Слушајте Sputnik
    Гуглов цртеж у част Дана Русије из 2015. године

    Контраудар: Да ли ће Руси срушити Гугл

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић, Тимур Блохин
    101001

    Спрега америчких комерцијалних структура и америчких власти постаје све очигледнија. Америчке власти намећу друштву „једини исправни став“ и намера „Гугла“ се одлично уклапа у ту стратегију. Оно што планирају је још једна фаза глобалног медијског рата, који је постао алтернатива оружаном рату, истиче стручњак за међународно право Кира Сазонова.

    Најава да ће интернет компанија „Гугл“ направити систем како би чланци руских медијских кућа Спутњик и РТ били слабије заступљени на њеним медијским сервисима, представља још један вид борбе против Русије, а ако та најава буде реализована први на потезу биће руски хакери, сматра професор Станко Црнобрња са Факултета за медије и комуникацију.

    „То је ескалација на сајбер нивоу, ескалација супарничких односа, јер, нажалост, сад се све претворило у супарничке односе, а не у сарадњу. ’Гугл‘ може да покуша да ограничи информације Спутњика и РТ, али онда на сцену ступају руски хакери који ће с обзиром на њихову снагу, сигурно успети да пробију систем“, наводи Црнобрња.

    На питање колико ће слабија заступљеност Спутњика и РТ на „Гугловим“ сервисима утицати на посећеност тих сајтова, Црнобрња каже:

    „Није ’Гугл‘ једина претрага, иако је најмоћнија. Још немам довољно информација да схватим шта ће конкретно да поставе, да ли ће правити неку интерну цензуру, да ли ће цензурисати све руске или само медијске изворе. Ако све буде обухваћено, онда је то велики захват. Ако буду обухваћени само регистровани медији, као што је Спутњик, онда ћете ви вероватно пронаћи неког алијаса и тако превазићи блокаду.“

    Црнобрња оцењује да ће овај потез покренути ланац мера и контрамера и да руска страна сигурно неће остати без одговора.

    „То је политичка манифестација која неће моћи дуго да се одржи. Они су морали нешто да предузму да би задовољили Конгрес САД, који је веома агресиван и који захтева конкретне акције. Мислим да је то увод за ограничавање интернетских слобода и на домаћем терену. Схватили су да су ’Гугл‘ и ’Фејсбук‘ далеко превазишли очекивања и почели су да траже начине како да те две компаније доведу под контролу. И најлакше је да Русију по ко зна који пут представе као кривца и да то буде само први корак. А у следећем кораку и остали ће доћи на ред.“

    Григориј Трофимчук, председник стручног савета фонда „Радионица евроазијских идеја“, сматра да Запад покушава да ограничи активности Русије у свим сферама — у дипломатији, у спорту, а сада и у медијима.

    „Намера ’Гугла‘ да деранкира сајтове РТ и Спутњик говори о томе да интернет, нажалост, није најслободнији и најнезависнији извор информација, као што су тврдили стручњаци. ’Гугл‘ провоцира Русију, али дубоко сам убеђен да Русија не би требало да наседа на провокације и да одговара реципрочно.“

    Он истиче да је медијском конзументу свеједно да ли је сајт обележен као „страни агент“ или није.

    „Њега интересује искључиво садржај. Ако медиј производи интересантан контент, биће читан. Тако да сматрам да би најбољи одговор на ’Гуглову‘ намеру био да РТ и Спутњик треба да буду још интересантнији. У том смислу, ’Гугл‘ пружа РТ и Спутњику добар подстицај за развој.“

    Стручњак за међународно право Кира Сазонова са Руске академије народне привреде и државне управе не слаже се да се ради о параноји.

    „Спрега америчких комерцијалних структура и америчких власти постаје све очигледнија. Америчке власти намећу друштву ’једини исправни став‘ и намера ’Гугла‘ се одлично уклапа у ту стратегију. Оно што ’Гугл‘ планира јесте још једна фаза глобалног медијског рата, који је данас постао алтернатива оружаном рату.“

    Сазонова објашњава да Америка води много агресивнији рат него друге земље и да у овој области принципи међународног права још не важе.

    „Шеф ’Мајкрософта‘ је недавно позвао да се усвоје ’дигиталне женевске конвенције‘, које би дефинисале међународна правила игре у овој сфери. Али тренутно свака држава има сопствена правила игре, која су заснована на националном законодавству, тако да ниједан међународни суд не би пристао да размотри тужбу, рецимо, Спутњик против ’Гугла‘“, закључује Сазонова.

     

    Тагови:
    РТ, Спутњик, Гугл
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога