Београд-5°C
Ниш-5°C
Слушајте Sputnik
    Нацртани ликови Владимира Путина и Доналда Трампа.

    И неки НАТО-вци Путину верују више него Трампу

    © AFP 2018/ Olga MALTSEVA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    0 190

    У Европи расту антиамеричка расположења, пре свега због понашања председника Доналда Трампа кога многи сматрају непредвидивим, док с руским председником Владимиром Путином знају на чему су, што је и разлог зашто, према анкетама, људи у свету више верују Путину него Трампу.

    Резултати истраживања центра „Пју“ показују да је Путин популарнији од Трампа у читавом низу држава које се традиционално сматрају савезницима САД, чак и у земљама које су чланице НАТО-а. Највећу предност, када је реч о поверењу, руски лидер има у Грчкој и Либану, где је за 31 одсто испред Трампа, док је у Вијетнаму та разлика 21 одсто. У Немачкој, када су у питању међународни односи, Путину верује 25 одсто испитаника, а Трампу свега 11 одсто, у Јужној Кореји је тај однос 27:17 одсто, а у Француској 18:14 одсто.

    Политички аналитичар Александар Павић каже да је више разлога зашто је поверење у Путина веће него у Трампа, а први је што је руски председник доста дуже на сцени него амерички и што с њим људи знају на чему су.

    С друге стране, подсећа он, Трамп није ни годину дана саставио на месту председника, а налетео је на можда незапамћену кампању против себе у традиционалним медијима. И треће, он још увек нема никакве резултате за које људи могу да се ухвате, каже Павић.

    Он додаје да је Трамп сам томе допринео, зато што његово понашање на међународном плану многи сматрају непредвидивим, „а људи се плаше непредвидиве Америке, зато што сила која је толико јака а непредвидива стварно може да представља опасност за цео свет“.

    Различите државе и народи имају различите разлоге због којих је Путин популарнији од Трампа, објашњава Павић и наводи пример Грчке која је, како каже, традиционално пријатељски настројена према Русији. У Немачкој су дотле у време Обаме навикли на амерички кишобран, а Трамп је најавио раскид са тим, као и захтеве за повећање издвајања за војску што се Немцима не свиђа.

    С друге стране, Путин је за обичан свет неко ко је, према речима Павића, вратио Русији самопоштовање, величину и поштовање на међународном плану.

    „Русија се такође истиче у томе да се не меша у ствари других држава, без обзира на пропагандне тврдње које долазе из Америке, што је резултат њихове унутарполитичке борбе. Са Русијом се зна на чему си и за разлику од Америке, Русија није предузимала агресије против било кога“, наглашава саговорник Спутњика.

    Путин је, дакле, неко ко се јавно залаже за међународно право, али и човек који у јавности делује уравнотежено и „далеко интелигентније од било ког западног политичара“. Уз то, примећује Павић, Путин је развио углед нормалног човека али и човека који није уобичајен политичар — бави се борилачки вештинама, воли да оде у дивљину на пецање, а то је све оно што људи воле.

    Георгиј Фјодоров, председник Центра за друштвена и политичка истраживања, истиче да постоје земље које традиционално гаје симпатије према СССР-у, а Русија се доживљава као његова наследница.

    „Истовремено, у Европи расту антиамеричка расположења, пре свега, због Трамповог начина понашања. Амерички председник се доживљава као агресиван, чак и насртљив политичар. А без обзира на понекад оштру „совјетску“ реторику, Путин се доживљава као човек који води много флексибилнију и предвидивију политику него Трамп“, наводи Фјодоров.

    Осим тога, напомиње руски аналитичар, Путин не крије да има традиционалистичке погледе, да је конзервативан политичар, за којег важну улогу имају хришћанске вредности.

    „Такав ’алтернативан став‘ изузетно цене десничари-конзерватори, који постају све утицајнији у многим земљама, између осталог и европским“, каже Фјодоров.

    Како примећује Александар Павић, Путин је успео да се приближи људима, што личном појавом и личним успесима, што враћањем Русије на велику сцену. Наш саговорник сматра да би руски лидер био још популарнији од Трампа да су медији објективнији. На питање, да ли релативно ниски проценти поверења у политичаре показују да постоји криза поверења у лидера уопште, Павић наводи:

    „Постоји криза поверења и криза институција, посебно на Западу. У последњих 10 година, практично од последње велике економске кризе, стални је пад поверења у политичаре и у институције уопште у целом свету. Индикативно је да већина људи не верује никоме и то није ништа случајно, јер све већи број становника стагнира или живи све горе. Њима су ти лидери суштински прилично далеко и питање је колико уопште размишљају о томе кога више воле, а колико о томе како да преживе и кога асоцирају са чиме: да ли с могућношћу рата или нових економских недаћа, или са предвидивошћу и кавом таквом сигурношћу, ако ништа друго, да бар не буде горе“, констатује Павић.

    Он указује и на то да Путин, чак и у Америци, поготову међу конзервативцима, ужива доста висок рејтинг, што по њему није случајно. „Ако ништа друго, Русија у целом свету представља неки стуб стабилности и предвидивости. Русија није имала унутрашње потресе а све то не може да се занемари. А треба имати у виду и то да је Путин неко ко је исто тако предмет демонизације од стране већине светских медија, па је велики подвиг и то што има оволику популарност. Да медији више раде свој посао а мање се баве пропагандом, његова популарност би била још већа“, уверен је Павић.

    Тагови:
    Трамп, нато, путин, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога