Београд-3°C
Ниш-3°C
Слушајте Sputnik
    Александар Вучић и Сергеј Шојгу

    Американце уплашио Шојгу, па су послали Хојта Јија

    © Tanjug/ DRAGAN KUJUNDZIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    3961

    Ако дођете после Шојгуа, значи да вам је теза: „Ми сматрамо опасним већ и то што је Шојгу дошао, за нас је ’црвена крпа‘ већ и то што је он био у Београду. Ми сада од вас хоћемо неки знак верности. Шојгуа сте угостили као министра, сад нама дајте нешто да ми можемо код куће да кажемо да Србе држимо и даље“, сматра Љиљана Смајловић.

    „Можда су се уплашили да је Шојгу издејствовао статус дипломатског имунитета за запослене у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, па су дошли да покушају да то спрече“, каже за „Спутњик интервју“ колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић, поводом порука америчког званичника Хојта Јиа у Београду.

    Смајловић истиче да, ипак, нема инсајдерске информације у вези са тим шта је Београд одлучио што се тиче статуса запослених у Центру.

    Она наглашава и да нико више са Запада не долази у Србију ко не помиње Ниш на овај или онај начин.

    „Амерички званичник Брајан Хојт Ји рекао је у Београду оно што увек говори, али веома је занимљиво што је он дошао у Србију само неколико дана после посете руског министра одбране Сергеја Шојгуа“, каже бивша председница Удружења новинара Србије.

    Иако истиче да Хојт Брајан Ји није неки нарочито високи функционер америчке администрације, Смајловићева каже да је за Американце веома важно што је Београд угостио руског министра одбране.

    Каже и да би амерички званичник сматрао да је долазак у Београд успешан када би по повратку у Вашингтон могао да покаже како се Србија после његово посете померила бар неколико милиметара ка Западу.

     „Ако дођете после Шојгуа, теза вам је: ’Ми сматрамо опасним већ и то што је Шојгу дошао, за нас је ’црвена крпа‘ већ и то што је Шојгу био у Београду. Ми сада од вас хоћемо неки знак верности. Шојгуа сте угостили као министра, сад нама дајте нешто да ми можемо код куће да кажемо да Србе држимо и даље‘“, каже Смајловићева.

    Смајловићева није изненађена брзом реакцијом Москве на Јиову изјаву о томе да Србија не може да седи на две столице.

    „Москва ово прати једнако или више заинтересовано као и Американци и мислим да је и Москви важно да ми не направимо корак у оном супротном правцу, што је и логично. Нама Москва јако много чини, Косово би било члан Уједињених нација да нема тог страха од вета Москве и по мени то је веома крупна стратешка услуга коју нам Русија прави“, каже наша саговорница.

    У односима Србије са САД најважнија су питања Косова и Метохије и односи са Русијом, али у овом тренутку много је важније ово друго.

    „Шојгу је био окидач, а не било шта у вези са Бриселским споразумом“, каже Смајловићева.

    На питање шта би САД могле да траже од Србије у смислу прекида блиских односа са Русијом, да ли је то можда увођење санкција Русији, Смајловићева каже да се у дипломатским сусретима говори о врло конкретним стварима.

    „Нико никада не каже: ’Прекините блиске односе‘. Ја мислим да је то било: ’Немојте да дате Русима оно што сте нама дали за наше особље‘. Ето, то је валута у међународним односима. То је начин на који ви исказујете некоме поверење. Ви сте дали припадницима НАТО-а тај имунитет, ако сад то дате и Русима стављате нас у исту позицију“, каже наша саговорница.

    Она указује да је страх од Русије постао важан покретач ствари у Америци.

    „Ми већ десет година слушамо да се не може седети на две столице. То ништа није тачно. Наравно да нема ничег шизофреног у томе да желиш да будеш у добрим односима са што је могуће више страна света“, каже Смајловићева и додаје да је „Вашингтону важно да уплаши Србију од блиских веза са Русијом“.

    О детаљима разговора са Јиом председник Србије Александар Вучић обавестиће јавност у наредним данима, а према оцени наше саговорнице српска страна била је спремна да изнесе више детаља, али су Американци инсистирали да саопштење буде лаконско и врло начелно.

     

    Тагови:
    хојт ји, Шојгу
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога