Слушајте Sputnik
    Мирослав Лазански

    А шта би било да руски авион прелети Флориду

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    Црвени телефон (108)
    1503

    Све док америчкој дубокој држави не буде сломљена кичма, односи између Русије и Америке биће затегнути. Сваки амерички план за копнену интервенцију Русије је нереалан. На сваку провокацију са америчке стране Русија одговара уздржано, јер очекује да се Трамп обрачуна са дубоком државом.

    У емисији „На нишану Лазанског“ некадашњи начелник генералштаба Војске Југославије Бранко Крга и политиколог Александар Павић говорили су о све чешћем прелетању америчких авиона у близини руске црноморске обале, као и о томе колико је нова америчка стратегија националне безбедности озбиљна претња за Русију и Кину.

    О све чешћем прелетању америчких извиђачких и шпијунских авиона у близини руских граница на Црном мору, некадашњи начелник генералштаба, генерал Бранко Крга каже да је са једне стране то последица затегнутих односа Русије и САД, док са друге стране такве акције већ затегнуте односе не побољшавају, већ их оптерећују новим проблемима.

    За такве акције, према Кргиним речима, нема потребе, јер информације које доносе авиони, САД могу да прикупе и на друге начине. Прелетање америчких авиона близу руских црноморских граница има провокативан карактер, каже Крга.

     „То је тестирање могућег реаговања Русије на такве потезе. Увек ту има, поред чисто војно-оперативних циљева, и политичких разлога зашто се тако нешто предузима“, каже Крга. 

    Конвенцијом из Монтреа из 1936. регулисано је присуство ратних бродова земаља изван црноморског региона. Међутим, та конвенција не регулише присуство борбених авиона. Током Хладног рата амерички авиони нису патролирали водама Црног мора. Сада се могућност инцидента повећава.

    Они који својој авијацији пројектују такве задатке рачунају и са тим, каже Крга, што би могли да искористе у оптужбама стране која оборила авион или на неки други начин компромитовала авион.

    Пентагон жели реакцију на провокације дуж црноморске обале, каже Павић.

    „Ово је све у функцији намерног покушаја да се односи још више погоршају. Очигледно да кругови у Вашингтону којима се дрма откако је Трамп изабран за председника, сматрају да је то једини начин да опстану, да опстане та цела конструкција, ти буџети од преко 700 милијарди долара. Пре неки дан изашао је број, они имају преко 70.000 људи у специјалним снагама размештених у 149 земаља широм света. То није било у време Хладног рата. Тај војноиндустријски лоби, такозвана дубока држава, то свесно ради да би стално држали тензију у америчко-руским односима“, каже Павић.

    Русија улаже велики труд да не буде испровоцирана, а да у исто време брани суверенитет, додаје Павић.

    Да руски авиони лете дуж обала Флориде или Калифорније, америчке вести извештавале би из минута у минут. Павић подсећа шта се у Америци догађа поводом наводне опасности од нуклеарног удара из Северне Кореје.

    Он подсећа на недавну лажну узбуну на Хавајима, када су се огласиле сирене за опасност од нуклеарног напада. Грађани су отишли у склоништа, а било је потребно два сата да се узбуна опозове. У питању је, каже Павић, дизање психозе у америчкој јавности.

    „Тако ће и да буде док год не буде сломљена кичма дубоке државе и док не буду натерани да се баве својим проблемима. Трамп и спрема једно ’изненађење‘, меморандум који излази из Комитета за обавештајне послове, где наводно постоје докази о нелегалном прислушкивању Трампове кампање, које је наложио ФБИ и Обамино министарство правде, на основу лажних или неадекватних доказа, што је, ако се испостави да је тачно, десетоструко већи преступ него што је био Вотергејт“, каже Павић.

    Због намере да се овај меморандум објави, у америчкој Демократској странци влада паника, каже Павић, и користе сваку могућу врсту опструкције да то спрече. Међутим, Трамп даје сигнале да ће меморандум пустити у јавност, што би му одговарало, зато што би се у том случају видело каквим су се, како Павић каже, кафкијанским методама користили његови противници.

    Те методе биле су у функцији оптужби да је Трамп у дослуху са Русијом победио на изборима, објашњава Павић.

    „Ако то изађе у јавност, ако они буду бачени у дефанзиву, то може да буде нешто што може да допринесе можда неком будућем смањењу тензија. То руски државни врх зна и врло хладнокрвно покушава да не буду испровоциран. Они пресрећу авионе, али то раде само зато што морају. Гледају да не наседну на провокације. Русија чека да се лудило или стиша или да Трамп крене у контраофанзиву и да се разбије та цела лажна прича, јер годину дана слушамо оптужбе да је Трамп сарађивао са Русима да би постао председник. Ни мрвице доказа нема данас, али су зато тензије дигнуте на врући ниво“, каже Павић. 

    Најновија америчка стратегија националне безбедности, која Кину и Русију означава као главне противнике, разматра и копнене операције против ове две земље.

    Копнене операције против Русије разматрају се не само на Криму, него и у северном делу земље, као и на Далеком истоку, каже Крга.

    Северни део интересантан је америчкој армији због тога што се тамо налазе базе руске Северне флоте, са нуклеарним подморницама, каже Крга. Такође и због отопљавања Арктик постаје потенцијално ново кризно жариште, али и због пропаганде прибалтичке републике важе као државе које су угрожене руским притиском.

    Наивно је очекивати, каже Крга, да би америчке снаге на северу Русије постигле ефекат изненађења у случају напада.

    „Колико знам, Руси веома добро прате ситуацију око својих граница и покушавају да умерено реагују. Било би неодговорно, са тачке гледишта њихове државе, да не реагују на оно што су проценили да је опасност. Тако да мислим да приче о некаквим операцијама већих размера на северу Русије нису реалне“, каже Крга. 

    Простор Арктика, богат природним ресурсима није до краја дефинисан, додаје Крга и на њега полажу право многе земље, тако да је то потенцијално ново кризно жариште.

    Крим за Америку представља велики проблем и она покушава да на разне начине компромитује Русију и да оспоре њено право на присаједињење Крима, каже Крга.

    Америчка обавештајна заједница могла је да предвиди шта ће се десити са Кримом после догађаја на кијевском Мајдану, али радило се о погрешној процени да ће се за време одржавања зимске Олимпијаде у Сочију Русија наћи изненађена.

    Обе приче које се спомињу у новој америчкој стратегији националне безбедности, да би конфликт са Кином био ваздушно-поморски, а са Русијом још и копнени, нереалне су, каже Крга.

    „Када је у питању Кина, вероватно је то везано за догађања у Јужном кинеском мору и око Тајвана. Чини ми се да ни тамо они не могу или неће да озбиљније ударе, а када је у питању Русија, говорити о некаквој копненој операцији, то је потпуно сулудо и невероватно. Они су донели два стратегијско-доктринарна документа у релативно кратком времену, где су заоштравања са Русијом верификовали. То треба озбиљно схватити и пратити, колико кроз примену тих докумената реализују своје амбиције“, каже Крга. 

    Он подсећа да је стара западна геополитичка стратегија да Русију одвоји од Европе. Американци желе да покваре и европске амбиције да са Русијом, евентуално уђе у неке озбиљније односе.

    Тема:
    Црвени телефон (108)
    Тагови:
    Мирослав Лазански, емисија, шпијунажа, авиони, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога