Слушајте Sputnik
    Брегзит

    Шта жуља Енглезе: Лондон хушка ЕУ против Русије — сметају им и Срби

    © Фото: Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1261

    Оно што Британце највише жуља, јесте намера Немачке и Француске да створе неку врсту европске војске и тиме се још више осамостале од САД, а тако, наравно и од званичног Лондона. За Британију је и даље добро да се ЕУ шири и као једна врста бедема против Русије.

    Иако је, одлуком на референдуму, одлучила да изађе из ЕУ, Велика Британија и даље показује бригу за будућност ове наднационалне политичке и економске формације.

    Јачање, како се каже, популистичких снага, које симпатишу Русију и својим деловањем могу да подрију будућност ЕУ, тренутно је у фокусу пажње британске јавности. Тако је таблоид „Експрес“ објавио списак земаља које прете стабилности ЕУ због снаге њихових евроскептичних партија.

    ЕУ је у кризи, каже анализа „Експреса", пошто су на недавним изборима у неколико земаља одличне резултате оствариле десне евроскептичне странке, што би, тврде аналитичари „Експреса“, могло да резултира изласком још неке државе из Уније.

    На „Експресовом“ списку налазе се Чешка, Пољска, Аустрија, Италија, Мађарска, Француска, Холандија, Немачка, Шведска, Финска, али и Србија.

    „Експрес“ за Србију наводи да одржава јаке везе са Москвом и одбија да уведе санкције Русији после припајања Крима.

    Откуда толика брига Британаца и тамошњих медија за будућност творевине из које су одлучили да изађу?

    Она је традиционална, каже Слободан Јанковић из београдског Института за међународну политику и привреду. Британија се брине за цео свет, а поготово за континент на коме се налази.

    Тачно је да Британија напушта ЕУ, али не напушта своје интересе на континенту, каже Јанковић.

    „Оно што Британце највише жуља, јесте намера Немачке и Француске да створе неку врсту европске војске и тиме се још више осамостале од САД, а тиме, наравно и од званичног Лондона. Енглези већ деценијама користе и своје, а и стране часописе да пласирају полуистине и истине које ће јој годити“, објашњава он.

    Напомињући да је „Експрес“ таблоид и да не одражава званичне ставове неке од британских политичких опција, аналитичар београдског Института за европске студије Милан Игрутиновић британску бригу за будућност ЕУ објашњава ставом да је прикључење Србије Унији добро за ЕУ, а при томе задржавају право да буду евроскептични до те мере да изађу из ЕУ.

    Та врста, како Игрутиновић каже, дуплог јавног наступа постоји све време и повезана је са британском политиком према Русији у контексту украјинске кризе.

    „Перцепција Русије као безбедносног изазова остаје. За Британију је и даље добро да се ЕУ шири и као једна врста бедема против Русије“, каже Игрутиновић.

    Ако је тачно да евроскептичне партије штете ЕУ, онда је Унија пред распадом, пошто проблеми постоје у трећини њених чланица, каже Јанковић и додаје да је „српска претња“ Унији смешна, јер Србија, како каже, нема капацитета за тако нешто.

    „Србија није чланица ЕУ и нема обавезу да се у потпуности понаша у спољној политици као њена чланица, само има обавезу да се постепено усклађује са спољном политиком ЕУ“, наводи Јанковић.

    Србија има изузетно еврофилску владу и политику, где предњачимо у односу на многе чланице Уније, додаје, Јанковић.

    „Док је сада тренд да многе земље преиспитују одрживост ЕУ и њену актуелну форму, код нас то не постоји, наше власти су одлучни еврофили, они су у првом реду да укажу на све добробити Брисела“, сматра Јанковић.

    Европска унија се трансформише и мења, а да ли је у интересу европских народа да опстане — није у форми у којој данас постоји, сматра Јанковић, јер Европа се већ дуго налази у свакој врсти опадања — од моралног, до економског и политичког.

    Унија се креће у правцу стварања једне врсте европске државе, чије би чланице требало да буду Немачка, Француска и оне земље које желе да им се придруже, а иницијатива за стварање европске војске управљена је у том смеру, каже Јанковић.

    Међутим, политичке позиције и немачких и француских лидера, како каже, прилично су ослабљене. Француски председник Емануел Макрон успео је да у непопуларности надмаши и свог председника Франсоа Оланда и постао је најнепопуларнији председник Француске у историји.

    Немачка канцеларка Ангела Меркел неће моћи у будућности да води тако снажну еврофилску политику, као што је могла у „великој коалицији“ са социјалдемократама. Њени нови коалициони партнери, либерали, неће дозволити такву политику по сваку цену, каже Јанковић.

    Претња да се ЕУ дезинтегрише под притиском, како „Експрес“ каже, популистичких снага, према Игрутиновићевим речима, није велика, јер те снаге нису истоветне, нису део истог таласа који је почео са Брегзитом, а наставио се са Трампом.

    „Постоје значајне разлике у перцепцији ЕУ у Немачкој, Француској, Пољској, Чешкој… Другачије су теме које доминирају у тим земљама, делимично на националном нивоу, делимично према политици ЕУ. Једина ствар која их зближава, то је Европа у више брзина. Та је тема набачена као опција за будућност Европе, заправо као могућност да постоји једна врста флексибилности, како би разлике међу земљама могле да се уграђују у систем ЕУ, а да га не руше фундаментално и да га не доведу до краја“, каже Игрутиновић.

    Претња по опстанак ЕУ може доћи из неколико највећих чланица, али ни Брегзит није био претња, додаје Игрутиновић.

    Ипак, за аналитичаре „Експреса“, како кажу, јачање популистичких и националистичких странака угрожава опстанак ЕУ, а као најсвежији пример нечег таквог наводе да је на парламентарним изборима у Чешкој прошлог викенда највише гласова (29,6 одсто) освојила Акција незадовољних грађана, коју предводи Андреј Бабиш, од новинара „Експреса" окарактерисан као проруски евроскептични милијардер.

    Са овом странком владу би могла да формира Слобода и директна демократија бизнисмена Томија Окамуре, која је четврта по снази после избора (освојила је 10,6 одсто гласова), а залаже се за излазак Чешке из ЕУ, пише „Експрес“.

    На изборима у Аустрији и Немачкој такође су победиле националистичке странке, упозорава „Експрес“. Алтернатива за немачку (АфД) освојила је 13 одсто гласова, док су у Аустрији прва два места заузеле странке које су у кампањи наглашавале, како „Експрес“ пише, чврст став према имиграцији и исламу.

    Слично:

    Тереза Меј: Британија се у ЕУ никада није осећала „као код куће“
    Британија признала: Запад заостаје за Русијом на Арктику
    Британија отворила врата ЕУ — ко следећи излази
    Британија напушта ЕУ, али под арогантним уценама Брисела
    Куда иде Британија
    Тагови:
    јединство ЕУ, чланице ЕУ, Брегзит, интереси, криза, Велика Британија, политика, Европска унија, ЕУ, Томи Окамура, Емануел Макрон, Милан Игрутиновић, Андреј Бабиш, Доналд Трамп, Слободан Јанковић, Ангела Меркел, Франсоа Оланд, Шведска, Финска, Чешка, Холандија, Аустрија, Мађарска, Пољска, Немачка, Италија, Велика Британија, Француска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога