Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Хидроелектрана

    Који економски пројекти могу да подигну Србију у 2018.

    CC BY-SA 2.0 / Ohakuri Dam
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1223
    Пратите нас

    Инвестиције које би у наредним, па и у следећој години, требало да дају ефекта јесу улагања у инфраструктуру, поготово у енергетици и у саобраћајној инфраструктури. Дуго немамо инвестиција у хидроелектране, иако постоји пројекат за реверзибилну код Кокиног Брода која захтева улагања од три до пет година, а даје ефекат за наредних 30-40 година.

    Нема у економији чаробног штапића. Не постоји пројекат, па макар и најбољи, који би учинио да било која, па и српска привреда у 2018. години полети. Као што су сви лоши потези и погрешне инвестиције дошле на наплату тек после неколико година, тако ће, и поред стабилизованих основних привредних параметара, оно што буде ваљано урађено у у 2018. години бити видљиво тек у годинама које следе.

    Поготово не може бити привредног чуда у српској привреди чији ће раст и у 2017. години бити, како ствари стоје, међу најслабијим у региону. Иако се можемо похвалити фискалним резултатима бољим од пројектованих, БДП ће по проценама ММФ-а износити око два одсто, проценат мање од првобитно пројектованог. За идућу годину планиран је раст БДП-а од 3,5 одсто. На осетни бољитак, по оцени економиста, неопходно је да бележимо годишње цифре раста привреде од око пет одсто.

    Какви би то пројекти у следећој години омогућили српској привреди да узлети, пошто је у претходне три године успела да је стабилизује?

    Професор Београдске банкарске академије Божо Драшковић указује да на кратак рок једна година не значи ништа, пошто економски циклуси трају дуже, тако да оно што је инвестирано у овој години даје ефекат тек у наредној или у идућим годинама. Он сматра да су дугорочне инвестиције, које би требало да дају ефекте у наредним годинама па и у наредној, улагања у инфраструктуру и то пре свега у енергетици и саобраћајној инфраструктури.

    „Говорим о јавним, државним инвестицијама. Приватни сектор има своје инвестиције, он иде за својом логиком. Али врло ми је занимљиво да ми, сем улагања у поправке, или реновирање и ревитализацију појединих капацитета у термоелектранама, немамо неких значајнијих инвестиција у хидроелектране“, истакао је Драшковић.

    Он подсећа да одавно, можда и две деценије, постоји пројекат с којим би могло релативно брзо да се крене. Реч је, каже, о пројекту реверзибилне хидроцентрале код Кокиног Брода, односно Радоињског језера. То захтева улагања од три до пет година, а дало би ефекте наредних 30-40 година, напомиње Драшковић. Професор Београдске банкарске академије истиче да носилац тог посла мора да буде држава, која треба да окупи друге инвеститоре да заједно са њима инвестира.

    Агроиндустријски сектор би, сматра, у идућој години могао да буде занимљив за приватне инвестиције које би добиле државну подршку. Све остале гране су ствар улагања искључиво приватног сектора из света.

    Он додаје да би у 2018. години требало коначно да добијемо одговор на питање да ли ће бити спремности страних инвеститора за куповину и ревитализацију компаније МСК из Кикинде и преосталих губиташа из хемијског сектора.

    „Остаје и да се реши велики проблем ’РТБ Бор‘ , где би у наредној години коначно требало предузети неке активности да се држава ослободи непосредних издатака за покривање губитака, односно лошег пословања тог комбината“, закључио је Драшковић за Спутњик.

     

     

     

     

    Слично:

    Кинески ветар у леђа Србији и српској привреди
    Шта српској привреди треба осим обећања
    Вучић: Следеће године највећи привредни раст у Европи
    Тагови:
    хемијски комлекс, агроиндустрија, хидроцентрала, РТБ Бор, губиташи, економски раст, пројекти, привреда, Божо Драшковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога