Београд+ 19°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Официр салутира испред заставе

    Сад се ломи: Косово цепа Европу — чека се следећи маневар Београда

    © AP Photo / Francisco Seco
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    51114

    Недвосмислени шпански ветар у леђа Србији по питању третмана Косова, пре свега у Европској унији, неизбежно намеће питање може ли у том случају и Београд да предузме нешто више него иначе.

    „Косово није део процеса проширења Европске уније“, изричит је став Шпаније, која је бијући битку за очување целовитости сопствене земље, а против отцепљења Каталоније, окренула моментум на страну Београда.

    Према тврдњама званичног Мадрида, који је папир о свом ставу Бриселу доставио неколико дана пред најављено усвајање Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, заказано за 8. фебруар, Косово је ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута. Између процеса проширења ЕУ и процедура и стратегија за Западни Балкан неопходно је направити разлику, истиче Влада Шпаније.

    Усвајањем Преговарачког оквира ЕУ за Србију, јануара 2014. година, Србија је и званично отпочела преговоре са ЕУ. Тим оквиром је, између осталог, дефинисано да дијалог Београда и Приштине треба да обезбеди да обе стране могу да наставе својим европским путем, избегавајући да једна другу ометају у тим напорима.

    Да ли у новим околностима, после изричитог става Мадрида, који суштински представља нову коцкицу у геополитичкој слагалици ЕУ, која, нарочито после „брегзита“, никако да се састави, може доћи до одступања Србије у односу на обавезе из Преговарачког оквира?

    Колико је реално да Београд затражи његово преиспитивање у оном делу који се односи на процес нормализације односа са Косовом и фамозно Поглавље 35 без чијег затварања нема уласка у ЕУ? Јер како је прецизирано, до краја приступних преговора са Србијом „постепено треба да дође до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума, уз изгледе да обе стране буду у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе“.

    Већ више пута са релевантних места је указано да то, практично, значи разграничење, а границе се, наравно, цртају само између држава.

    Према оцени аналитичара Драгомира Анђелковића, сада је озбиљна прилика да Србија интензивира деловање, али заједнички са Мадридом, не сукобљавајући се са Бриселом. Шпанија, подсећа он, представља једну од водећих земаља Европске уније.

    „Дакле, ако Мадрид искаче из политике коју Брисел представља као хомогену, онда то и није политика ЕУ, него само неких држава ЕУ“, каже он за Спутњик. Тај аналитичар напомиње да са 40 и више милиона становника и значајем који Шпанија има као једна од водећих земаља ЕУ, њен издвојен став негира чињеницу да постоји јединство у вези са питањем Косова унутар Уније.

    Указује, међутим, да Београд „не сме сам да искаче“ и да се сукобљава са Бриселом.

    „Можемо и треба да се обратимо Шпанији, да је замолимо да буде нека врста нашег адвоката унутар ЕУ по питању Косова. И у координацији са Мадридом да видимо како то питање да поставимо“, закључио је Анђелковић.

    Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун за Спутњик напомиње да се Србија није обавезала да неће кочити евроинтеграције и приступ државе Косово, него Приштине, истичући да је тај став Србије јасан и Европској унији.

    „То је речено — као државу их не прихватамо, ни по цену неприступања Европској унији. И овај став Шпаније је ојачао такав наш принципијелан став. Шпанија, такође, каже да не треба злоупотребљавати евентуално чланство Србије у ЕУ да би нам се преко условљавања наметнуло политичко решење за Космет, односно да признамо самопроглашену државу“, наводи председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.

    „Ја мислим да треба наставити путем нормализације односа. Не треба ништа посебно да радимо, јер од нас то много и не зависи“, каже Дрецун, који мисли да додатна сарадња по том питању са Шпанијом не би била добра за Србију, а отежала би и позицију Мадрида.

    „Требало би да је ми олакшамо. Мислим да су они јасно и гласно рекли одакле произилази њихов став. Из поштовања територијалног интегритета и међународног права не прихватају самопроглашену државу Косово, али прихватају да као регија у саставу Србије може да уђе у ЕУ. А то је тај став да нећемо једни друге ометати“, објашњава Дрецун, још једном прецизиравши да није у питању ометање уласка самопроглашене државе Косово у Европску унију.

    „Не. Ми Космет сматрамо својим делом територије и омогућавамо да такође наставе пут ка ЕУ. То исто и Шпанија говори. И мислим да треба пустити Шпанију да она принципијелно брани ставове које је изнела и која је најавила да неће одустати од таквог свог става“, каже Дрецун за Спутњик.

    Било какав покушај да их истуримо као продужену руку, према његовој оцени, само би ослабио позицију Шпаније.

    „Ми треба да наставимо нашу борбу да не признајемо Косово, да то јасно и гласно свима кажемо, а са друге стране да пустимо земље попут Шпаније, или оне које нису у ЕУ, али се сада ломе да ли да повуку признање самопроглашене државе, да одраде свој део посла“, закључио је председник скупштинског одбора за Косово и Метохију.

     

    Слично:

    Како је ширење ЕУ утицало на квалитет евроинтеграција?
    Упозорење Немачке за Косово: Пазите, ситуација је напета
    Вучић: Само Срби и Албанци решавају Косово
    Вучић: Ако Србија мора да призна Косово, онда — хвала, довиђења
    Рама: Могли бисмо са Србијом у ЕУ, ако призна Косово
    Тагови:
    непризнавање, отежавање ситуације, Преговарачки оквир, Стратегија проширења, територијална целовитост, папир, став, Косово, евроинтеграције, Драгомир Анђелковић, Милован Дрецун, ЕУ, Западни Балкан, Шпанија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога