Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Председник Србије Александар Вучичћ дочекује премијера Грчке Алексиса Ципраса

    Рађа се православни савез на Балкану: Пуна уста ЕУ, а нада у Русе и Кинезе

    © Tanjug / Филип Крајинчанић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    Балканске игре без граница (298)
    31142

    Србија, Румунија, Бугарска и Грчка би, да би избегле статус периферије ЕУ, морале да широм отворе врата како за сарадњу са Русијом, тако и за много динамичнију политичку и економску размену и са Кином, Турском, али и осталим чланицама БРИКС-а.

    Премијери Бугарске, Румуније и Грчке боравили су протеклог викенда у Београду како би са председником Србије разговарали о томе како да се наша земља брже приближи Европској унији.

    Општа оцена „балканске четворке“ јесте да ЕУ са Србијом, Румунијом, Грчком и Бугарском има безбедан и предвидљив Балкан, који више неће правити проблеме. Поред тога што ћемо бити мирни, можемо и да сарађујемо на заједничким пројектима, модернизацији пруга, повезивању лука, интергасној конекцији. Реализација је, наравно, најлакше изводљива у оквиру заједничке европске породице.

    На наше питање да ли се стиче утисак да је састанак инициран како би се Србија убедила да је њена будућност искључиво у ЕУ, уз помоћ православних комшија са истока, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже да не види могућност да се европска перспектива Србије гради на тај начин. Нама је тесна сарадња са ове три државе потребна из других разлога, не због евроинтеграција, јер наши суседи и остали балкански актери једнако су забринути за своју европску будућност, јер би ускоро могли да остану у „другој лиги“, каже Пророковић.

    „Европска унија ће се реконфигурисати, трансформација унутрашње структуре се мора одиграти, она оваква више неће постојати. Највероватније ће балканске државе остати на њеној периферији. Ни досад се Бугарска и Румунија нису нешто претерано овајдиле од свог чланства у ЕУ, а тек када би остале на периферији, у том другом кругу, питање је како би се унутрашњи политички и економски процеси даље одигравали. У том контексту, свима су пуна уста Европске уније, чини ми се због те бриге коју брину лидери тих држава заједно“, каже Пророковић. 

    Лидери Румуније, Бугарске, Грчке и Србије из Београда су такође поручили да њихово пријатељство није уперено ни против кога, те да је циљ окупљања привлачење инвеститора. Приметно је да у разговорима о будућим пословима ниједном није поменута сарадња са Русијом, или будући кинески „Нови пут свиле“. Пророковић оцењује да премијере из комшилука не треба због тога критиковати, већ им дати времена да размисле. Ако се састанци у овом формату наставе, можда ћемо добити и неку нову перспективу, посебно у светлу нових односа у Европској унији, каже Пророковић.

    „Говорити о енергетици и енергетској безбедности, а не узимати у ту калкулацију Русију — немогуће је. Тога су свесни и лидери ове четири балканске државе. Када говоримо и о другим великим инфраструктурним пројектима, треба знати да ми новац из Брисела нећемо добити, зато што га тамо једноставно — нема. Дакле, морамо тражити нове инвеститоре, кредиторе на другим странама. Ако се овај формат одржи, много лакше је аплицирати за средства и код Кинеза, Руса и Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, ако четири државе наступају заједно, него ако то раде појединачно“, објашњава Пророковић. 

    Душан Пророковић
    Душан Пророковић

    Он додаје да би окупљене земље, да би избегле периферију Европе, морале широм отворити врата како за сарадњу са Русијом, тако и за много динамичнију политичку и економску размену и са Турском, Кином, али и осталим чланицама БРИКС-а.

    Док су премијери Румуније и Бугарске у суперлативу говорили о подршци Србији на путу ка Европској унији, председник Владе Грчке Алексис Ципрас је у свом обраћању медијима изговорио кључну реченицу која би могла да буде основа за будуће, другачије разговоре „балканске четворке“.

    „Србија не може више да буде изван европске породице, под условом да већина становништва жели да буде део ЕУ“, рекао је Ципрас.

    Непосредно пре доласка Ципраса у Београд објављено је најновије истраживање јавног мњења, према коме је свега 38 одсто грађана Србије за улазак у ЕУ. Душан Пророковић претпоставља да је грчки премијер био под утиском тих, за даље разговоре изузетно важних података.

    „Немогуће је уводити земљу у Унију када имате тако ниску полазну основу, људи Европској унији више не верују. Не видим како ће нам ту помоћи Румуни и Бугари, да бисмо Бриселу више поверовали, када је протраћено толико прилика и шанси да се са Србијом нешто заједно уради. Било је прилика да Европа повуче храбре и врло одлучне политичке потезе како бисмо схватили да смо део те велике европске породице. ЕУ то није урадила“, подсећа саговорник Спутњика. 

    Према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, сам формат београдског састанка је одличан, и треба га неговати, без обзира на форсирање евроинтеграција као јединог пута у будућност, пре свега због историјских веза и регионалне безбедности, која би могла да постане и најважнија тема.

    Тема:
    Балканске игре без граница (298)
    Тагови:
    унија, будућност, пријатељство, економија, сарадња, евроинтеграције, БРИКС, ЕУ, Душан Пророковић, Бугарска, Румунија, Грчка, Кина, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога