Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Противладини протести у Техерану, Иран

    Којим „нуклеарним“ ударцем је Америка урнисала Иран, па га сад „спасава“

    © AP Photo /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Шта се крчка на Блиском истоку (121)
    0 394
    Пратите нас

    У земљи која готово четири деценије живи под америчким санкцијама најважнији проблем за Роханија ће бити како да помири потребу за дубоким реформама са економским (не)приликама у друштву и са све неповољнијим спољним окружењем.

    Да ли је ико сумњао да су Американци умешали прсте у протесте у Ирану? Управо су ухваћени у лажи како су на друштвеним мрежама снимак из Бахреина из 2011. године са реком људи на улицама представили као демонстрације против власти у Ирану.

    Иако оригинални потпис на арапском језику то потврђује, каже аутор снимка, корисник Твитера из Бахреина, амерички медији и активисти су га „покупили“ и поново га објавили лажирајући место и време. Ваљда су рачунали на слабо познавање арапског језика на Западу, али и да аутор није ревностан на мрежама.

    Од тог потпаљивања јавног мњења лажним снимцима, међутим, постоји далекосежније мешање Америке у збивања у Ирану које утиче на свакодневни живот Иранаца још од 1979. године. Практично откада је са власти сишла династија Пахлави која је била међу најближим савезницима САД и Израела. Од тада је Иран под америчким санкцијама, блажим или строжим, а од 2012. је био и под веома строгим санкцијама читаве међународне заједнице због свог нуклеарног програма за који је безуспешно доказивао да није војни.

    Иако је споразум великих сила са Ираном по том питању коначно постигнут 2015. године, америчке санкције су и даље делом остале, а после доласка Доналда Трампа за председника САД и сам споразум је доведен у питање.

    Саговорник Спутњика, добар познавалац ситуације у Ирану, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, разлог за протесте Иранаца пре свега види у економским проблемима узрокованим дугогодишњим санкцијама.

    Санкције су оставиле тешке последице на читаво друштво, које је од 2014. године додатно отежала ниска цена нафте и гаса, главних ослонаца иранске економије. Практично су пале на трећину некадашњих, што се, каже Коркоделовић, одразило на буџет државе и социјална давања. Влада председника Хасана Роханија је зато морала да прибегне непопуларним мерама попут повећања цена горива, намирница и у исто време је морала да смањи субвенције најсиромашнијим. Велики део средње класе и сиромашних је погођен тим мерама за које неки аналитичари сматрају да су неолибералног карактера.

    Коркоделовић, који је летос боравио у Ирану, каже да су у разговорима са компетентним саговорницима у Техерану и Ширазу сви указали на економске проблеме, нарочито на незапосленост жена и младих људи. Нису се, каже, клонили да нашироко причају о томе.

    На питање шта председник Рохани може да уради, Коркоделовић указује да се он и његов тим налазе под различитим притисцима. Прво их притиска осиромашено друштво, друго спољни фактор, односно САД И ЕУ, за коју каже, не би било чудо да се приклони ставу Вашингтона иако је сада другачији, али и под притиском различитих политичких струја у земљи.

    „Пред председником Роханијем је велики економски задатак који ће тражити много креативности. Он је успео значајно да смањи инфлацију која је у време његовог доласка на председничко место износила четрдесет одсто, а сада је испод десет одсто. То је, међутим, постигао доста строгим неолибералним мерама, а предстоје и даља смањења која је он наговестио у говору пре двадесетак дана када је подносио предлог буџета. То би, такође могла да буде једна од иницијалних каписли за ове немире“, истиче саговорник Спутњика.

    Пo његовом мишљењу, тај економски фактор је главни узрочник протеста, али и додаје да су они попримили и нове форме. Наравно, под утицајем политике.

    Коркоделовић зато каже да га не би чудило да Иран буде погођен новим кругом санкција у случају да немири буду окарактерисани као тешко гушење људских слобода и да се ЕУ приклони строгој политици Вашингтона.

    „Али и у самом иранском друштву постоји латентно надметање између такозваних реформиста, либералнијег крила које оличава председник Рохани, и такозваних принципалиста, конзервативнијих кругова. У Роханијевом окружењу има мишљења да су протесте који су пре недељу дана започели у Машхаду, који је свети град, али и други највећи у Ирану са више од пет милиона становника, покренули Роханијеви политички противници“, истиче саговорник Спутњика.

    Он подсећа да је Машхад град у коме столује његов главни ривал на председничким изборима одржаним у мају прошле године, имам Ибрахим Раиси, који се није помирио са политичким поразом. Сматра се, каже, да су покренули немире под слоганом економских тешкоћа, а да су онда изгубили контролу над демонстрантима.

    Коркоделовић подсећа да је други велики противник естаблишмента у Ирану бивши председник Махмуд Ахмадинежад. Њега је, мада не поименце али сасвим препознатљиво, споменуо командант утицајног корпуса Исламске револуционарне гарде генерал Мохамад Али Џафари као некога ко такође може да стоји иза немира у Машхаду. Против неколицине министара Ахмадинежадове владе, која је трајала осам година, до 2012, како подсећа, води се судска истрага за корупцију. Питање је да ли ће те истраге довести и до самог Ахмадинежада и он веома гласно критикује судске институције и власт.

    Између надметања те унутрашње две струје стоји врховни вођа, ајатолах Али Хамнеј, који настоји да одвага шта се догађа. Пре два дана је најавио да ће када дође право време саопштити своје мишљење о томе, истиче Коркоделовић, подсећајући да Хамнеј и по уставу има коначну реч.

    Он уз то сматра да је један од могућих разлога за евентуалну уроту конзервативаца против Роханија и то што су полицијске власти у Техерану значајно ублажиле однос према женама у Ирану у погледу њиховог одевања у односу на оно што налаже исламска религија.

    „Најважнији проблем за Роханија ће бити како да помири потребу за дубоким реформама са економским (не)приликама у друштву и са све неповољнијим спољним окружењем“, закључио је Коркоделовић.

    За Иран је добра вест што је у текућој години, која се код њих завршава 21. марта, већ остварен раст БДП-а од шест одсто, раст извоза нафте и гаса, као и најављене инвестиције, нарочито из Азије и Русије. Питање је само у којој мери ће реметилачки политички фактор дозволити да то буде препознато јер добри економски показатељи после низа лоших година не могу да дају резултат преко ноћи. Поготово не у земљи која мање-више под америчким санкцијама живи готово четири деценије.

    Тема:
    Шта се крчка на Блиском истоку (121)

    Слично:

    Американци спремају убице у Албанији за напад на Иран — хоће ли поломити зубе
    Иран: Трамп боље да обрати пажњу на своје унутрашње проблеме
    Иран: Страни агенти убили људе
    Катастрофа за Блиски исток: Амерички савез спреман — Иран има озбиљна леђа
    Русија: Нема препреке да Иран приступи ШОС-у
    Иран упозорава: Ако буду претили, повећаћемо домет ракета
    Министар одбране Израела: „Након ДАЕШ-а — Иран!“
    Иран Француској: Не мешајте се!
    Тагови:
    политички притисак, санкције Ирану, ирански нуклеарни споразум, субвенције, демонстрације, буџет, економска криза, Борислав Коркоделовић, Ајатолах Сајед Али Хамнеи, Доналд Трамп, Хасан Рохани, Бахреин, Америка, Израел, Иран, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога