Слушајте Sputnik
    Седиште НАТО-а у Бриселу

    Српске тужбе против НАТО-а спремне до краја године

    © Flickr/ Utenriksdepartementet UD
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1790

    Увелико се касни са формирањем координационог тела које треба да истражи последице НАТО бомбардовања, али ће, упркос томе, до краја године бити спремне тужбе против сваке чланице Алијансе чија је агресија 1999. оставила погубне последице по животну средину и здравље људи, посебно на југу Србије.

    Постоји јасна веза између излагања осиромашеном уранијуму и оболевања од најтежих болести оних који су му били изложени на Косову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године. Овај закључак, који ће бити ветар у леђа правном тиму који ће писати тужбе против чланица Северноатлантске алијансе, није, међутим, дело стручњака и научника српског координационог тела које треба да скупи податке и сачини анализу последица бомбардовања, већ — комисије италијанског парламента.

    Наше координационо тело требало је да буде формирано у новембру. Још није, а кад ће — не зна се. Зато је адвокат Срђан Алексић, који је пре годину дана покренуо активности на прикупљању доказа о узрочно-последичној вези бомбардовања осиромашеним уранијумом на југу Србије и великог броја умрлих од малигних болести, одлучио да нешто треба урадити и покренути ствари с мртве тачке.

    После пресуда италијанских судова, којима су италијански војници оболели од рака или чланови породица преминулих обештећени јер је констатована веза између оболевања након њихове изложености осиромашеном уранијуму док су били у мировној мисији на Косову и Метохији и Босни и Херцеговини, стигла је иста оцена и комисије италијанског парламента.

    Комисија је парламенту Италије предложила да донесе закон о накнади штете.

    Алексић за Спутњик каже да је за његов правни тим то потврда да је основано што се припремају за писање тужби против чланица НАТО. Јер, како каже, зашто би грађани југа Србије били грађани другог реда у Европи у односу, на пример, на оне из Италије.

    „Шта ћете више од податка да је од девет радника комуналног предузећа Врање који су 25 дана рашчишћавали терен бомбардованог ТВ репетитора, осам преминуло од канцера, а девети од њега болује“, илустровао је Алексић, ког је за то што ради „про боно“, без икакве новчане надокнаде, мотивисала и чињеница да му је после бомбардовања пола породице умрло од рака. А то је, напомиње, масовна појава на југу Србије. Права епидемија.

    Пошто се са формирањем координационог тима касни, а његови закључци требало је да буду основ и за писање тужби, он је у прошли петак у Нишу формирао Савет од познатих академика, доктора, адвоката, стручњака из тог града, а каже, формираће их и у Лесковцу и Врању.

    Алексић је најавио да ће почетком јуна организовати међународни скуп на који ће бити позвани адвокати и научници из земље и света, између осталих и руски адвокати, али и позната италијанска научница Антонета Гати.

    „Биће ту и представник националне асоцијације руских адвоката који су нам прошле године дали подршку, и желе да учествују у заступању пред судовима земаља-чланица НАТО-а које су нас бомбардовале, јер ћемо ми пред судовима сваке од 19 земаља-чланица НАТО-а поднети по једну тужбу“, рекао је Алексић за Спутњик.

    То је сада наша стратегија, а у јуну ћемо тачно знати у ком правцу ћемо кренути.

    „Ја се надам да ће до краја године тужбе бити спремне“, нагласио је Алексић, истичући да тужбе треба добро припремити и поткрепити анализама, излагањима и научним радовима лекара и стручњака.

    Он је подсетио да је прошле године ова тема изазвала велико интересовање у свету.

    „Боравио сам од Москве до Њу Делхија, говорио сам на много међународних скупова и свуда, па и у Цириху и Берлину сам добио подршку“, каже овај адвокат, који је испричао да је пре десетак дана на швајцарској телевизији на немачком говорном подручју било речи о припремању тужбе у Србији.

    Можда овде многи мисле друкчије, али та тема о последицама које је НАТО бомбардовање имало по животну околину и здравље људи на Западу није заборављена, каже Алексић, истичући да је и тамо добио подршку многих за своју иницијативу.

    Токсиколог, примаријус др Радомир Ковачевић за Спутњик каже да досад ништа није учињено по иницијативи око 100 лекара и научника, и да је, засад, једино активан управо адвокат Алексић.

    „Нажалост, досад још ништа конкретно није учињено“, био је одговор Ковачевића на питање Спутњика шта је са координационим телом које је требало да буде основано у новембру, чему је начелну подршку дала држава.

    Требало је, набројао је он, издвојити неколико компетентних људи и оно што је најважније, задужити, а ако је потребно и основати одређене институције које би спровеле све оно што би било договорено. На основу добијених резултата и извучених закључака, на крају је требало да буду донете одлуке на државном нивоу, објаснио је један од 100 научника који су иницирали формирање координационог тела.

    Оно што мора да се схвати јесте да је то озбиљан државни проблем, каже Ковачевић и упућује на научне радове немачких лекара, који указују да је управо уран 238 кривац за пораст малигних обољења у Европи. Јер његово ширење, каже, иде кроз све реципијенте екосистема и тангира много шири простор од наших 113 локација које смо испитивали.

    На питање ко је сада на потезу, он каже да покретачи иницијативе и даље чекају одговор државе у виду њене подршке да се створе услови за рад.

    „Први корак мора да буде да се формира тај тим, да се направи пресек стања са аспекта контаминације животне средине на бази података који постоје и здравственог стања нације и да се лоцирају референтне тачке где су проблеми и да се предложи испитивање“, објашњава овај токсиколог.

    Он подсећа да данас, по званичним подацима, једно дете дневно код нас оболева од малигних болести, што никада није био случај. А, додаје, по оцени педијатара, и више него једно.

    „Мислим да је за Србију то велики проблем и Србија не сме сада да чека и да више верује Италијанима, Немцима, Енглезима, него самој себи и нашим стручњацима. Зато ову иницијативу треба реактивирати и натерати државу да је прихвати. Нешто мора да се ради“, истиче доктор Ковачевић за Спутњик.

    Слично:

    Имамо доказе: Српска тужба против НАТО-а је управо постала још снажнија
    Сирија израчунала губитке од америчког бомбардовања
    Стручњаци инсистирају: Државно тело да испита последице бомбардовања
    Зашто ни данас не знамо последице радиоактвиног бомбардовања
    18 година од НАТО бомбардовања РТС-а
    Обележено 18 година од НАТО бомбардовања
    Срби не прихватају извињење НАТО-а због бомбардовања
    Тагови:
    тужбе, оболели, НАТО бомбардовање, југ Србије, осиромашени уранијум, карцином, Радомир Ковачевић, Срђан Алексић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога