Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 951
    Пратите нас

    Русија почиње изградњу нове војне базе на Курилским острвима око којих се Москва спори са Токиом. Руси су још крајем прошле године на два острва, Итуруп и Кунашир, допремили своје наоружање, а јачање војног присуства у региону изазива велику забринутост у Јапану.

    Изградња нове базе на ненасељеном острву Матуа почеће ускоро, а у оквиру ње биће изграђена и лука која ће моћи да прими све бродове, укључујући и оне првог ранга. Према речима заменика шефа комитета Савета Федерације Русије за одбрану Франца Клинцевича, биће обновљена и мрежа аеродрома, а радови на њима ће се одвијати паралелно са изградњом нове руске базе.

    О могућности стационирања бродова руске Тихоокеанске флоте на Курилима први је, још у пролеће прошле године, говорио руски министар одбране Сергеј Шојгу. Након тога се на острво Матуа упутила заједничка експедиција Министарства одбране Руског географског друштва, на чијем је челу такође Шојгу. Након истраживања острва дошло се до закључка да је погодно за размештање војно-морских снага.

    На овом острву, површине 52 квадратна километра, некада се налазила јапанска војна база. Јапанци су још пре Другог светског рата протерали староседеоце са острва, Аину народ, и од тада су на њему живели искључиво војници који су острво претворили у неприступачну тврђаву.

    Шојгу је говорио да се тамо налази неколико стотина метара подземних тунела са системима фортификација, као и много рудника, подземних гротлова, писта, које се загревају термалним изворима, путева који воде ка вулкану… Кажу да је јапанска војска испод стеновитог и вулканског тла изградила подземни град са уским пругама које одлазе у непознато, а да то војно утврђење на Курилима до данас остаје загонетка, пошто никада до краја није истражено.

    „Та нова база ће се изградити на острву Матуа које се налази у средини великог Курилског гребена. Тамо је током Другог светског рата била велика јапанска база, а сада се истраживање тог острва наставља. Тамо се налазе два аеродрома, који се загревају термалним водама и који су у прилично добром стању. Тамо постоје услови за изградњу зграда, лука, складишта, као и за ремонт и одржавање бродова и војне технике. Дакле, постоје сви услови за изградњу базе, која би била веома погодна за заштиту и контролу Охотског мора, где би могле да се налазе наше стратешке подморнице. Осим тога, то је отворена база у Тихом океану, а то значи да нас нико не може затворити у некаквом заливу и онемогућити нашим бродовима да изађу на океан“, рекао је за Спутњик руски војни експерт, пуковник у пензији Виктор Литовкин.

    Руси су прошле године на два курилска острва, Итуруп и Кунашир, допремили обалне ракетне комплексе „Бастион“ и „Бал“. Руски војни експерти тврде да је то био одговор на активности САД у азијско-тихоокеанском региону.

    Шојгу је у фебруару саопштио и да Русија намерава да до краја године заврши формирање дивизије, што је изазвало протест Токија. Руски министар је нагласио да се дивизија на Курилима „не ствара ни против кога, већ искључиво ради заштите територије Руске Федерације“.

    Нова база на Матеу је, наводе експерти, потребна за заштиту Курила — на првом месту за противдесантну одбрану острва. Друго, како би се обезбедило војно присуство Русије у тој области, посебно због тога што на Куриле претендују Јапанци. У том смислу, то је и политички сигнал Токију.

    Нова база је потребна Русима и зато што је Тихоокеанска флота подељена на два дела: на камчатску и приморску, које у случају рата неће бити повезане ни на који начин, па би ова база њих повезивала.

    Одлука о изградњи базе и са стратешке тачке гледишта је оправдана, јер је реч о заштити источних руских граница.

    Експерти наводе да ће на острву бити распоређена техничка извиђачка средства, авиони, ПРО и ПВО, као и борбени бродови…

    Четири Курилска острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомај припала су после Другог светског рата Русији.

    СССР и Јапан су 1956. године потписали Декларацију о прекиду рата између двеју земаља и после тога је совјетски лидер Никита Хрушчов био спреман да Јапану врати Шикотан и Хабомај, али Токио није ратификовао споразум, инсистирајући на сва четири острва. Због тог спора Русија и Јапан нису потписали мировни споразум више од 70 година. Након што је Совјетски Савез почео да ратује у Тихом океану, јединице које су биле размештене на острву предале су се без борбе, али су пре тога јапански војници (1945. године) разнели део подземних тунела и пролаза.

    Након Другог светског рата Совјетски Савез је на острву распоредио радио-извиђачке јединице Ратног ваздухопловства и изградио војну испоставу. После 2000. године војска је напустила острво Матуа, тако да је оно остало без становништва.

    Један од главних разлога због чега Кремљ и не помишља на предају Курила јесте тај што би на тим острвима врло брзо била формирана америчка војна база. Уосталом, генерални секретар Савета за националну безбедност Јапана прошле године је обавестио руску страну да постоји таква могућност. Јапан и Америка имају договор по коме су САД њихов гарант безбедности и за Токио је та сарадња важна, јер је Вашингтон „штит“ од евентуалног сукоба са Кином.

    Размештање војних база САД на Курилским острвима, уколико би она била предата Јапану, значило би још већу претњу Русији и озбиљно би угрозило одбрамбену моћ земље.

    Било како било, руска флота добија јединствено острво-тврђаву у Тихом океану, које има касарне, складишта, а чак и подземна склоништа за мале бродове. А три аеродрома омогућавају Русији да распореди велике ваздушне јединице и да повећа свој утицај у региону.

     

    Тагови:
    курили
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога