Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1214
    Пратите нас

    Поводе за расписивање ванредних избора треба тражити у унутарстраначкој динамици, односно у покушајима да СНС у кратком времену профитира на конто високе популарности председника Александра Вучића и доброг резултата на председничким изборима који је постигао.

    О томе када ће бити одржани избори у Београду још не постоји дефинитивна одлука иако је пуштен сигнал да је најизвеснији децембар. Опозиција се за београдске изборе спрема и воде се дуге расправе на који ће начин на њих изаћи — да ли у једној или у више колона. Са друге стране, подгревају се спекулације да ће, упоредо са београдским изборима, бити расписани и ванредни парламентарни избори. Као аргументи овоме у прилог наводи се да су напади на министре Владе Србије све чешћи и да незадовољство њиховим радом расте, па је исплативије изаћи на изборе, него вршити широку реконструкцију Владе.

    Друго, треба се подсетити да је сценарио и 2014. године био сличан — упоредо са изборима у Београду били су расписани и парламентарни избори на којима је данашња владајућа коалиција однела убедљиву победу.

    Као разлог за расписивање ванредних парламентарних избора наводе се и оштри сукоби између појединих министара. Изборима би се ти сукоби одстранили, а Влади би се омогућио несметан рад.

    Суштинских разлога за расписивање ванредних парламентарних избора у Србији нема, сматра извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) Бојан Клачар.

    „Већина је више него комотна, стабилност Владе је више него извесна, постоји мање–више унификована власт и на републичком и на покрајинском нивоу и у више од 80 одсто локалних самоуправа. Све одлуке, што се тиче државе, могу без проблема да се усвајају“, објашњава Клачар.

    Разлоге за расписивање ванредних избора, наставља Клачар, треба тражити у унутарстраначкој динамици, односно у покушајима да СНС у кратком времену профитира на конто високе популарности председника Александра Вучића и доброг резултата на председничким изборима који је постигао.

    „Као разлог може да се потегне, рецимо, дијалог о Косову, односно жеља да се направи Влада која може да започне процес који је најавио сам Вучић, а други разлог може да буде нешто што смо већ имали прилике да чујемо, а то је нека врста напада на министре, на рад Владе, како од опозиционих странака, тако и од медија“, сматра Клачар.

    Сличне разлоге СНС је већ користио као изговоре за расписивање ванредних парламентарних избора, а Клачар верује да би тај аргумент могао да се потегне и сада и да се, уместо реконструкције Владе због незадовољства радом неких министара, посегне за преиспитивањем воље народа, што је већ био случај у скоријој историји, каже Клачар.

    „Разлози могу да буду искључиво страначке природе, али је негде и моја резерва да ли ће, заправо, ти избори бити одржани заједно са београдским изборима. Моје је мишљење да је тај сценарио наравно могућ, али је мање вероватан у овом моменту“, закључује Клачар.

    Да би до ванредних парламентарних избора дошло, власт мора да буде или под озбиљним притиском опозиције, или да унутар владајуће већине нешто шкрипи, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.

    „Мислим да у овом моменту ни једно ни друго није фактор који би довео до избора. Оно што једино може да се деси као разлог је то да Вучић, односно премијерка, која опет иза себе има Вучића, нису задовољни функционисањем Владе и да су спремни за неку ширу реконструкцију, па да у том случају траже подршку грађана“, објашњава Анђелковић.

    Он сматра да се владајућој у овом тренутку, како каже, не исплати да иде на ванредне изборе јер би у Парламент ушле неке новоформиране партије, као што су партије Вука Јеремића и Саше Јанковића.

    Према речима аналитичара Дејана Вука Станковића, разлози за расписивање ванредних избора могу да буду тактичке природе, да владајућа коалиција ојача позиције у Београду, као што су урадили 2014. године.

    Други разлог, каже Станковић, могло би да буде стање у политичкој конкуренцији, која је у овом тренутку још неорганизована и разбијена. То пружа могућност власти да кроз ново изборно изјашњавање грађана, на крилима изборне победе, ојача.

    „Трећи озбиљан политички разлог може да буде и то да текућа Влада коју подржава СНС, а коју води нестраначка личност не реализује у потпуности зацртане циљеве, а четврти јесте државног карактера, а то је евентуално испипавање пулса и верификација идеје о уставним променама“, каже Станковић.

    Сви ти разлози могу да буду лансирани као оправдања за расписивање избора, али и не морају да буду саставни део политичког живота у Србији. Процена је власти хоће ли ове или неке друге разлоге активирати у правцу отпочињања новог изборног циклуса, сматра Станковић.

    Ако је власт проценила да има стабилно и дисциплиновано бирачко тело, прича о ванредним изборима је реална, каже Станковић.

    „Та процена се ради на основу сондирања јавног мнења и уколико се кроз анкете утврди да би број бирача остао исти, уколико власт направи тактички распоред у наступу који би оптимизовао њихов резултат, онда та прича може да постане политички реална“, закључује Станковић.

    Он додаје да власт није у нужди да расписује ванредне изборе, него може да иде на њих само уколико би нешто могла да добије, други разлози не постоје.

    Тако су саговорници Спутњика, упркос процени да ванредни републички избори нису пуно вероватни, навели укупно шест кључних разлога за њихово евентуално расписивање.

     

    Слично:

    СНС: Или Ана, или избори
    Избори у Србији 2017. — филм који смо давно гледали
    Бошко Обрадовић: Да се пониште избори
    Тагови:
    београдски избори, ванредни парламентарни избори у Србији, разлози, већина, СНС, Вучић, избори, власт, опозиција, београдски избори, ванредни парламентарни избори у Србији, српска опозиција, Српска напредна странка, Бојан Клачар, Дејан Вук Станковић, Драгомир Анђелковић, Александар Вучић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога