Београд+ 4°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Нацисти у Пољској

    Брисел жмури док се рађа — бела Европа

    © AP Photo/ Czarek Sokolowski
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 810

    Више хиљада људи марширало је у суботу Варшавом у оквиру демонстрација које су организовале крајње десничарске групе, у време када Пољаци прослављају Дан независности. Марш крајњих десничара обележила је и наклоност према ксенофобичним, расистичким и фашистичким идејама, а на једном транспаренту је писало „Бела Европа братских земаља“.

    Антифашистички покрет одржао је, истовремено, мањи контрапротест, а организатори су држали групе одвојено једну од друге како би спречили да дође до насиља.

    Зашто Брисел ћути на пораст фашистичке идеологије у Пољској и зашто је председнику те земље Анджеју Дуди требало два дана да осуди расистичке, националистичке и антиисламске транспаренте које су носили радикални пољски националисти?

    Јуриј Борисјонок, предавач на катедри Историја Јужних и Западних Словена на Факултету историје Московског државног универзитета Ломоносов за Спутњик каже да је пољска влада требало да реагује, јер њоме управља партија Право и правда, која је умерено десничарска.

    „Организатор митинга је Национално-радикални табор, организација која заправо вуче корене још из тридесетих година прошлог века. Многи историчари су ту организацију називали фашистичком јер се радило о ултрадесничарској идеологији, која је била блиска фашизму у италијанској варијанти Мусолинија. Многи у Пољској криве градоначелницу Варшаве зато што није забранила марш, али из њене канцеларије је стигла изјава да су градске власти још пре пола година апеловале на државне власти и Министарство правде да забране деловање ове организације, јер онда не би имао ко ни да маршира. До тога, међутим, није дошло“, каже Борисјонок.

    Он напомиње да су се многи побунили због транспарената на маршу — светски медији, али и Министарство спољних послова Израела.

    „Влада Пољске је одговорила да расистичких парола јесте било ту и тамо, али да су то били спорадични инциденти, док су остали учесници марша били праве патриоте и нису користили неприхватљиве пароле. Међутим, заиста се свашта могло видети и чути. У Вроцлаву је, на пример, била истакнута парола ’Смрт непријатељима отаџбине‘, што такође подсећа на тридесете године. Могли су се чути и покличи које традиционално користе противници социјалистичких покрета. Другим речима, на тим митинзима је била присутна шаролика публика, али је јасно да је Пољску генерално потресла ова прослава Дана независности, јер нико није очекивао да ће се окупити толики број радикалних националиста“, указује Борисјонок.

    Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе у оквиру администрације председника Путина, примећује да у Европи није било неких бурних реакција.

    „Јасно је да Европа примењује двоструке стандарде, и то није тако само у случају Пољске, већ и у односу према балтичким државама. У Летонији се сваке године одржава ’Марш СС‘, а Летонија је пуноправна чланица ЕУ и њени посланици седе у Бриселу. Па ипак, на то нико из ЕУ не обраћа пажњу, као ни на чињеницу да у балтичким државама, посебно у Летонији и Литванији, значајан део становништва бива дискриминисан у многим животним сферама. Да се нешто слично дешава, на пример, у Републици Српској, Србији или Русији, то би, наравно, изазвало општу медијску хистерију“, категоричан је Беспаљко.

    Према његовом мишљењу, пољске власти су и саме прилично допринеле овој појави и не желе да се у потпуности ограде од пољског национализма.

    „Са друге стране, постоји реална бојазан да би могле да изгубе контролу над ситуацијом. Мислим да ће зато власти овај национализам у постојећем облику каналисати, можда ће га усмерити против Украјине или против Русије, или против обе ове државе или неког сасвим трећег“, каже Беспаљко.

    Јуриј Борисјонок каже да на суботњем маршу није било инцидената, али подсећа да је прошле године на исти дан било провокација у близини руске амбасаде.

    „Овај марш је прошао мирно, али те пароле свакако изазивају узнемиреност, посебно у Европи и САД. Рецимо, један од блиских сарадника Хилари Клинтон је рекао да је Варшавом марширало 60.000 фашиста, иако то не одговара истини. Конфликт који траје већ неко време између ЕУ и Пољске сада прелази у нову фазу, јер ће након овог марша Пољаке бити лакше оптуживати за ксенофобију, антисемитизам и расизам“, закључује Борисјонок за Спутњик.

    Тагови:
    национализам, Пољска, ЕУ, фашизам
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога