Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2210
    Пратите нас

    Ако се европске земље буду различито повиновале препоруци Европског парламента да се укине „померање сата“, може доћи до потешкоћа на финансијским тржиштима и у банкарском систему. Могло би да дође до дисторзија у комуницирању пословних активности, па и до потребе за продужавањем радног времена за одређене делатности.

    Европски парламент усвојио је резолуцију којом се Европској комисији препоручује да би требало укинути „летње“ и „зимско“ рачунање времена. Тако би земље-чланице ЕУ могле да дођу у ситуацију да саме одлучују о временским режимима које примењују, односно да ли ће напустити досадашњу праксу рачунања времена.

    Поставља се питање да ли ће слобода одлучивања по том питању направити проблеме на унутрашњим тржиштима ЕУ? Стручњаци са којима је Спутњик разговарао имају различита виђења те ситуације.

    Професор Економског факултета у Београду др Слободан Аћимовић верује да је слобода у одлучивању унутар било каквих Унија увек лошија опција од једнозначног и сасвим јасног решења које ће важити истовремено у свим земљама Уније или било којег другог савеза. Он, међутим, не мисли да ће одлука ЕП имати било каквог негативног утицаја на привредну активност, јер на Земљи ионако већ постоји велики број временских зона.

    „Не видим како би постојање различитих временских зона у различитим крајевима земље утицало на привредну активност, осим што ће се редови вожње и редови летења просто прилагођавати оним условима који важе у одређеним земљама. По мом мишљењу, ово је добра препорука ЕУ, тим пре што је то пре неколико година препознато и у Русији, која је из одређених пољопривредних разлога схватила да је много боље да не помера сат унапред или уназад“, каже Аћимовић.

    Према речима економисте Саше Ђоговића, приликом доношења такве препоруке Европског парламента свакако је требало ићи на то да она буде унифицирана, односно да је све земље или прихвате или одбију, како се не би дошло у ситуацију да свако рачуна време на неки свој начин, по старом или овом сада — новом моделу.

    „Ако се европске земље буду различито повиновале препоруци Европског парламента да се укине ’померање сата‘ може доћи до потешкоћа на финансијским тржиштима и у банкарском систему. Могло би да дође до дисторзија у комуницирању пословних активности, па и до потребе за продужавањем радног времена за одређене делатности. Те дисторзије биле би наглашене у периоду док се не успостави одређени режим рада у оквиру самих предузећа, банака, инвестиционих фондова и финансијских тржишта, како би се прилагодили новонасталој ситуацији“, објашњава Ђоговић.

    Како каже, требало би видети на бази чега је донета таква препорука, односно сагледати здравствену димензију проблема у смислу да ли постоји неки утицај досадашњег „померања сата“ на људско здравље у менталном или физичком облику, као и да ли је то, са економског аспекта гледано, доприносило продуктивности рада и омогућавало уштеду енергије? 

    „Када је реч о енергетици неке анализе говоре да је досадашњи режим ’померање сата‘ омогућио уштеду енергије у распону од 0,5 до 2,5 одсто, у зависности од земље. У земљама јужне Европе уштеде су свакако мање јер су дани дужи и више је светлости, за разлику од севернијих земаља где је зима оштрија, а ноћи дуже, па су те државе ’померањем сата‘ добијале дуже дане и већу уштеду енергије. Сасвим сигурно се може поставити и питање да ли су људи орнији за рад када има више светлости, или се са губитком светлости губи мотивација за рад, а дисциплина можда опада. Дакле, важно је знати да ли се приликом доношења такве препоруке ЕП ’добро одвагало‘, како не би препорука која није добро анализирана у догледно време опет била преиначена и како се не бисмо враћали актуелном рачунању времена“, напомиње Ђоговић.

    Када је реч о томе да ли ће Србија престати да „помера сат“, Ђоговић сматра да ће наша земља сачекати да види како ће се ситуација по овом питању развијати у оквиру ЕУ.

    „Уколико водеће европске земље и водеће економије попут Немачке, Француске, Аустрије, Италије, или Холандије прихвате препоруку Европског парламента, онда ће се врло вероватно и Србија придружити тој групацији земаља централне и западне Европе. Њихова одлука свакако ће имати предност у односу на одлуке коју буду доносиле нордијске, односно скандинавске земље“, закључује Ђоговић за Спутњик.

    Већина европских земаља, као и Аустралија и Нови Зеланд, примењује систем летњег и зимског рачунања времена, док се казаљке не померају у Русији, Белорусији, Исланду, Грузији, Турској и Јерменији. Тај модел Кина никада није примењивала, а не користи се ни у Сирији, Јордану и Израелу.

    Летње рачунање времена користи већина северноамеричких држава, изузев Аризоне и Хаваја. С друге стране, већина јужноамеричких држава не користи такав систем рачунања времена, осим у деловима јужног Бразила.

    Тагови:
    време
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога