводно подржава тероризам.

    На Блиском истоку преламају се интереси светских и регионалних сила већ више од једног века, а ситуација у том региону је постајала све компликованија. Модерни тероризам и мигрантска криза вуку корене са Блиског истока. Размере несреће која је у последњих сто година захватила тај регион можда би се најбоље могле сагледати чињеницом да је он некада важио за колевку људске цивилизације.

    На Блиском истоку преламају се интереси најмоћнијих
    © Sputnik/ Михаил Воскресенский
    На Блиском истоку преламају се интереси најмоћнијих

    4. Венецуела

    Венецуела је не тако давно имала амбицију да постане „светионик слободе“ латиноамеричког континента, а њен лидер, покојни Уго Чавес, посматран је као нови Кастро.

    Залажући се за нови политички концепт организације државе, Чавес је успоставио „боливарску републику“ одбијајући да, као до тада Венецуела, буде део „унутрашњег дворишта“ САД. Национализација индустрије и амбициозни социјални програми били су окосница његове политике.

    Међутим, како је цена нафте, најважнијег венецуеланског извозног артикла, почела да пада, тако је Венецуела све више почела да тоне у економску кризу. Данас се суочава са дубоком економском и политичком кризом, од којих је ова друга далеко озбиљнија.

    Улични немири и сукоби власти и опозиције, који односе и људске жртве, прете да угрозе стабилност земље, док власт под вођством актуелног председника Николаса Мадура не намерава да направи било какав уступак.

    Штавише, референдум о уставотворној скупштини, која би требало да прошири председничка овлашћења, само је заоштрио ситуацију у земљи која прети да прерасте у грађански рат. За то време, грађани се суочавају са недостатком основних намирница и потрепштина, криминал сваке врсте цвета, а венецуеланска престоница Каракас проглашена је најнебезбеднијим градом на свету.

    У Венецуели бесни улични рат.
    © REUTERS/ Carlos Garcia Rawlins
    У Венецуели бесни улични рат.

    5. Украјина

    Да није Русије на источним границама Украјине, конфликт у тој земљи одавно би био решен. Етничким чишћењем, наравно. Није тајна да се украјинске власти диве начину на који је Хрватска решила своје „српско питање“, протеравши четврт милиона Срба у операцији „Олуја“.

    Украјински сукоб све више личи на замрзнуте конфликте, на пат позицију због тврдоглавог става кијевских власти да, руским говорећи, Украјинци и Руси који живе у Украјини треба да се одрекну идентитета, културе и вере, зарад приступања земље ЕУ и НАТО-у.

    Украјинске власти, наравно, то не раде саме, већ уз подршку САД. Украјинска криза узроковала је озбиљно нарушавање руско-америчких односа, наметање санкција Русији, као и све веће гомилање војних трупа НАТО-а на западним границама Русије.

    Пат позиција у Украјини
    Пат позиција у Украјини

     

     

    Тагови:
    ратна жаришта, земље, криза
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога