Слушајте Sputnik
    Дефиле у Бањалуци поводом прославе Дана Републике Српске.

    Повратак снаге: Српска спрема преломни корак ка државности

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    Балканске игре без граница (190)
    1771

    Промене Устава Републике Српске сасвим сигурно ће се кретати у правцу јачања њене државности и права на самоопредељење, што не мора нужно да значи и сецесионизам. Биће посебно интересантно којим начинима ће се избећи блокада доношења новог Устава.

    Устав Републике Српске (РС) усвојен је 9. јануара 1992. године и још је на снази. Сада председник РС Милорад Додик најављује промену највишег правно-политичког документа српског ентитета у БиХ.

    Нови Устав биће усвојен ускоро, најавио је Додик, у говору на свечаној академији поводом Дана РС. Већи његов део написан је и ради се на његовом усклађивању са Дејтонским споразумом.

    Право на референдум, рекао је Додик, одраз је народне суверености, чега се РС никада неће одрећи.

    Још у новембру прошле године, председник РС најавио је на научном скупу на бањалучком Правном факултету да ће нови Устав бити усвојен ове године, да он неће бити сецесионистички, али да ће омогућити, како је рекао, да се може бавити питањем сецесије.

    Промене Устава сигурно ће ићи у правцу јачања РС, сматра професор на Факултету политичких наука у Бања Луци Милош Шолаја, јер је садашњи Устав, кроз већи број амандмана усвојених после потписивања Дејтонског споразума, више пута мењан.

    „У великој мери, РС је развлашћена. Изгубљен је, рецимо, појам суверенитета. Друге реформе су такође вршиле скривену промену Устава. Реформом одбране нестала је Војска РС, порески систем; читав низ, отприлике шездесетак реформи унео је високи представник, тако да је јако важно да се у овом тренутку утврди садашње стање РС, да се утиче на то да се врати део овлашћења које је РС Уставом из 1992. године била усвојила“, каже Шолаја.

    Када председник РС каже да нови Устав неће бити сецесионистички, али да ће омогућити да се питањем сецесије може бавити, Шолаја сматра да се то односи на право на референдум, јер се ни Устав БиХ, односно Анекс 4 Дејтонског споразума, нити досадашњи Устав РС нису бавили тим питањем.

    „Овде је, вероватно, питање лимита референдума, ко, зашта, колико има нека права, јер не може се говорити о одвајању или издвајању уколико то не буде општа плебисцитарна подршка. Према томе, вероватно, то ће бити један низ питања“, објашњава Шолаја.

    Други низ питања односиће се, верује Шолаја, на однос према институцијама БиХ.

    „Мислим да досадашњи уставни систем у БиХ паралелно поставља систем одлучивања у институцијама БиХ. То је онај део надлежности које су дејтонским Уставом дате БиХ, а он буквално иде паралелно са оним што је као надлежност дата ентитетима. Тако да је ту јако важно да се одвоји ко из чега излази, да ли су представници ентитета у заједничким институцијама изворни представници, или ће морати да се понашају као делегирани представници из РС“, каже Шолаја.

    Отпори новом Уставу РС очекују се од, како Шолаја каже, бошњачких политичких снага које се противе свему што не води централизацији и унитаризацији БиХ, као и од грађанских снага које сматрају да би уставни систем БиХ требало градити према принципу „један човек — један глас“.

    „Мање се очекује отпор Хрвата у БиХ, на њих мислим као на колективитет, јер и они такође настоје да освоје већи ниво аутономије, чак и можда нешто више од аутономије коју данас има РС, тако да би један тврђи став у том погледу одговарао“, сматра Шолаја.

    Нови Устав је сасвим сигурно, каже Шолаја, изван решења које западни део међународне заједнице узима као своје и он предвиђа, како каже, салву напада. Међународна заједница ће, очекује Шолаја, бити веома активна поводом измена Устава РС.

    „Вероватно ће ригидно наступати према РС и то је заиста велика опасност. Међутим, у БиХ би требало градити такав систем да се уставна решења доносе у унутрашњим процесима, а не да се очекује да неко споља то уређује. На крају крајева, понашање међународне заједнице у последње време оправдавају само Бошњаци, који и даље мисле да међународна заједница може да донесе неке жеље бошњачког колективитета које он нескривено испољава у правцу централизације. У крајњој линији и идеја о грађанској држави иде у том правцу, него што је то истинска идеја о једнакости“, закључује Шолаја.

    Ван сваке разумне сумње је да је Републици Српској потребан нови Устав како би ојачала своју позицију и повећала функционалност, каже политиколог Александар Врањеш.

    Још је рано да се претпостави како би могао да изгледа текст новог Устава, али, како каже, могу се скицирати потенцијалне његове одредбе.

    Може се претпоставити да ће се у новом Уставу акценат ставити на право на самоопредељење. Међутим, како каже Врањеш, то никако не значи да би Устав био сецесионистички.

    „Важно је подсетити да се Устав БиХ у преамбули позива на циљеве и начела УН у којима је садржано право на самоопредељење и на међународне факторе у којима је оно разрађено и прецизирано. Дакле, Устав БиХ прокламује право на самоопредељење самим тим што признаје универзалне принципе међународног права. Другим речима, уношење ове одредбе у Устав РС било би у складу са Уставом БиХ, што је и циљ новог Устава, да ојача позицију РС у складу са постојећим Уставом БиХ и Дејтонским споразумом“, каже Врањеш.

    Тиме би се, додаје Врањеш, ојачала позиција РС и српског народа у БиХ и не може се очекивати да РС саму себе развласти.

    Може се слободно претпоставити да би и институција референдума била ојачана новим Уставом, што је, наставља Врањеш, у складу са политиком и вољом српског народа да кроз демократски принцип додатно осигура своју позицију унутар БиХ.

    „Уставом би се такође јасно дефинисале и изворне дејтонске надлежности РС које су насилно одузете. Претпостављам да би се ојачала и позиција Парламента РС, па би се, на пример, све једностране одлуке међународног фактора примењивале на територији РС, само ако би то одобрила Народна скупштина. На пример, ниједан представник РС на нивоу БиХ не би могао донети ниједну одлуку која штети Српској без претходног одобрења Парламента РС, и тако даље“, каже Врањеш.

    Устав би сигурно био конципиран у складу са најсавременијим достигнућима и праксама сложених земаља, тако неке постојеће одредбе више не би постојале. Врањеш наводи одредбу о смртној казни, коју је Скупштина РС изменила 2009. године. Међутим, због противљења Бошњака у Већу народа Скупштине РС, ова одредба и даље стоји у Уставу.

    Представници бошњачких странака блокирале су тада и проглашење Бања Луке за престоницу РС, уместо Сарајева, како стоји у садашњем Уставу.

    Врањеш додаје да су мале шансе да се у новом Уставу задржи Веће народа, као други дом Парламента РС, јер, како каже, није логично да нови Устав задржи институцију која блокира функционисање РС.

    Сасвим сигурно се може очекивати да ће бошњачке странке блокирати доношење новог Устава, каже Врањеш и подсећа на догађаје из 2009. године, када је Скупштина РС требало да изгласа 29 амандмана на Устав, међу којима је било и већ поменуто укидање смртне казне.

    Сличне блокаде могле би се очекивати и када је у питању доношење новог Устава и морају се пронаћи нове варијанте како би усвајање новог Устава протекло несметано, јер бошњачке странке, каже Врањеш, априорно блокирају сваки предлог Народне скупштине РС.

    За избегавање блокада постоји неколико могућности, наводи Врањеш.

    „Једна од могућности била би да се Народна скупштина РС прогласи уставотворном и као таква да донесе нови Устав. Наредна могућност била би да се већ сада покрене иницијатива за укидање Већа народа и тек онда покрене усвајање новог Устава, а као трећој опцији говори се о такозваном двокружном усвајању Устава, где би се предлог Устава прво упутио у Народну скупштину и након што би добио већинску подршку, предлог би био упућен на Уставни референдум“, објашњава Врањеш.

    Тек када би добио подршку народа, Устав би био враћен у Скупштину на званичну потврду.

    Руководство РС фокусирано је, како на израду нацрта Устава, тако и на разматрање могућности да се избегну блокаде, које се најављују иако не постоји завршен нацрт Устава.

    Посебно интересантно, према Врањешовом мишљењу, биће како ће се наћи начин да се избегну блокаде како би се усвојио Устав и повећала функционалност РС. 

    Тема:
    Балканске игре без граница (190)

    Слично:

    Амерички „јастреб“ добија прекоманду — против Срба с обе стране Дрине
    Патријарх Иринеј: Благодаримо Господу на Вучићу
    Не бој се суда, већ... Додик руском пословицом описао односе у Босни
    Кад се заори „Пукни зоро“: Спектакуларан завршетак прославе Дана РС у Бањалуци
    Додик: Срби данас имају две државе
    Тагови:
    сецесионизам, јачање Републике Српске, право на референдум, нови устав, устав, амандмани, суверенитет, Република Српска, измене, реформе, референдум, нови устав Републике Српске, Александар Врањеш, Милош Шолаја, Милорад Додик, БиХ, Република Српска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога