Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Турски ток

    Србија у Русији добила гасну инјекцију од које се плаши Запад

    © Sputnik / Михаил Климентьев
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише ,
    0 1434
    Пратите нас

    Са највишег места стигла је потврда онога о чему се у последње време све гласније спекулисало — да се ради на увезивању Србије и Балкана у гасовод „Турски ток“. Хоће ли Вашингтон имати довољно маневарског простора за нове притиске?

    Председник Руске Федерације Владимир Путин је током посете српског председника Александра Вучића Москви изјавио да би Србија могла да постане важна транзитна земља за руски гас и да се разрађује могућност учешћа Србије у „Турском току“.

    Испоруке руског природног гаса Србији су ове године повећане чак за четвртину и биле су веће од две милијарде кубних метара после прошлогодишњих 1,75 милијарди. Са „Гаспромом“ је договорено да нам у следећој години испоручи 15 одсто више гаса него ове. Раст српске привреде очекивано је условио и веће потребе за руским гасом.

    И док Балкан брине бригу како да допреми руски гас, јер по најавама из Русије транзит гасоводом кроз Украјину одлази у историју од краја 2019, у ЕУ се политичари, подбодени америчким интересом, и даље препуцавају око тога да ли су куповином руског гаса капитулирали пред Русијом.

    Зато је пројекат гасовода „Јужни ток“, који је преко Балкана требало да допрема гас до земаља ЕУ, напуштен тачно пре три године, практично и пре него што је његова градња започета у Србији.

    Али се за протекле три године на светској и европској политичкој сцени толико тога променило да је било довољно за најаву да би Србија могла да постане важна у транзиту руског гаса и да се ради на њеном увезивању у пројекат „Турски ток“.

    Да је енергетика била једна oд приоритетних сфера разговора, како је то Путин рекао, види се и по томе што је потписан анекс међудржавног споразума о испорукама природног гаса из Русије у Србију. Тај споразум, донет октобра 2012. године, измењен је тако што сада омогућава да реекспортујемо руски гас. Другим речима, руски гас који увеземо а не искористимо, моћи ћемо да извеземо. Иначе, Русија се обавезала да Србији испоручује пет милијарди кубних метара гаса годишње у периоду од 2012. до 2021. године.

    Коментаришући најновије најаве, новинарка Јелица Путниковић, чија је специјалност енергетски сектор, за Спутњик подсећа да је када је отпала идеја о градњи гасовода „Јужни ток“ Русија планирала да гради четири цеви „Турског тока“.

    „Од градње у том капацитету се одустало због проблема на релацији Москва–Анкара, али сада је то решено и прва цев ’Турског тока‘ се гради убрзано. Ја се надам да ће Русија ускоро донети одлуку да гради и другу цев ’Турског тока‘, а гас који ће њоме ићи заправо је намењен европским потрошачима, пре свега онима на Балкану: Бугарској, Србији, Мађарској, Румунији“, каже Путниковић за Спутњик.

    Према њеним сазнањима, идеја коју су Руси почели да реализују на Балкану је да не граде свој гасовод који ће се звати „Турски ток“, како не би угрожавали нека правила Европске уније, због чега је званично и спуштена рампа за „Јужни ток“.

    Она подсећа да су Руси са Србијом, Бугарском, Мађарском, потписали уговоре о мапи гасних система.

    „Мислим да ће се ту или градити неки нови гасовод или користити постојеће цеви. Оно што је јако битно, Србији треба да се изгради траса која ће ићи до Мађарске, што значи да ћемо ми бити транзитна земља“, истиче Путниковић. А на Бугарима је да сами нађу модалитет, како ће преко своје земље да транспортују гас из „Турског тока“.

    Она, притом, напомиње да је пројекат гасне интерконекције између Бугарске и Србије од Ниша до Димитровграда независан од трасе гасовода који би се градио за транзит гаса „Турским током“. Питање је, каже, како ће Бугарска одлучити, али према неким информацијама, „Турски ток“ ће у Србију улазити код Зајечара као што је било предвиђено и трасом „Јужног тока“.

    На питање шта за Србију значи могућност реекспорта руског гаса, Путниковићeва подсећа да смо ми тренутно гасоводним системом повезани само са Мађарском одакле добијамо руски гас, и са Републиком Српском, односно БиХ.

    Та могућност реекспорта је само предуслов да сутра када буде завршена конекција са Бугарском: Ниш–Димитровград, када буде завршена гасна веза између Србије и Румуније до Арада, ми можемо да им испоручујемо гас који смо купили од „Гаспрома“, објашњава стручњак за област енергетике. Наравно, ако нам претекне од увезеног руског гаса, или оног ускладиштеног у Банатском двору.

    „То је у ствари и предуслов за могућност који нам се све више чини реалном да гасовод ’Турски ток‘ буде изграђен преко Србије и да ми онда имамо неке количине гаса за препродају, да будемо и трговац тим енергентом који је све битнији за енергетску стабилност Европе, закључила је Путниковићева.

    Директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов напомиње да за разлику од „Јужног тока“, друга линија „Турског тока“ уопште не захтева изградњу нове инфраструктуре у Бугарској и да Софија неће бити против ње.

    Он подсећа да у Бугарској, као и у Румунији, постоје гасоводи преко којих руски гас сада стиже у Турску који ће када „Турски ток“ профункционише остати празни. А то значи губитак прихода од транзита и пореза, смањење радних места, каже овај аналитичар.

    „Бугарска је заинтересована да зарађује од транзита гаса у Србији, БиХ, Мађарској. У принципу, Бугарска има сву неопходну инфраструктуру, треба само да се изградити интерконектор према Србији“, истиче Правосудов за Спутњик.

    Наравно, напомиње он, неопходна је инфраструктура у Србији и модернизација постојеће, али и додаје да ће све то коштати мање него у случају гасовода „Јужни ток“.

    Правосудов додаје да ће друга цев „Турског тока“ свакако имати мањи капацитет него што би имао „Јужни ток“, пројектован на 63 милијарде кубних метара гаса годишње.

    Он на крају каже да се поставља питање финансирања радова, јер Европска комисија, како примећује, није баш одушевљена руским пројектима.

    Једна опција је да се Србија, односно „Србијагас“, обрате руским компанијама, а друга је оснивање пројектне компаније, по моделу „Северног тока“.

    Он не сумња да ће и у овом случају Вашингтон притискати Софију. Уосталом, тако је било и у случају „Јужног тока“, док Бугарска на крају није одустала и преузела улогу дежурног кривца.

    Руски аналитичар ипак сматра да се у овом случају не ради о глобалном пројекту, па и да нема великог простора за притисак.

    Слично:

    Русија спремна да гради „Турски ток“ и до осталих земаља Европе
    Србија чека „Турски ток“: Хоће ли Американци поново заплашити Бугаре
    „Турски ток“ кроз Србију
    „Турски ток“ кључан за снабдевање региона гасом
    Антић: Пажљиво пратимо градњу гасовода Турски ток
    Медведев: „Турски ток“ ће бити користан за Европу
    Тагови:
    реекспорт гаса, цеви, гасовод, финансирање, транзит гаса, инфраструктура, Јужни ток, Турски ток, Јелица Путниковић, Сергеј Правосудов, Владимир Путин, Александар Вучић, Балкан, Србија, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога