Слушајте Sputnik
    Новинар Миросалв Лазански

    Како су војници ЈНА јурили ванземаљце — па их победили

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    24313

    У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ бивши командант Југословенског ратног ваздухопловства, генерал Звонимир Јурјевић, испричао је узбудљиву причу о сусрету са НЛО 1975. године.

    Има ли живота ван планете Земље, питање је које заокупља човечанство од памтивека. Неидентификовани летећи објекти (НЛО) за неке су знак да такав живот постоји; други пак покушавају да појаву таквих објеката на небу објасне рационалним разлозима.

    У највећем броју случајева, појава НЛО може се објаснити рационално. Међутим, када НЛО виде људи као што су војни пилоти, и то велики број њих у истом тренутку, ствар може да постане озбиљна.

    У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ бивши командант Југословенског ратног ваздухопловства, генерал Звонимир Јурјевић, испричао је узбудљиву причу о сопственом искуству из 1975, када је био командант 172. авијацијског пука на аеродрому Титоград (данашња Подгорица).

    Овај пук је био наставни пук за стране пилоте и имао је знатно више сати налета (12.000 сати налета годишње) од осталих југословенских ваздухопловних пукова, који су имали око 2.000 сати налета годишње.

    Први сусрет са НЛО пилоти Јурјевићевог пука имали су почетком јануара 1975. приликом ноћног летења. Те ноћи, каже Јурјевић, НЛО се инфилтрирао у поредак авиона.

    „Он је изгледао као светлећа кугла, јако видљив, можда десетак пута јачег светла од најсветлије звезде у то време. Бела светлост мењала је свој спектар, од беле, жуте, светлоцрвене до наранџасте и назад. Он би се јавио изненада, однекуд. Намерно је на себе скретао пажњу, јер нисмо знали одакле је долазио. Одједаред би се нашао у построју наших авиона“, прича Јурјевић.

    Карактеристично је, наставља Јурјевић, да се објекат увек појављивао 50 минута од почетка лета. Команда пука померала је време полетања авиона, али објекат се појављивао увек у исто време — 50 минута после полетања авиона.

    Јурјевић је први пут наменски полетео да пресретне објекат 25. јануара. Тачно педесет минута пошто је пао мрак, објекат се појавио у рејону Цетиња. Када је Јурјевић пошао према њему, објекат се померио према Будви и нестао. Данима су трајале „жмурке“ између пилота 172. пука и НЛО. Свакодневно је писао извештаје команди ваздухопловства у Београду.

    Једне недеље Јурјевић се одлучио на изненадно полетање четири авиона. Два су полетела одмах, а два је требало да полете касније у зоне Будва и Никшић, уз радио ћутање. На овај корак Јурјевић се одлучио како би проверио да се не ради о шпијунским активностима, јер је сумњао да је могуће да извештаји о плановима летења негде цуре.

    „Само што сам устабилио лет, негде изнад Цетиња, на око 3.500 метара, блесну светло изнад Будве. А види га и Мачек изнад Никшића. Наредим му да остане изнад Никшића. Нашао сам се у курсу паралелно са јадранском обалом и покушао сам да му измерим даљину. Измерио сам да је удаљен 10 километара. То је била даљина до које он дозвољава да му се приђе. Летим дуж обале, смањим брзину на минимално. Он је на истој даљини. Додам гас, он је на истој даљини. Прати моју брзину и увек смо на истом одстојању“, описује Јурјевић сусрет са НЛО.

    Радарска станица на Превлаци није опазила објекат, који је, како Јурјевић каже, понекад имао, а понекад није имао радарски контакт. Југословенски радари опазиће објекат два дана касније, када су из Београда дошли стручњаци и два суперсонична МиГ-21.

    У комисији су се, између осталих, налазили и највећи југословенски стручњак из области космонаутике Миливој Југин, као и генерал Ковач, стручњак ЈНА за непознате летелице и електронско извиђање. Ни „мигови“ својом максималном надзвучном брзином нису могли да стигну објекат, тако да је то што се догађало изнад југословенског неба остало непознаница до данас.

    Јурјевић је на крају наредио својим пилотима да игноришу објекат који се последњи пут појавио 12. фебруара 1975. изнад самог аеродрома.

    „Спремао сам се за полетање, седао у кабину и како сам се везао, блесне ми испред и иде право према аеродрому. На аеродрому је тада било око 150 људи. Сви су углас дрекнули. Ја га гледам и правим се да га не видим јер сам наредио да га игноришемо. Скочи командир ескадриле на степенице: ’Ено га!‘. Рекох, ја не видим ништа, правим се луд. Објекат иде и тачно изнад аеродрома, тада и никада више“.

    Када су одлучили да га игноришу, објекат се више никада није појавио, каже Јурјевић.

    Тагови:
    На нишану Мирослава Лазанског
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога