Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун посматра лансирање ракете Хвасонг 12

    Жестоко застрашивање Пјонгјанга: 20.000 Американаца на Пацифику — чека се да Ким одговори

    © REUTERS / KCNA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 262

    Северна Кореја увек реагује, јер је то једини аргумент који могу да користе. Они не могу да понуде платформу за преговоре осим поруке — имамо силу и довољно смо луди да можемо да је употребимо, каже за Спутњик Александар Радић.

    Бела кућа и Пентагон почели су операцију застрашивања Северне Кореје. У територијалним водама Јужне Кореје четири дана трајаће маневри у којима ће учествовати три америчка носача авиона са свим пратећим ратним бродовима, као и јужнокорејска ратна морнарица.

    Американци ће на овим маневрима, први пут у последњих година, имати око 20.000 војника и стотине авиона и хеликоптера, а „усавршаваће“ се противваздушна одбрана, са одбрамбеним дејствима палубне авијације. Јужна Кореја је у вежбе укључила своја два разарача опремљена америчким противракетним системима „Аегис“, као и четири фрегате.

    Занимљиво је да су војни маневри на севернокорејским вратима уследили свега неколико дана пошто је Трамп позвао севернокорејског лидера Ким Џонг Уна за преговарачки сто, и да коинцидирају са „пацифичком турнејом“ америчког председника.

    Овај потез Вашингтона војни аналитичар Александар Радић види као демонстрацију моћи САД и поруку упућену Пјонгјангу.

    „То је природан поступак који се примењује у спољној политици и оружане снаге, на крају крајева, томе и служе. Има ситуација које решавате другом силом, али очигледно је да је процењено да би у време пацифичке турнеје председника Трампа било јако добро показати да он не прети само преко микрофона и пред новинарима, већ да има и аргументе силе којима може да покаже да су његови тврди ставови према Северној Кореји веродостојни. То је нека врста еквивалента заправо на поступке севернокорејског режима који сваки час испале рекету, а затим изведу пробу нуклеарне бојеве главе, што наравно оставља јако снажан утисак на јавно мњење на светском нивоу. А колико год да су са америчке стране стизали тврди ставови, они досад нису били утемељени на некој конкретној претњи“, објашњава Радић.

    Америчка морнарица
    © REUTERS / Stephen W. Rowe/U.S. Navy
    Америчка морнарица

    Како каже, Вашингтон сада мора да учини неки потез којим би показао да је спреман да против севернокорејског режима примени и силу.

    „Иако овде очигледно није реч о најави употребе силе у овом моменту, сама демонстрација силе јесте неко компромисно решење између политичких фраза и медијских наступа са једне, и реалног рата са друге стране. Ове вежбе су управо то, приказ америчке војне моћи усмерен према Северној Кореји, али и према Кини и свима другима у региону у којем ће се, како показују релевантне процене будућих кретања, одвијати главни токови који ће дефинисати даља дешавања у људској цивилизацији“, напомиње Радић.

    На питање могу ли ове вежбе испровоцирати Кину, с обзиром на уговоре вредне више стотина милијарди које су склопили Вашингтон и Пекинг, Радић каже да је новац — новац.

    „Он мора да се прави и наравно да ће тамо где постоје заједнички интереси америчког и кинеског бизниса те две силе да се договоре шта чинити. Међутим, јасно је да ће Американци и сада, али и убудуће, као главну спољнополитичку игру имати сузбијање кинеског утицаја у региону. Иако Американци уважавају улогу модерне Кине, са друге стране између њих и Кинеза влада готово хладноратовски манир у надметању за утицај у региону. Кинези такође врло често одржавају вежбе, граде флоту отвореног мора, озбиљно улажу у градњу ваздухопловних и поморских база, и врло често са својим бродовима улазе на територију за коју друге земље тврде да су њихове. Са друге стране, Американци штитећи интересе тих других земаља штите своје интересе у том региону и узвраћају истом мером. Сада је готово постало свакодневица то играње са демонстрацијама силе на Пацифику. Било је више примера пресретања авиона и бродова у којима је свака страна, и кинеска и америчка, тврдила да је она у праву. А заправо и једни и други опипавају пулс оне друге стране“, оцењује Радић.

    Први и последњи аргумент Северне Кореје

    Наш саговорник сматра да америчке вежбе неће остати без каквог-таквог одговора севернокорејског режима.

    „Северна Кореја увек реагује, јер је то једини аргумент који могу да користе. Они не могу да понуде платформу за преговоре осим поруке — имамо силу и довољно смо луди да је употребимо. Међутим, Пјонгјанг сигурно неће започети рат у овом тренутку. Они покушавају да се изборе за неке своје интересе, за преживљавање, а не да наметну пројекцију своје моћи неком другом. Севернокорејски режим је на странпутици, они су отишли далеко од стандарда савремене цивилизације и имају проблем како да одрже тај систем. Пјоногјанг је због тога сада у озбиљној кризи — шта даље, на који начин одржавати економију земље, а мислим и да је људима који су на власти стало до тога да тамо остану. Поред тога, постали су епицентар једне крупне игре која ће дефинисати глобалну будућност, а то су односи између Американаца, Кинеза, других земаља региона попут Јапана, који опет има своје озбиљне потенцијале и амбиције. Сада је режим у Пјонгјангу дословце притиснут чињеницом да су свима у окружењу средство за политичко надметање много већег нивоа, него што заправо Северна Кореја са својим ресурсима представља“, примећује Радић.

    Према његовим речима, не треба занемарити да је створена слика у јавном мњењу, па и међу људима који су стручно заинтересовани за те теме, да је севернокорејски режим на ивици између рационалности и неких потеза који би можда били политички пут без повратка.

    „Нажалост, историја света показује да ратови некада почињу елементима који нису предвидљиви —  напросто изгубите контролу и то је зато јако опасно јер Пјонгјанг има много проблема. Питање је шта заиста њихова војска има и какво је стање у њиховим редовима. Очигледно је да је све што имају минорно у односу на америчку технолошку и бројчану супериорност, па испаљивање ракета на велике удаљености или нека нова нуклеарна проба стварају Пјонгјангу једино упориште за преговоре. То је једино што могу да кажу — имамо нуклеарно оружје и можемо да дејствујемо и по Јужној Кореји и по Јапану, а трудићемо се да дођемо и до Америке. То је заправо први и последњи аргумент који у овом тренутку Северна Кореја може да стави за преговарачки сто“, закључује Радић за Спутњик.

    Тагови:
    војни маневри, Северна Кореја, САД, Кина, рат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога