Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Поглед на Менхетн

    Како се Србија супротставила жестоком нападу на Русију усред Њујорка

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Хало Москва (49)
    81842
    Пратите нас

    Резолуција УН против Русије дубоко је политичког карактера и одговара не само Украјини, него и неким чланицама СБ, које су биле повезане са „Мајданом“ или су га директно подржале игноришући његове тамне стране. У тој ситуацији, Србија нема интерес да се налази у групи која ће водити политичку борбу против Русије, сматрају наши саговорници.

    Генерална скупштина УН ноћас је изгласала Резолуцију о ситуацији у области људских права на Криму којом се Русија позива да испуни 12 препорука како би се, како стоји у предлогу Украјине, „хитно ставила тачка на сва кршења људских права становника Крима“.

    За усвајање документа гласало је 70 држава, против је било 26, а 76 је остало уздржано. Међу онима који су подржали резолуцију била је већина европских држава и САД. Против су, између осталих, биле Русија, Кина, Индија, Јерменија, Белорусија, Куба, Иран. Против доношења украјинске револуције гласала је и Србија.

    Посланик у Државном савету, парламенту Републике Крим Владислав Ганжара каже да је овим чином Србија још једном доказала да је Русија њен стратешки партнер. Имамо историјске везе и увек подржавамо једни друге, у овом тренутку, то је изузетно важно, каже Ганжара за Спутњик.

    „Када се на Русију врши притисак, Србија је уз нас, али исто тако се понаша и Русија, када је реч о Србији. Мени, као становнику Крима, много значи став наше српске браће, којим се брани правда. Срби су се веома често суочавали са неправдом у УН и зато разумеју наше проблеме. Руски Крим и Србија знају шта су то двоструки аршини УН, и нама је јасно да се ради о појединим земљама које намећу своју вољу свима. Али пример Кине, Индије, Ирана, Србије говори о томе да су прошла времена када се земљама наређивало шта треба да раде“, истиче Ганжара у разговору за Спутњик.

    Владислав Ганжара, посланик у Државном савету, парламенту Републике Крим
    Владислав Ганжара, посланик у Државном савету, парламенту Републике Крим

    Кијев сматра да подршка украјинског става када је у питању Крим показује да питање полуострва није завршено и да је међународна заједница послала јасан сигнал Москви. „Пажљиво пратимо акције окупатора и прогон и кршења људских права грађана Крима сигурно ће са собом носити одговорност. „Држава-агресор треба да прекине са самовољом на привремено окупираној територији и осигура поштовање људских права“, наводи се у саопштењу.

    Бивши амбасадор СР Југославије при УН Владислав Јовановић примећује да су у Резолуцији употребљени термини који су изразито дисквалификујући за Русију. То није ни минимални облик пристојности када се Светска организација изјашњава о нечему. Употребљена је реч „окупатор“ што је прејудицирајуће, каже Јовановић за Спутњик.

    „Речник употребљен у тој резолуцији је тешко прихватљив за сваку земљу која не жели да буде умешана у клинч борбу коју Украјина хоће да води против Русије. С друге стране, тешко је претпоставити да на Криму постоји проблем озбиљне повреде људских права, јер је већински део становништва руског порекла, а они су се на референдуму огромном већином изјаснили прво за независност, а онда и за уједињење са Русијом. Ако и има појединачних случајева повреде људских права, тога има у свакој земљи“, истиче Јовановић.

    Он додаје да није изненађен што се наша земља нашла међу онима које нису гласале за украјинску резолуцију. Србија није имала разлог да не гласа против, јер је очигледно најмања брига овог документа да води рачуна о људским правима, она треба да зада ударац Русији, каже Јовановић.

    „Очигледно је да је та резолуција дубоко политичког карактера, да не одговара само Украјини него и оним земљама, укључујући и неке чланице Савета безбедности, које су родитељи данашње Украјине, које су на неки начин биле повезане са ’Мајданом‘ или су га директно подржале игноришући његове тамне стране. У тој ситуацији, Србија нема интерес да се налази у групи која ће водити политичку борбу против Русије, јер су мотиви резолуције много више политички него хумани“, каже овај бивши дипломата.

    Кремљ сматра погрешним усвајање резолуције о људским правима на Криму у Генералној скупштини УН, рекао је новинарима прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков. „Сматрамо неправилном ову формулацију и не слажемо са њом“, рекао је Песков.

    Током гласања о украјинском предлогу, уздржано је било 76 земаља, међу њима су многе државе Блиског истока, Северне Африке и Латинске Америке.

    Тема:
    Хало Москва (49)

    Слично:

    Кијев покрива цео Крим телевизијским сигналом
    Малагурски: Република Српска следећи Крим? (видео)
    Амерички амбасадор у Русији: Крим је украјински
    Тагови:
    хуманитарно питање, политички притисак, гласање, усвајање, људска права, подршка, резолуција, УН, Владислав Ганжара, Владислав Јовановић, Украјина, Крим, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога