Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Македонија - илустрација

    Велика збрка око имена Македоније — ко пушта опасне „пробне балоне“

    CC BY 2.0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    Балканске игре без граница (167)
    0 84

    Име које не носи географску одредницу не може да буде предлог за ново име. Грци су по том питању врло јасни и не прихватају име које нема географску одредницу, попут „Република Македонија“, „Скопље“ и томе слично. Искључиво пристају на име са географском одредницом, као на пример „Горња“ или „Северна Македонија“.

    Вест коју су у уторак пренели албански медији, да су се Скопље и Атина коначно договорили око имена бивше југословенске републике и да ће оно бити „Република Нова Македонија“, грчки званичници оштро су демантовали.

    Министарство спољних послова Грчке саопштило је да се ради о албанској провокацији и одбацило такву вест као нетачну, преносе грчки медији. У саопштењу се наводи да се ради о чудном и непознатом сајту, као и да није први пут да се неки албански сајт бави „сценаријима“ за име Македоније.

    Међутим, Аналитичар из Скопља Александар Митевски сматра да лажна вест о наводном договору Македоније и Грчке представља пробни балон како би се проверила реакција превасходно македонског народа на такву могућност.

    „Скоро сам сигуран да је ова спекулација дошла са македонске стране. Имајте у виду да је човек који је задужен за европске интеграције у Влади Македоније вицепремијер Бујар Османи Албанац који је добро познат по томе да је био главни за комуникације између партије ДУИ и медија. Дакле, он има контакте са медијима, што значи да је тај пробни балон вероватно дошао из македонске Владе“, оцењује Митевски.

    Према његовим речима, чим је ова вест објављена, експертским круговима у Скопљу било је јасно да је реч о спекулацијама.

    „Име које не носи географску одредницу не може да буде предлог за ново име. Грци су по том питању врло јасни и не прихватају име које нема географску одредницу, попут ’Република Македонија‘, ’Скопље‘ и томе слично. Искључиво пристају на име са географском одредницом, као на пример ’Горња‘ или ’Северна Македонија‘, па ’Република Нова Македонија‘ не би могла да буде ново име ни у једној комбинацији, нити би Атина то прихватила“, напомиње Митевски.

    Како каже, ако имамо у виду да је премијер Зоран Заев обећао својим страначким покровитељима да ће у првих девет месеци на власти решити питање имена земље и створити услове да Македонија уђе у НАТО, реално је очекивати да ће владе у Скопљу и Атини ускоро ипак постићи неки договор.

    „Међутим, да ће се име променити — то ће ићи мало теже, па готово и немогуће, јер у Македонији не постоји таква атмосфера у народу. 80 до 90 одсто македонског становништва сагласно је да не жели да се држави промени име зарад уласка у ЕУ и НАТО структуре. Дакле, владе могу да се договоре, али народ то неће прихватити“, објашњава Митевски.

    Уколико дође до договора око промене имена, грађани ће изаћи на улице, упозорава Митевски, али додаје да је у овом тренутку немогуће проценити интензитет незадовољства који би показали.

    Како је најављено, нови круг преговора Атине и Скопља о имену Македоније биће одржан 17. јануара у Њујорку, у присуству посредника УН.

     

    Тема:
    Балканске игре без граница (167)
    Тагови:
    Заев, Македонија, име, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога