Београд0°C
Ниш+ 1°C
Слушајте Sputnik
    Међународна свемирска станица (МСС)

    Свемирска прича а српска земља — хоћемо ли се снаћи

    © NASA.
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1203

    За последњих пола века удео хумуса у војвођанским њивама, најзначајнији за приносе, опао је више од један одсто. Да исто толико вратимо земљи требаће нам цео век. Хоће ли нам у томе бити од помоћи космичка технологија за сондирање пољопривредног земљишта, која нам је на услузи од пре два дана?

    Да је Србија земља парадокса ништа боље не потврђује од чињенице да је усред запарложеног српског села наш пољопривредник добио могућност коришћења космичке технологије да би што боље припремио земљиште и са њега скинуо што је могуће бољи принос.

    У разговору са директором новосадског Института „Биосенс“ Владимиром Црнојевићем на тему могућности коришћења космичке технологије у пољопривреди у Србији, на питање када би то могло да уследи, одговор да се то већ примењује био је изненађујући.

    А примењује се, каже, од пре два дана, када је премијерка Ана Брнабић на Институту „Биосенс“ отворила Центар дигиталне пољопривреде Србије и пустила у рад дигиталну платформу „Агросенс“.

    Иза извештаја са тог догађаја да се преко мобилног телефона могу добити сви релевантни подаци о активностима пољопривредне производње, крила се у ствари „свемирска“ прича.

    Сваки корисник потпуно бесплатно може да уђе на платформу „Агросенс“ и формира своју парцелу над којом сваких пет дана добија надзор са сателита, објашњава Црнојевић.

    То, практично, значи да добија одређену сателитску слику са различитим индексима где може да види у каквом је стању усев, да ли је са њим све у реду, да ли има неких последица суше, поплаве, да ли треба негде да ђубри додатно да би имао већи принос на делу парцеле који је слабији. Пуно ствари може да види, каже он, напомињући да је све то објашњено на порталу. И на мобилном телефону, који је ту алат, такође се добије сателитска слика.

    „За ту своју парцелу корисник добија врло прецизне метео податке, сателитски снимак за читаву пољопривредну сезону и различите индексе из сателита који израчунавају различите информације у зависности које је доба и шта корисник хоће да нађе на њиви. Такође, све информације о својим активностима, жетви, припреми, тањирању, тарупирању, прскању, ђубрењу, све што ради може да унесе у мобилни телефон и директно приступи базама Министарства пољопривреде у којима су регистровани сви препарати дозвољени за промет и све семење. Све се то аутоматски уноси у систем и корисник добија преглед, дигиталну књигу поља заједно са фотографијама и сателитским сликама на крају сезоне“, прецизира директор Института „Биосенс“, који је и професор на Катедри за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду.

    Институт користи сателит Европске свемирске агенције „Сентинел“, који је, према Црнојевићевим речима, најбољи на свету. Уосталом, како и доликује Институту који је на светском нивоу.

    „Први смо у свету када је у питању паметна сетва, а први у Европи за паметну пољопривреду“, тврди за Спутњик директор истраживачко-развојног института за информационе технологије биосистема, који је недавно рангиран као првопласирани у оквиру најзахтевнијег програма ЕУ за истраживање и развој „Хоризонт 2020“.

    Остаје, дакле, да се прати хоће ли се наука примити на српско тле.

    Директорка маркетинга „Викторија логистике“ Наталија Курјак за Спутњик каже да спремност за коришћење космичке технологије за сондирање пољопривредног земљишта у нашој земљи постоји у Војводини где је већ урађена анализа састава земљишта. Она мисли да сада том технологијом ипак не би могла да буде покривена цела земља, свих 3,5 милиона хектара обрадивих површина, али и додаје да је то процес и да сигурно идемо ка томе.

    Прецизна пољопривреда о којој се данас много прича подразумева, каже она, анализу и узорковање земљишта и вођење књиге поља на начин који омогућава праћење принципа следљивости у пољопривреди. То, пре свега, значи да ли ђубрите парцелу, да ли се и у којој мери наводњава, која се агротехничка мера спроводи. А то се ради са уређајима који имају ГПС технологију, где се на основу импута, који су преко уређаја повезани са сателитима у свемиру, добија прецизна слика дате парцеле, али и могућност да је мапирате за будућност, за било коју даљу меру коју ћете на њој да спроводите.

    Данас је могуће да се комплетно провери садржај хранљивих материја у земљишту и на основу тих параметара одреди врста и количина ђубрива потребна да се унесе у ту њиву, сликовито објашњава Курјакова.

    Када поново после 4-5 година буде урађена анализа земљишта парцеле ви практично себе можете да проверите, да ли сте на прави начин ђубрили ту парцелу, да ли је та биљна врста за тих 4-5 година изнела више него што сте ви планирали хранива из тог земљишта, да ли сте вратили довољну количину хранива у то исто земљиште, напомиње она.

    „Суштински је то јако важно поготово што се преко електронског начина праћења следљивости у пољопривреди морају добијати информације које ће Србији омогућити рационалну употребу минералних ђубрива, добијање максималних приноса и омогућити јој да планира чиме може да располаже“, указује директорка маркетинга „Викторија логистике“. 

    Колико је то важно најбоље говоре подаци о томе колико смо деградирали пољопривредно земљиште у Србији.

    Подаци који се, пре свега, односе на Војводину, указују да нам је квалитет земљишта у односу на онај од пре 50 година знатно опао. Разлог томе је значајно смањење хумуса који је најзначајнија органска материја земљишта, што је последица неадекватног и нередовног ђубрења. Људи, каже Курјакова, напамет бацају ђубре на њиве, не примењују прецизну пољопривреду.

    Она је посебно указала на чињеницу да нам је за последње три деценије драстично смањен сточни фонд, па се не користи стајњак пре свега од говеда који је најквалитетнији. То је утицало на значајно смањење хумуса у зељишту,а он је најзначајнији фактор приноса.

    „За последњих пола века хумус је пао за више од један одсто. Јако мали број, негде око 20 одсто парцела има оптимални ниво хумуса у земљишту од неких 3,5 до 4 одсто. А тај ниво хумуса је само пре 40 година имало чак 70 одсто парцела“, указала је директорка маркетинга „Викторија логистике“.

    А да бисте тај један одсто хумуса вратили земљишту које га је изгубило треба да прође 100 година. Не 50 за колико смо успели да земљу деградирамо, казала је Курјакова за Спутњик.

    Хоће ли нам у свему томе бити од помоћи космичка технологија за сондирање пољопривредног земљишта, која нам је на услузи од пре два дана, нема сумње да ће зависити и од спремности пољопривредника да се ухвате у коштац са новим технологијама. Да почну да се навикавају да ће много више користи имати од информација у мобилном телефону, или рачунару, него од гледања у небо.

    Колико је област „космичке технологије“ у пољопривреди важна, сведочи и податак да су о томе прошле недеље у Москви разговарали шеф српке дипломатије Ивица Дачић и потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин.

     

    Тагови:
    косомос, кромпир, пољопривреда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога