Београд+ 5°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Унеско

    Унеско — фијаско: Скопље „заратило“ са Београдом, а издаће га Приштина

    © AP Photo/ Matthias Rietschel)
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2504

    Председник Србије Александар Вучић изјавио је да зна да ће Македонија подржати чланство Косова у Унеску. Питање је, међутим, да ли ће се Македонији ове године пружити прилика да покаже приврженост албанској ствари. Како ствари сада стоје, тешко.

    Заседање Генералне скупштине Унеска је у новембру, а досад у Организацију за образовање науку и културу Уједињених нација, са седиштем у Паризу, није стигао захтев за пријем такозване државе Косово. Унеско је до краја августа, могло би се рећи, на колективном годишњем одмору. А све што би евентуално и било покушано током септембра, судећи према искуствима из 2015, било би прилично закаснело.

    Када је пре две године Косово први пут упутило захтев за пријем у Унеско, који се по Приштину завршио неуспешно, кампања је почела знатно пре упућивања захтева. Ове године, међутим, на том питању, како Спутњик сазнаје, у Унеску нема никаквих активности.

    Уз логистичку помоћ држава које га подржавају, Косово је 2015. године било у кампањи већ од марта-априла, дакле више од пола године пре заседања Извршног савета Унеска. Тадашњи косовски премијер Хашим Тачи је још у јулу упутио писмо са захтевом за пријем у Унеско, које је, додуше, из процедуралних разлога преузела да формализује делегација Албаније.

    Извршни савет, који то питање треба да размотри, увек заседа у октобру, месец дана пре Генералне конференције, која доноси коначну одлуку.

    Већ се зна да ће ове године Извршни савет заседати 4. октобра, и по процедури сви материјали који се односе на дневни ред те седнице требало би да буду спремни месец дана пре седнице, дакле почетком септембра.

    Али и да није те процедуре и рокова који су све краћи, много је индикација које указују да Приштини није време за подношење захтева, почев од чињенице да је од парламентарних избора на Косову прошло два и по месеца, а да влада још није формирана.

    Не иде им наруку ни ситуација у међународној заједници, која је бременита многим проблемима, због којих САД, иначе најгласнији покровитељ Косова, имају довољно својих проблема на више „фронтова“.

    Да им међународне околности нису наклоњене потврдила је и вест од пре неколико дана. После ранијих тврдњи Приштине да је пријем такозване државе Косово у Интерпол готова ствар, испоставило се да ће она и ове године остати без чланства у тој организацији.

    Вршилац дужности министра спољних послова у Приштини Емануел Демај рекао је да су неке партнерске државе Косова незванично затражиле одлагање гласања за наредну годину.

    То је био само наставак лоших вести по Приштину, пошто је почетком јула такозвана држава Косово суспендована до даљег из чланства у Светској царинској организацији, у коју само што је била примљена четири месеца раније. Уз образложење да су са пријемом преуранили, формирали су посебну радну групу која треба да размотри случај Косово.

    Не треба заборавити да су и поједини приштински аналитичари још пре месец дана сматрали да су нереалне тврдње тада већ одлазећег министра спољних послова Енвера Хоџаја да Косово има гласове да се учлани у Унеско и Интерпол.

    Тако је професор европских интеграција на Приштинском универзитету Авни Мазрекај оценио да је, имајући у виду како је Косово функционисало у последње време и да је доста времена потрошено на предизборну кампању и формирање владе, на међународном плану изостало стварање повољних околности. А то, додао је, није у функцији учлањивања у Унеско и Интерпол.

    У међувремену, поучена претходним добрим искуством ангажовања дипломатије у пуној мери, што је резултирало изостанком пријема Косова у Унеско, Србија ни овога пута ништа није препустила случају.

    Шеф дипломатије Ивица Дачић није крио да су специјални емисари Београда до 9. августа посетили 19 од предвиђених 27 држава. Најавио је да ће током септембра посебно одабрани изасланици обићи још осам држава, све са циљем да спрече учлањење Приштине у Унеско и друге међународне организације. Тачније, циљ је да објасне позицију Србије везано за статус Косова и Метохије и политику коју води ради очувања територијалног интегритета, заштите уставног поретка и поштовања принципа међународног права.

    На крају, Приштини у прилог не иде ни тренутна позиција Унеска, који не би да га додатно боли глава због захтева за пријем Косова када га на новембарском заседању чека довољно врућа тема — избор генералног директора. На конкурс је стигло чак девет кандидатура, а лобирање је практично почело средином марта, када је истекао рок за кандидовање. Није престајало ни током августа.

    Зато је на крају највероватније да ће Косово послушати савет међународне заједнице да ове године не аплицира за приjем у Унеско. Још у фебруару су приштински медији пренели да је тамошњим властима са места које има тежину послата порука да не подносе захтев како он опет не би завршио само на покушају.

    Слично:

    Приштина без подршке за Унеско
    Танасковић: Улазак Косова у Унеско имао би несагледиве последице
    Не престаје борба да Косово не уђе у Унеско
    Победа Србије: Косово није примљено у Унеско (видео)
    Тагови:
    процедура, избор, кашњење, генерални директор, активности, захтев, чланство, Унеско, Емануел Демај, Енвер Хоџај, Ивица Дачић, Париз, Македонија, Приштина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога