Београд+ 21°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Амерички војници

    НАТО окупирао границе Русије — о чему би сад да преговарају

    © Sputnik / Александр Имедашвили, STF
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1531

    Приче о томе да Северноатлантска алијанса намерава да замрзне сарадњу са Москвом у оквиру Савета Русија—НАТО због руско-белоруских војних вежби „Запад 2017“, које су узбуркале скоро цео западни свет, показале су се као нетачне. Заседање Савета, према писању руских медија, заказано је за 26. октобар, у Бриселу.

    Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је средином прошлог месеца рекао да ће се на предстојећем заседању Савета наставити размена информација о војним вежбама у циљу веће транспарентности.

    Он је истакао важност дијалога са Русијом о бројним питањима, уз објашњење да су и ранији брифинзи о вежбама „Запад“ и вежбама НАТО-а, као и они о војном потенцијалу, били корисни.

    Генерални секретар Алијансе је оценио да је теже успоставити односе када су тензије велике, а да је у таквим ситуацијама важан дијалог, како би се евентуално односи поправили и избегли неспоразуми.

    Аналитичари истичу да је дијалог на тему транспарентности војних вежби веома важан, нарочито у ситуацији када НАТО гомила трупе и „показује мишиће“ на руским границама.

    „Мислим да ће та тема бити разматрана јер је питање војних вежби једна од најболнијих тачака у односима НАТО-а и Русије. Требало би се сетити искуства из периода Хладног рата, када су годинама и деценијама између НАТО-а и Совјетског Савеза постојали јасни споразуми о одржавању војних вежби, и они су се поштовали, док се данас из неког разлога суочавамо са додатним захтевима од стране Запада, иако Русија предаје све потребне податке о карактеру вежби, о саставу снага и слично. Због тога је то једно од питања о којима се мора разговарати“, каже за Спутњик Константин Соколов, стручњак за геополитику и академик Руске академије природних наука.

    Експерт, међутим, сматра да састанак Савета Русија—НАТО у Бриселу, који се одржава у јеку агресивне антируске пропаганде и претњи од стране Запада, нема велику перспективу.

    „Погледајмо шта се дешава око нас — говори се о стварању неког ’војног Шенгена‘, који подразумева слободно пребацивање снага НАТО-а по земљама целог блока, а истовремено се покреће питање о јачању сарадње Финске и НАТО-а. Све то није усмерено на брзу војну агресију против Русије, већ на разбијање целог међународно-правног система односа између Русије и НАТО-а. Мислим да ће то бити једна од тема предстојећег састанка у Бриселу. Такође, требало би имати у виду да ће против Русије бити примењена традиционална технологија, тзв. хибридни рат, којим се подрива држава изнутра. Због тога мислим да тај састанак са НАТО-ом, у јеку те агресивне антируске пропаганде која се води на Западу и у контексту последњих изјава званичника о стварању ’војног Шенгена‘, нема велику перспективу“.

    Москва је недавно упозорила да би могла да се повуче из основног акта Русија—НАТО уколико САД наставе да појачавају своје војно присуство у Пољској и на Балтику.

    Заменик председавајућег Одбора за одбрану и безбедност Савета федерације Русије Франц Клинцевич је рекао да „ако се такве акције наставе, онда тај акт мора да се прекине, чиме би се привукла пажња светске заједнице на ове процесе“.

    Он је нагласио да одлуку о овом питању доноси председник као врховни врховни командант, Министарство спољних послова и Министарство одбране, али је скренуо пажњу на то да САД својим потезима покушавају да подстакну Русију да изађе из тог споразума.

    „Мислим да Москва неће изаћи из тог споразума, зато што би је у том случају сви западни медији опет представљали као агресора, а НАТО би заузео још оштрији став према Русији и предузео би одговарајуће мере. Русија се не боји НАТО-а, већ и у тако напетој атмосфери покушава да води једну трезвену, здраворазумску политику“, истиче Соколов.

    Подсетимо, Савет Русија—НАТО је главна платформа за сарадњу између Русије и Северноатлантске алијансе, која је основана 2002. године као механизам за консултације, постизање консензуса и доношења заједничких одлука Москве и земаља-чланица Алијансе.

    Након стварања Савета, аналитичари су га оцењивали као „историјски корак ка зближавању некадашњих непријатеља“ и веровало се да то означава нову еру односа у међународним односима.

    Међутим, НАТО је састанке Савета суспендовао априла 2014. због наводне умешаности Русије у ситуацију у Украјини, а разговори су настављени у лето прошле године. Од тада је одржано пет састанака на нивоу амбасадора на којима су разматрана питања као што су ситуација у Украјини и Авганистану, војна транспарентност, смањење ризика, војни потенцијал и војне вежбе.

    Тагови:
    НАТО, Русија, сарадња
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога