Слушајте Sputnik
    Јужнокорејка и Севернокорејка заједно су упалиле  Олимпијски пламен

    Догађање историје с ког је Мајк Пенс „побегао“ после пет минута

    © AP Photo / David J. Phillip,Pool
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1641
    Пратите нас

    Јужнокорејски председник је вече пред отварање Олимпијских игара приредио свечану вечеру за највише званичнике. У прочељу стола, са председником Јужне Кореје и председником Парламента Северне Кореје, требало је да седи амерички потпредседник Мајкл Пенс. После пет минута он је напустио скуп.

    Требало је да прође тачно три деценије од Олимпијских игара одржаних у Сеулу, које су тада само продубиле јаз између једног народа, а две корејске државе, да аналитичари оцене како управо отворене Олимпијске игре, опет у Јужној Кореји, могу да пруже шансу отпочињању дугог процеса који би једнога дана довео до уједињења.

    Да ли симболика коју је донело отварање Зимских олимпијских игара (ЗОИ) у Пјонгчангу у Јужној Кореји, али и дан пре војне параде у Пјонгјангу, престоници Северне Кореје, поводом седам деценија од формирања њених оружаних снага, може да укаже на то да ће „хладни рат“ између две државе коначно почети да се топи? Личи на то.

    Коментаришући те догађаје, добар познавалац прилика на Корејском полуострву, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић указује да су оба протекла у знаку мира. Чак и војна парада. Одржана дан пре, оцењује он за Спутњик, била је ограниченог домета. Није било њеног ТВ преноса, нису била представљена сва најмоћнија оружја, а од нових је био само један ракетни систем краћег домета. Севернокорејци су настојали да допринесу смиривању атмосфере, даљем попуштању затегнутости, истиче Коркоделовић, додајући да је поготово јуче на отварању ЗОИ све протекло у фестивалској атмосфери.

    Свечано отварање 23. Зимских олимпијских игара
    © Sputnik / Алексей Филиппов

    Свакако да су посебно емотивни били тренуци заједничког дефилеа две Кореје, када су две хокејашице заједничког тима обе земље носиле бакљу да би упалиле олимпијски пламен и тренутак када се председник Јужне Кореје Мун Ђе Ин поздрављао са представницима севернокорејске делегације у којој су били председник Парламента Ким Џонг Нам и млађа сестра севернокорејског вође. То је, подсећа он, после дуго, дуго времена да је један високи званичник Пјонгјанга дошао у Јужну Кореју, али је и први пут да је то учинио директан изданак породице која од оснивања 1948. године влада Северном Корејом. Посебно је битно што је реч о млађој сестри севернокорејског вође, Ким Јо Џонг. Она се, напомиње Коркоделовић, сматра личношћу од највећег поверења врховног вође Ким Џонг Уна, а самим тим се у међународној заједници на њу и другачије гледа.

    То су, сматра он, све историјски тренуци који показују да би две Кореје вероватно брже могле да напредују на том путу мира који је први наговестио Ким Џонг Ун у новогодишњој поруци, рекавши да је његова земља спремна да учествује на Олимпијским играма и да жели успех Јужној Кореји у организовању тог догађаја. Неки чак тврде да су две Кореје и пре тог обраћања имале директне контакте и увелико се договарале о наступу на ЗОИ.

    Коркоделовић, међутим, подсећа да њихови преговори увелико зависе и од моћних суседа и најмоћнијих држава света, поготово САД које Јужну Кореју сматрају њиховим непотопивим носачем авиона у Азијско-пацифичком региону. Амерички потпредседник Мајкл Пенс стигао је у Јужну Кореју дан пре свечаног отварања Олимпијских игара. А да се из симболичких гестова може доста прочитати потврдило је управо и понашање Пенса.

    „Синоћ је председник Мун приредио свечану вечеру у близини Пјонгчанга за највише званичнике на којој је Пенс требало да седи у прочељу стола, са председником Јужне Кореје и председником Парламента Северне Кореје. Он је, међутим, после пет минута напустио скуп. Званично је објашњено да је то учинио како би се придружио вечери са америчким спортистима. Ипак, многима је то деловало као изражавање сумње у добре намере Севернокорејаца и упозорење јужнокорејској страни да треба што чвршће и доследније да се држи партнерства са Вашингтоном“, навео је Коркоделовић.

    А да званичном Сеулу у овој ситуацији није нимало лако указују и ситуације са којима се суочава због санкција УН и САД Пјонгјангу, па се тако још не зна да ли ће брод којим су севернокорејски уметници дошли како би одржали концерт, добити потребну нафту за повратак. За те ствари Сеул мора да се консултује и са УН и са Вашингтоном. Тако је, каже Коркоделовић и Кимова сестра на списку личности којима су УН увеле забрану изласка из земље, али је Јужна Кореја успела да договори да она ипак може да дође. И није то једини случај у севернокорејској делегацији.

    „То су врло мукотрпни преговори кроз које пролази Јужна Кореја, али њен садашњи председник се ставио на место оног који је за воланом на том путу помирења“, каже овај коментатор.

    Указује да му није лако ни што у конзервативцима нема подршку, али ни у једном броју младих до 30 година старости који имају много мању емоционалну везу са Северном Корејом. То је трећа генерација рођена после поделе Корејског полуострва и нормално је, напомиње Коркоделовић, да они имају нека друга виђења историје и многи Јужнокорејци са неверицом и сумњом гледају на рођаке на северу. То је, такође, један од великих проблема за садашњу администрацију Јужне Кореје која настоји, па и данашњом кореографијом на отварању Игара, да утиче да се полако гради међусобно поверење, каже Коркоделовић.

    Према његовој оцени, у томе ће током Олимпијских игара бити интересантна улога младих атрактивних девојака које су блиске сараднице Ким Џонг Уна. Уз његову сестру, ту је и интересантна солисткиња Шјо Сонг Воу, која је синоћ предводила Симфонијски оркестар Северне Кореје на концерту у близини Пјончанга. Изузетно атрактивног изгледа, она је изазвала велику пажњу и када је пре три недеље боравила у Јужној Кореји. Реч је о веома популарној солисткињи и те две младе жене, како напомиње, привлаче изузетну пажњу јужнокорејских медија и обичних људи и пуно је коментара о њима двема на друштвеним мрежама.

    „Оне су на неки начин предводнице офанзиве шарма, коју, како се сматра, Ким Џонг Ун ових дана води на Олимпијским играма. И колико председник Јужне Кореје Мун користи Олимпијске игре за, како је то сам рекао на свечаној вечери, почетак процеса помирења, тако их Ким користи да представи своју земљу у другачијем светлу“, каже Коркоделовић.

    То су, оцењује он, и са једне и са друге стране позитивни кораци, али је питање не само колико ће САД учествовати у томе, него колико ће и друге околне земље пронаћи свој интерес за коначно отопљавање атмосфере на Корејском полуострву.

    На питање зашто је Пјонгјанг „омекшао“ баш у овом тренутку, он указује на неколико фактора, пре свега што је он мање-више завршио свој нуклеарни програм наоружања и ракетних система, зато што се налази под огромним притиском међународне заједнице, па и најближих савезника Кине и Русије, који нису баш срећни што у непосредном суседству израста нуклеарна сила и то у конфронтацији са САД. Улогу су, наравно, одиграле и санкције које дуго трпе и „од којих већ пуцају кости у Северној Кореји“, а њихово даље затезање је и јуче најавио амерички потпредседник Пенс.

    Уз то, млади вођа је, како се то све чешће чује, прилично практичан политичар. Уочио је да је ово право време за отпочињање озбиљних преговора, јер у Јужној Кореји је после два мандата конзервативних председника на челу либерални политичар, чији су родитељи избегли из Северне Кореје. Уз то на челу САД је Трамп, који је много заинтересованији од Обаме, да на овај или онај начин, решава ово питање. А после оствареног нуклеарног програма он може на равноправној основи и уз уважавање севернокорејских интереса да почне преговоре.

    „Присуствујемо, вероватно, времену које ће се памтити по томе што је отварање Олимпијских игара означило затварање једног од најтежих поглавља у међународној заједници, а то је постизање мирног решења за подељено Корејско полуострво“, закључује Коркоделовић за Спутњик.

    Додаје, ипак, да је пуно различитих интереса у игри, од којих су неки и веома супротстављени, и није само на Јужној и Северној Кореји да одлуче. Можда је, каже, и више на страни САД и Кине, уз садејство Јапана и Русије.

     

    Слично:

    Центар светског спорта 2018 — Пјонгчангу у загрљај
    Одлука МОК-а да не позива Русе на Олимпијаду — прикривене санкције
    Врхунски руски спортисти нису позвани на Олимпијаду
    САД покушавају да забране Русији да оде на Олимпијаду
    Зашто се градови више не туку за Олимпијаду
    Тагови:
    Корејско полуострво, отопљавање односа, Олимпијада, државе, војна парада, уједињење, хладни рат, преговори, Мун Ђе Ин, Ким Јонг Џонг, Ким Џонг Нам, Мајкл Пенс, Борислав Коркоделовић, Ким Џонг Ун, Јужна Кореја, Северна Кореја, Јапан, САД, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога