Београд+ 4°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Интернет продавница Алибаба

    Како ће Алибаба и српски јатаци да покоре Европу

    © REUTERS/ Aly Song/Files
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1942

    Долазак „Алибабе“ у Србију свакако би повукао даљи развој интернет трговине и ширење посла на српске добављаче који би „Алибабину“ платформу користили за продају својих производа. А њен логистички центар у Србији би, како је то већ пракса показала, био генератор стварања нових радних места.

    У регионалној трци за „Алибабу“, највећу кинеску интернет продавницу и једну од 10 највећих компанија у свету, Србија ће, по свему судећи, бити победник.

    Након састанка представника Министарства трговине Србије и кинеске компаније такве вести су ових дана стигле из Хангџоуа, где се налази седиште „Алибабе“.

    Према речима државне секретарке Министарства трговине Татјане Матић ускоро ће бити формирани радни тимови који ће дефинисати активности за реализацију заједничких пројеката у оквиру области онлајн туризма, е-трговине и логистике. Долазак „Алибабе“ на српско тржиште може се очекивати у неколико наредних месеци.

    О каквој компанији је реч, најбоље сведочи њен оснивач Џек Ма, који је, очигледно, урадио праву ствар када је 1999. године напустио посао професора енглеског језика да би покренуо интернет страницу „Алибаба“, која је повезивала кинеске произвођаче са купцима у иностранству. Данас је најбогатији Кинез, а „Алибаба“ ће, према његовој визији, 2036. године бити пета сила у светској економији.

    До 2020. године, она жели да заради билион долара и постане 16. економија света, већа од Турске или Саудијске Арабије, на пример. Већ сада је економски јача од привреда Шведске, Пољске, Ирана, Норвешке или Аустрије.

    „Алибаба“, која послује у 156 земаља, на тржишту вреди 486 милијарди долара. Тренутно је 22. на списку највећих привреда света, упошљава више од 11 милиона људи и има 488 милиона активних корисника.

    Зато би њен долазак у Србију, где би овде отворила логистички центар, омогућио не само дистрибуцију производа које Кинези производе, него и робе коју производе српске компаније, коју би могли да пласирају на друга тржишта. Уједно, мала и средња предузећа би могла да буду укључена у „Алибабине“ производно-набавне ланце и у пласман производа на кинеско тржиште.

    Отуда је посао са „Алибабом“ на овим просторима још пре годину дана проглашен послом деценије. Тада су у игри биле и Хрватска и Мађарска, па се чак спекулисало да би те две државе могле бити атрактивније за кинеског интернет трговачког дива због чланства у ЕУ.

    Да се у међувремену Србија наметнула као изгледан партнер било је јасно када је Матићева крајем септембра најавила да је компанија „Алибаба“ заинтересована да у Србији пронађе партнера за отварање логистичког центара.

    Коментаришући најновију вест из Кине, ИТ стручњак Здравко Јанковић за Спутњик подсећа да је „Алибаба“ на овом тржишту већ присутна као велики интернет трговац.

    „Можемо слободно да кажемо да је ’Алибаба‘ један од главних подстрекача развоја е-комерца. Долазак у Србију на неки начин, да ли кроз услуге које би им пружала наша предузећа, или са складиштима, свакако би повукао даљи развој такве трговине и ширење њиховог посла на српске добављаче и коришћење ’Алибабине‘ платформе за продају производа српских добављача. То би повукло раст потражње наших производа на тржишту које покрива ’Алибаба‘, а то је пре свега кинеско“, истиче Јанковић.

    На питање каква би ту била улога логистичког центра, он истиче да је она јако битна за сваку интернет трговину ради дистрибуције робе која се купује преко интернета.

    „Отварање логистичког центра у Србији, који би покривао територију бивше Југославије и граничних држава, Мађарске, Румуније, Бугарске, практично би значило много бржу дистрибуцију неке робе које се овде продаје нашим купцима, а са друге стране и могућност прихвата робе која би се евентуално продавала преко ’Алибабе‘, а пореклом је из Србије, или земаља региона. У сваком случају то повлачи отварање нових радних места“, истиче Јанковић.

    Ти логистички центри су, истиче он, генератор стварања радних места у интернет трговини.

    Он, међутим, указује на могући проблем који би морао на време да буде отклоњен.

    „Ми који се бавимо интернет трговином знамо из праксе да су велика загушења услед неповезаности система царине и дистрибутера. Држава мора да направи неке одлуке да би поједноставила поступак царињења“, каже и он и подсећа да „Алибаба“ има изузетно велики промет на дневном нивоу. То може да генерише јако велики проблем на царини и да успорава систем поготово што Србија која није чланица ЕУ има процедуру царињења са ЕУ. Ако роба из Кине треба да оде у земље Уније то би, сматра он, могао да буде проблем уколико се царина не прилагоди.

    Пред Министарством трговине је зато, према мишљењу Јанковића, врло озбиљан задатак. Он очекује да ће та препрека успешно бити превазиђена зато што ће онда то повући посао не само за „Алибабу“, него и за друге који одавде извозе робу за ЕУ.

    „Зато та прича са царином мора да се постави на оне основе које генеришу развој, а да не буде кочница“, упозорио је Јанковић.

     

    Слично:

    „Алибаба“ покреће нови пројекат у Русији
    Кинески холдинг Алибаба регистровао представништво у Русији
    Оснивач „Алибабе“: За 200 година ће људима законски забранити бесмртност
    Трамп и Џек Ма планирају заједничке пројекте у САД
    Потукли се најбогатији и најјачи Кинез, ево ко је победио (видео)
    Тагови:
    Министарство трговине, Алибаба, логистички центар, интернет трговина, ИТ, царина, роба, Запошљавање, Татјана Матић, Здравко Јанковић, Џек Ма, ЕУ, Мађарска, Хрватска, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога