Слушајте Sputnik
    Патријарх Кирил и патријарх Иринеј

    Иза кулиса сусрета у Москви: Зашто је бугарски патријарх избегао Кирила и Иринеја

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    Балканске игре без граница (199)
    1659

    Руска православна црква залаже се за наставак дијалога СПЦ са расколничком црквом у Македонији, али питање је са ким у Скопљу разговарати, ако је актуелни архиепископ Стефан, по свему судећи, само формално на челу МПЦ. Стварне старешине МПЦ су бугарски националисти.

    Иако нико од аналитичара и познавалаца црквених питања није веровао да ће Бугарска православна црква (БПЦ) у своје окриље примити канонски непризнату Македонску православну цркву (МПЦ), то се ипак догодило.

    Сада стижу гласови из Москве, од руског патријарха Кирила, који је, како преносе „Вечерње новости“, лично пренео српским црквеним великодостојницима на прослави стогодишњице поновног успостављања Московске патријаршије, жељу за очувањем вековног црквеног јединства.

    Српска православна црква (СПЦ) требало би да сачува канонско јединство у свим својим историјским пределима, преносе „Новости“ речи руског патријарха.

    Жеља МПЦ да јој БПЦ буде мајка-црква и изненађујући (позитиван) одговор патријаршије у Софији један је од видова испољавања бугарофилских идеја са македонске и идеја бугарског национализма са бугарске стране, каже историчар Александар Раковић.

    „Македонска црква у расколу почела је да решава своје црквено питање тако што ће га решавати кроз бугарско национално питање. И то се види и из изјава које је давао митрополит струмички Наум, са једне и бугарски патријарх Неофит са друге стране. И то је у складу са споразумом који су потписали Заев и Борисов о пријатељским и суседским односима Македоније и Бугарске, где у једној тачки стоји да они имају заједничку историју. Све је то дакле један пакет“, каже Раковић.

    Бугарска црква нема канонских могућности да пригрли МПЦ и сваки такав покушај довео би је, како Раковић каже, у предрасколну или расколну ситуацију са свим другим православним црквама у свету.

    Због тога су се одлучили за блажу варијанту заступања интереса МПЦ пред другим црквама, али и то је мешање у унутрашње односе СПЦ са македонским јерархијама, и оне канонски признате, на челу са архиепископом Јованом и расколничке, на челу са архиепископом Стефаном.

    „Интересантно је да је бугарски патријарх Неофит требало да буде на скупу у Москви, али је у последњем тренутку одустао од пута и послао је делегацију на челу са једним митрополитом јер је, по свему судећи, желео да избегне сусрет са српским и руским патријархом. Дакле, они су знали да су направили противканонски потез и да су се упетљали у односе београдске патријаршије са македонским јерархијама“, сматра Раковић.

    Став руског патријарха потврђује канонску јурисдикцију СПЦ над јерархијама у Македонији, како признатим тако и расколничким, додаје Раковић и каже да потез БПЦ неће изазвати домино ефекат.

    МПЦ је, како каже, камен спотицања за све православне цркве, од Васељенске патријаршије, преко свих других грчких патријаршија (Александријске, Антиохијске…) до московске патријаршије и због тога ниједан једнострани гест БПЦ не може да изазове домино ефекат.

    „Уколико би до тога дошло, то би значило да је дошло до расцепа у православној васељени. Било би заиста катастрофално, незрело и злонамерно уколико би БПЦ и МПЦ уопште одлучиле да иду у том правцу. То би било недопустиво и готово немогуће. Ни они сами, а поготово бугарска црква, нису спремни на такав потез“, каже Раковић.

    Међутим, руски православни филозоф Аркадиј Малер има нешто другачије мишљење. Оцењујући одлуку БПЦ као кршење канонског реда и ексилиолошки нонсенс, питање о додељивању статуса аутокефалије је унутрашње питање помесне цркве, каже он.

    „У овом случају, одлука о непризнатој Македонској православној цркви је унутрашње питање СПЦ и њено легитимно право. Међутим, то је заиста веома осетљиво питање, зато РПЦ не коментарише јавно ову ситуацију. Балкан је веома трусно подручје, где додељивање статуса аутокефалије може да изазове ланчану реакцију. Неки ће поставити питање — а зашто само македонска црква? Зашто не може и Црногорска црква? У том смислу, неопходно је сачувати статус кво, када је реч о православним црквама на Балкану“, објашњава Малер.

    На питање да ли је став Московске патријаршије можда изазван сличном ситуацијом коју РПЦ има са канонски непризнатом Украјинском православном црквом, Малер одговара да између те две ситуације нема непосредне везе, јер ситуација унутар РПЦ не утиче на СПЦ и обратно.

    „Сведоци смо формирања политичких алијанси: назови поглавар Украјинске православне цркве Филарет ужива подршку такозване Црногорске православне цркве, и то је чиста политика. Тако да је став РПЦ, поводом македонског раскола, повезан са ставом о расколу у Украјини, али у смислу да се Руска црква противи било каквим поделама и расколима у православним црквама. Зато се РПЦ залаже за јединство у свим помесним црквама, а поготово на Балкану, који је јединствен случај“, каже Малер.

    У ставу РПЦ према питању аутокефалности МПЦ ништа се суштински није променило, сазнаје Спутњик из добро обавештених извора који су били присутни на сусретима поводом јубилеја. Оно што је провејавало на маргинама сусрета у Москви била је свест о томе да је писмо МПЦ у коме је изражена жеља да јој БПЦ буде покровитељ политичке, а не канонске природе, каже Спутњиков извор.

    Московска патријаршија и даље се залаже за дијалог између црквеног Београда и Скопља, а патријарх Кирил је чак и посредовао у неколиким разговорима између јерарха.

    Да се РПЦ залаже за наставак дијалога потврђује и Раковић, међутим, поставља се питање са ким ће се водити разговори, с обзиром на то да старешина МПЦ, архиепископ Стефан, како каже, не води цркву, већ да је стварни старешина МПЦ струмички митрополит Наум, који је, каже Раковић, бугарски националиста.

    Права питања које треба поставити нису хоће ли бити наставка разговора између СПЦ и МПЦ, него у ком ће се формату разговори наставити, ко ће их са македонске стране водити и је ли МПЦ довољно зрела да се разговори наставе, каже Раковић.

    Тема:
    Балканске игре без граница (199)

    Слично:

    Руски Синод: Сабор на Криту није свеправославни
    Сабор на Криту: Заштитити верске мањине на Блиском истоку
    Сабор на Криту, четири православне цркве нису дошле
    Сабор на Криту — ко га жели, а ко не
    Тагови:
    БПЦ, МПЦ, РПЦ, аутокефалност, СПЦ, раскол, црква, подршка, политика, подршка РПЦ СПЦ у решавању спора са МПЦ, Бугарска православна црква, Македонска православна црква, Црногорска православна црква, Руска православна црква, Украјинска православна црква, Српска православна црква, Аркадиј Малер, митрополит Наум, патријарх Неофит, архиепископ Стефан, архиепископ Јован, Александар Раковић, Патријарх Кирил, Патријарх Иринеј, Бугарска, Македонија, Москва, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога