Слушајте Sputnik
    Полицајци у близини зграде Собрања у Скопљу, код споменика Александру Македонском.

    Сломљена кичма: У Скопљу је пао „Александар Македонски“, нека се припреми...

    © REUTERS / Ognen Teofilovski
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    Балканске игре без граница (192)
    0 3149

    Први сусрет за више од седам година шефова македонске и грчке владе у Давосу резултирао је одлуком премијера Македоније Зорана Заева да преименује аеродром „Александар Велики“ у Скопљу, као и ауто-пут у тој земљи.

    Заев је истакао да он и Ципрас осећају одговорност да реше вишедеценијски спор око имена Македоније и да крајње решење мора бити прихватљиво за обе стране и узети у обзир „национално достојанство“ оба народа.

    Историчар Чедомир Антић за Спутњик каже да је извесно да влада Зорана Заева у овом тренутку има подршку Сједињених Америчких Држава, као и довољну стабилност и подршку грађана да може да врши уступке.

    „Заев је дошао на власт на једном програму који није виђен на Балкану после Другог светског рата, а који представља комбинацију национализма и уступања. Његова странка СДСМ има став да су они државотворна партија, па они то себи, на неки начин, могу да дозволе. Заев је под врло сумњивим околностима тријумфовао на локалним изборима и он сада покушава да стекне неки политички поен — са једне стране спроводи ’Тиранску платформу‘ и покушава да албански језик претвори у други званични језик у Македонији, а са друге покушава да направи договор са Грцима. Међутим, видимо да ће тај договор врло тешко представљати компромис двеју страна јер је очигледно реч о диктату сличном оном који је, када је реч о Америци, наметао Хојт Ји, а када је реч о Албанцима у Македонији, намећу га не само њихове вође у тој земљи, већ и представници Косова и Албаније, који очигледно имају одређене интересе и јавно их исказују“, оцењује Антић.

    Како каже, на демонстрацијама широм Грчке Скопљу је послата врло јасна порука.

    „Нема речи о компромису, да то буде нека ’Нова Македонија‘ или ’Северна Македонија‘, јер се говори о томе да и сам назив Македонија не може бити употребљен. То је заиста претеривање и Грчка сада покушава да, попут некада Немачке и Сједињених Држава пре 20 или 30 година, извезе своје проблеме, економске и политичке, у остатак Балкана. То је недопустиво јер је потпуно бесмислено наметати назив попут ’Централнобалканска Република‘ једном народу који има право на своју државу и који покушава да изгради демократију која је под ударом Заевљеве партије која није демократска. Међутим, верујем да ће под притиском великих сила, јер се и Грчка показала врло неотпорно на притиске, бити постигнут ’компромис‘ који ће само усложити проблеме у Македонији“, сматра Антић.

    Да ће Македонија и Грчка тешко доћи до компромиса верује и политиколог из Скопља Александар Даштевски. Према његовом мишљењу, премијер Ципрас је такође спреман на уступке и склон томе да као ново име Македоније прихвати један од предлога посредника УН у преговорима двеју држава, али тешко ће за то добити подршку цркве, коалиционих партнера и грчког народа јер сви предлози новог имена садрже реч „Македонија“.

    Када је реч о томе у којој мери је Скопље спремно на уступке, Даштевски оцењује да је одлука Заева да промени име аеродрома и ауто-пута у Македонији координисана са међународном заједницом. Иста ситуација је, како каже, и када је реч о промени имена бивше југословенске републике.

    „Заев то сигурно не би могао сам да уради, то нико не би могао сам да уради, а крајњи циљ је, како је то рекао министар спољних послова Русије, не да се помогне тим земљама, већ улазак Македоније у НАТО. Ако до промене имена дође и Македонија добије позив за пријем у НАТО, а овде је таква клима да је становништво већински опредељено за улазак у Алијансу, Заев ће побољшати своје позиције и у држави и у иностранству. Међутим, клима у Грчкој по питању ових преговора није тако обећавајућа“, напомиње Даштевски. 

    Он додаје да ће у суботу код македонског председника Ђорђа Иванова бити организован састанак на коме ће се, поред македонског премијера Заева, наћи и лидер опозиционе ВМРО–ДПМНЕ Христијан Мицкоски и највеће албанске партије ДУИ Али Ахмети, како би се разговарало о позицијама Македоније у наставку преговора са Атином. 

    На питање какву реакцију Македонаца очекује када је реч о промени имена ауто-пута, аеродрома, па, по свој прилици, и имена државе, историчар Чедомир Антић каже да је уверен да је у Македонији прошао моменат за одбрану.

    „Када је народ онако гласао после кршења духа Охридског споразума и када је албанска национална мањина почела да одређује ко ће владати у Македонији, док сама није била спремна да дозволи било коме у тој земљи да бира са којом ће албанском странком правити већину и када је има, мислим да је јасно да је македонском народу ’сломљена кичма‘ и то се показало на локалним изборима. Требаће времена да тај свет дође себи, да схвати да држи своју судбину у својим рукама и да један ’политички авантуриста‘ попут Зорана Заева није судбина Македоније“, поручује Антић.

    Тема:
    Балканске игре без граница (192)
    Тагови:
    промена имена, Алексис Ципрас, Заев, Македонија, Грчка, преговори, протести
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога