Београд+ 3°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Безбедносне снаге самопроглашене републике Косово

    Откривамо: Овако изгледа „дубоки рат“ на Косову који нико не види

    © AFP 2018/ ARMEND NIMANI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    2907

    Албанска мрежа за трговину дрогом развила се још осамдесетих година прошлог века, а на замаху је добила почетком деведесетих, кад је новац од те нелегалне трговине почео да се прикупљање за финансирање такозване „Ослободилачке војске Косова“. Данас су кланови у жестоком сукобу и због политички компликоване ситуације.

    Покушај убиства братанице Рамуша Харадинаја, почетком године у Шведској, у медијима је прошао готово незапажено. Медији на албанском трудили су се да тај случај припишу политици, односно чињеници да је њен отац Насим Харадинај покретач петиције испред ветерана ОВК за укидање Суда за злочине ОВК у Приштини.

    Незванични извори, међутим, тврде да је цео догађај повезан са свађом која је претходила између криминалних кланова који већ деценијама владају Косовом, а по писању европске штампе, изгледа и добрим делом и Европом.

    Албанска мрежа за трговину дрогом развила се још осамдесетих година прошлог века, а замах је добила почетком деведесетих кад је новац од те „привреде“ почео да се прикупља за финансирање такозване „Ослободилачке војске Косова“.

    Специфичност заједничког модела унутрашњег организовања албанских терористичких и криминалних структура је поштовање принципа територијалне поделе, уз уважавање интересних сфера и зона утицаја одређених породица (фис). Та прецизна територијална и клановска подела управо је и допринела да се и данас тај „план рада“ поштује.

    Ниједно искакање не може да прође без последица, па се и овај покушај убиства члана породице Харадинај доводи у везу са кршењем постојећег кодекса понашања, али и крвном осветом заклетог непријатеља из клана Мусај. Тај клан је са Харадинајевима ушао у сукоб прво због политике, а касније и због покушаја Мусаја да од Харадинајевих преузму „бизнис“ над трговином оружјем, што је резултирало убиством Синана Мусаја, сина главе те породице.

    Ови кланови заснивају се превасходно на крвној повезаности, што је фактор који ограничава број чланова, а везе међу њима су веома чврсте, док су приступ и инфилтрирање других особа готово немогући. Припадници других националних заједница прихватају се једино као извршиоци одређених једнократних или споредних задатака. 

    Осим тога, албанске мафијашке породице су организоване у неколико нивоа, што омогућава да се сачува способност деловања организације и у случају откривања неког њеног члана или групе. Већина припадника криминалних групација на Космета била је активна у редовима ОВК и других албанских терористичких организација, а карактерише их изразита флексибилност при склапању споразума са другим сличним организацијама из земље и иностранства. Такође, ту су и чврсте везе са локалним политичким представницима и припадницима појединих државних органа (царинска служба, КЗК и КПС), као и спремност и способност за извођење комплексних операција које превазилазе националне оквире, с обзиром да имају снажну помоћ албанске емиграције, окупљене око различитих организација и удружења у Европи и САД.

    Ови криминални кланови организовани су тако што су територију Косова подели на три главне интересне зоне: Дреница, Дукађин и Лаб. Подручје Дренице, дуж стратешких путева који повезују територију Црне Горе са Македонијом, кроз Призрен, Клину, Исток, према Косовској Митровици, у области Шаља, представља зону коју контролише Дреничка група, лојална Хашиму Тачију. Ова група се бави илегалном трговином оружјем, краденим возилима, људима, акцизном робом, а пре свега цигаретама и горивом.

    Посредством породичних веза које има на овом подручју, Тачи има директну контролу над локалним институцијама чиме се обезбеђује несметано обављање породичне „делатности“.

    Породица Тачи повезана је са албанском, македонском, бугарском и чешком мафијом.

    На територији општина Пећ, Дечани и Ђаковица, које се налазе у области Дукађин, делује Метохијска група, коју предводи Рамуш Харадинај. Породица Харадинај усмерена је на илегалну трговину оружјем, дрогом, акцизном робом, краденим возилима, као и рекетирање албанског становништва. Кријумчарена роба се дистрибуира у Македонију, на југ Србије, у Рашку област, те у Црну Гору, коришћењем путног правца Пећ-Кула-Рожаје. С озбиром на блиске везе Рамуша Харадинаја са борцима бивше ОВК, који су, након њене демилитаризације, прешли у редове КЗК и КПС, у могућности је да индиректно остварује контролу над границом према наведеним подручјима, као и криминалним и терористичким активностима на овом терену.

    Подручје Лаб обухвата општине Гњилане, Витину и Качаник, и ту делује група лојална Рустему Мустафи, званом „Реми“, једном од најутицајнијих команданата ОВК и КЗК. Овај клан је усмерен на активности у вези са кријумчарењем дроге и у блиској је вези са породицом Харадинај.

    На простору Космета делују и друге породице, чије су активности усмерене на илегалну трговину и кријумчарење, а наведену делатност спроводе у сарадњи и под окриљем неког од наведених руководилаца — Тачија, Харадинаја или Мустафе.

    Породица Лука повезана је са албанском мафијом и бави се шверцом оружја, дроге, цигарете и бензина. Делује под окриљем Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, као и албанске мафије.

    Породица Селими, заједно са породицом Лука, контролише шверц оружја, дроге и возила у области Дукађин. Такође, баве се и нелегалним опорезивањем Албанаца, као и застрашивањем политичких противника из ДСК. Повезани су са Хашимом Тачијем, док је породица Кељменди у блиској вези са Рамушом Харадинајем и контролише шверц дроге и нафте, трговину људима, као и прање новца на подручју Пећи.

    Породица Ељшани бави се шверцом оружја и бензина. Контролише област Витомирице и повезана је са Екремом Луком и Џавитом Хаљитијем.

    Породица Китај контролише област између Клине и Истока, а умешана је у шверц крадених возила и продају експлозива милитантним групама у региону.

    Клан Сума делује на подручју Качаника, а поред рекетирања и уцена, бави се шверцом оружја и дроге из Македоније на Косово и обрнуто. Чланови клана Сума у вези су са групом коју предводи „Реми“, из Подујева.

    Чланови породице Агуши делују на подручју Клине. Баве се изнуђивањем новца од Албанаца који су присиљени да откупљују претходно отета српска имања и имовину на наведеној општини, као и уцењивањем потенцијалних купаца.

    Клан Геци је активан на подручју општина Пећ, Косовска Митровица, Србица и Приштина. Бави се кријумчарењем бензина и сарађује са Џавитом Хаљитијем и породицом Селими.

    Клан Бабаљија делује на подручју Ђаковице и сарађује са Рамушом Харадинајем, а главне гране делатности су им кријумчарење бензина из Албаније и илегална трговина наркотицима.

    У последње време, пре свега због мање могућности да дрогу без проблема пребацују до европских градова, дошло је и до напетости међу косовским криминалцима, посебно због чињенице да су уочени „упади“ на туђе територије. Ако томе додамо и да је политичка ситуација на Косову доста поларизована, онда ни не чуди што се и криминогена ситуација сада поново усложњава.

    Подсећања ради, током 2000. године, западни медији су Косово описивали као „гангстерски рај“, односно као територију коју европски лидери све чешће виде као базу организованог криминала, нарочито трговине дрогом. Кланови са Косова су чврсто повезани са сличним криминалним групама из других европских држава, пре свега из Турске, Албаније и Бугарске, с обзиром да територије тих земаља представљају главне правце преко којих се одвија кријумчарење.

    У Немачкој, на пример, Албанци су потпуно потиснули нарко-дилере турског и курдског порекла, док у Словачкој и Мађарској контролишу 90 одсто трговине дрогом. Косовски Албанци су, што се тиче промета дрогом, веома заступљени и у Швајцарској, чак 70 одсто, у Данској 50 одсто и у Француској 40 одсто. У последње време број испорука дроге је у порасту ка подручју Грчке, које су, према подацима грчке полиције, шест пута веће него раније.

    Немачки агенти за борбу против дроге наглашавају да су Албанци основали једну од највећих организација за кријумчарење дроге у Европи, а да се профит добијен илегалном трговином „пере“ кроз 200 приватних банака и мењачница. Албанска емиграција у Швајцарској, посебно водећи припадници бивше ОВК, финансира и све потенцијалне активности на југу Србије и у Македонији.

    Деловање албанске емиграције огледа се у прикупљању значајних финансијских средстава, неопходних за снабдевање терористичких група наоружањем и опремом. Новац се прикупља организовано, давањем прилога директно за ове намене, или уплатама за, наводно, хуманитарне потребе албанског становништва. Уплаћена средстава се, преко појединих банака или илегалним каналима, пребацују у Албанију и на Космет, а у неким случајевима новац преносе „курири“. Најпознатија институција за организовано прикупљање новца је фонд „Домовина зове“, основана децембра 1993. године.

    Фонд је регистрован у Немачкој, у оквиру Албанске демократске заједнице, а међу оснивачима фонда били су махом касније вође ОВК. Фонд има експозитуре у 12 земаља Европе и САД, а прикупљени новац раније је коришћен за обуку, опрему, наоружање и стране плаћенике ангажоване у ОВК, а делом за пропаганду и поткупљивање лобиста и утицајних група у владајућим круговима Запада. У настојању да прикупи што више финансијских средстава од албанске дијаспоре, у већем броју западноевропских градова основана је и филијала Албанског националног фонда, што указује и на амбицију да се формира албанска банка интернационалног статуса, која би омогућила да се капитал албанске мафије уведе у легалне токове.

     

    Тагови:
    Косово, дрога, рат, србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога