Београд+ 4°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    ВозПруга

    Ако се по јутру дан познаје — Срби са Русима у петој брзини

    РЖД ИнтернешнлРЖД Интернешнл
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 860

    Од средине новембра пругом до Ваљева ће се путовати сат и 15 минута. За модернизацију остатка пруге Београд—Бар до црногорске границе интерес су до сада показале италијанске и кинеске компаније. Званични разговори о моделу финансирања и са заинтересованима крећу следеће године.

    Основни уговорени радови на другој фази реконструкције деонице Ресник—Ваљево, на прузи Београд—Бар, биће завршени у новембру, како је и планирано. 

    Први заменик директора огранка „РЖД интернешенел“ у Србији Мансурбек Султанов изјавио је за Спутњик да су они имали обавезу да заврше све уговорене радове до 14. новембра, и да ће тај рок бити испоштован, упркос проблемима са којима су се као извођачи радова суочавали.

    „Ми као руска железница завршавамо наш део посла, 77 километара реконструкције пруге“, нагласио је он, подсетивши да је вредност радова око 70 милиона долара и да су финансирани из руског кредита од 800 милиона долара опредељеног за обнову српских железница.

    „Пре неколико дана већ смо послали званично обавештавање српској страни, односно инвеститору, ’Инфраструктури Железница Србије‘ да ћемо ми као извођач завршити радове у уговореном року“, рекао је Султанов.

    Он је објаснио да остаје да српска страна формира комисију од које ће зависити када ће пруга бити пуштена у саобраћај, што је у домену рада „Железница Србије“.

    Прва фаза модернизације деонице од Ресника до Вреоца, дужине 35 километара, пуштена је у саобраћај средином јула, у року, без обзира на то што је, како је рекао, био присутан низ проблема јер је грађевинска дозвола делимично била добијена, и што су радови текли а да није било прекида саобраћаја у туристичкој сезони, као ни превоза угља.

    Друга фаза је, додаје Султанов, ипак почела на време у септембру.

    Завршетком ове друге фазе, „РЖД интернешенел“ је, каже, завршио комплетан посао који је био уговорен.

    На питање да ли је са српском страном било речи о евентуалном наставку реконструкције целе пруге до границе са Црном Гором, Султанов каже да то није било предвиђено уговором који имају, али и да досад таквих предлога са српске стране није било.

    И у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за Спутњик су потврдили да деоница од Вреоца до Ваљева треба да буде завршена у новембру, што ће путовање од Београда до Бара скратити за скоро два сата. Стизаће се за 10 сати. На реконструисаној деоници возови од Ресника до Ваљева ће саобраћати брзином од 100 километара на сат и у Ваљево ће се стизати за сат и 15 минута.

    У Министарству напомињу да је реконструкција дела железничке пруге Београд—Бар који пролази кроз Србију у дужини од 287,4 километара један од приоритетних инфраструктурних пројеката, јер откад је пуштена у рад 1976. године није озбиљније реконструисана.

    Рeконструкција је, практично, почела у јулу 2016. када се са „Руским железницама“ кренуло у обнову пруге од Ресника до Ваљева.

    Тренутно се, како напомињу у Министарству, разни извођачи интересују или самоиницијативно дају понуде за реконструкцију преосталих око 210 километра од Ваљева до границе са Црном Гором.

    „Засад су интересовање за тај пројекат показале кинеске и италијанске компаније. Очекујемо да ћемо следеће године почети и званичне разговоре са потенцијалним извођачима и договорити и модел финансирања који би био најбољи за Републику Србију“, истичу у Министарству.

    У Црној Гори је, према речима њеног амбасадора у Србији Бранислава Мићуновића, реконструисано 46 одсто тамошње деонице барске пруге.

    Градња једноколосечне пруге Београд—Бар трајала је пуних 25 година, од 1951. до 1976. године. Пројектована за брзине од 75 до 120 километара на сат, за протекле четири деценије није модернизована, а у каквом је стању најбоље говори податак да возови њоме иду просечно брзином од око 57 километара на час. Чак у дужини од 70 километара просечна брзина достиже свега 30 километара на час.

    С обзиром на то да представља директну железничку везу између Јадранско-јонског басена и паневропских саобраћајних коридора 10 и 7 (Дунав), и даље према свим земљама Централне и Источне Европе, она има не само регионални него и међународни значај.

    Одавно је било јасно колики је значај таквог повезивања. Још осамдесетих година 19. века у Србији се почело говорити о јадранској железници и о жељи Србије да „изађе на море“. Било је много натезања, проблема, оспоравања… А онда су и ратови учинили своје: два балканска и Први светски рат, па затим и Други светски рат, уочи кога су почели извесни радови између Ваљева и Косјерића.

    Одлука о градњи пруге донета је 1951. године, а наредне су почели радови на деоницама Ресник—Ваљево и Титоград—Бар.

    Планом је било предвиђено да се пруга „у периоду после 1965. године заврши у најкраћем року“, али су радови споро одмицали, јер је прсте умешала политика, тачније републичка руководства Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Због тога је 1966. године донет и Закон о учешћу федерације за довршење изградње пруге Београд—Бар, али и поред тога држава није испуњавала преузете обавезе. Градња пруге се и даље политизовала и ометала.

    У таквој ситуацији Република Србија је од 1971. године у целини преузела финансирање довршетка изградње пруге кроз Србију. Расписан је и народни зајам, па је крајем маја 1976. године коначно барска пруга пуштена у редован саобраћај.

    После четири деценије и свих промена на овим просторима, ако се по јутру дан познаје, реконструкција српског дела пруге Београд—Бар ићи ће знатно брже.

    Тагови:
    железница, Бар, пруга, Русија, воз
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога