Слушајте Sputnik
    Полиција током посете Александра Вучића Загребу

    О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути

    © AP Photo / Darko Bandic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    Балканске игре без граница (176)
    6763

    Од којих питања Србија не би требало да одустане, упркос предлогу да теме важне за будућност надјачају историјске неспоразуме двају народа?

    Дуг је пут до афирмације права Срба у Хрватској. Од конститутивног народа, после рата и прогона, Срби су постали мањина, сведена на око 4 одсто становништва. Али то не значи да од борбе за њихова права треба одустати.

    То је и порука посете председника Србије Александра Вучића Хрватској. Иако се током разговора са званичницима из комшилука инсистирало на реципроцитету када су у питању права мањина, у удружењима која окупљају прогнане Србе кажу да кључна питања тек треба да се дефинишу, иако је од рата прошло више од 22 године. Они се надају да ће прва бити отворена овог пролећа, током најављене посете председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић Србији.

    Питање несталих

    Добро је да се разговара, и предлог о мораторијуму тема из прошлости има смисла, али у Хрватској то нико неће прихватити, суштина је у томе да неке ствари из прошлости морамо да рашчистимо да бисмо могли даље, а то се пре свега односи на убијене и нестале, сматрају у Српској координацији породица несталих лица.

    Председник Управног одбора те организације Драган Пјевач објашњава да, иако су Хрватској пуна уста несталих, она говори о несталим грађанима Хрватске, како би се стекао утисак да је реч о Хрватима. Ексхумације побијених Срба врше се од 2000. године, али тај процес се одвија преспоро, каже Пјевач.

    „Они говоре о несталима и траже документацију, а на познатим гробним местима још имају српске жртве, док већ 22 године мајка чека свог сина, да га неко ексхумира. Не можемо озбиљно да разговарамо ако неко не постави то питање. Зашто не ставимо тачку да нема више никога у познатој гробници ко треба да се ексхумира. То су елементарне ствари. На то не можемо да ставимо мораторијум“, каже Пјевач.

    Он додаје да је једнако важан одговор на питање ко је извршио злочине. У „Олуји“ је убијено 1.200 цивила, а правосудно је закључен само један случај. Ако досад нико није процесиран, вероватно, после оволиких година, ни неће бити, каже Пјевач.

    „Ако већ не можемо да осудимо злочинце, макар им не треба дати простор у јавности, нека их ставе са стране, маргинализују. То би био део моралне сатисфакције породицама жртава, а требало би да добију и материјалну“, каже он.

    Станарска права

    У своје станове које су напустили у „Олуји“ Срби не могу да се врате. Грађани Републике Хрватске хрватске националности откупили су државне станове, Србима то није омогућено, иако су и они годинама од 3 до 5 одсто плате сваког месеца уплаћивали у стамбени фонд.

    Неисплаћене пензије

    Хрватска је једностраном одлуком обуставила исплату пензија својим грађанима српске националности с почетком рата 1991. године. Обустава је трајала до потписивања Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске 1996. Тако је оштећено више од 57 хиљада пензионера, објашњава председник Удружења пензионера из Хрватске Јово Каблар.

    „За исплате од ′91. до ′95. Хрватска се позвала на закон из СФРЈ, закон државе коју не признаје, и закључила да су пензионери из тадашње РСК одлучили да примају тзв. ’крајишку пензију‘. Наравно да нисмо имали никакву могућност да изаберемо чији ћемо новац примати. Од ′95. наовамо, под изговором да је у року од шест месеци после ’Олује‘ требало пријавити промену места боравка, поново смо остали без новца који смо зарадили, јер тада није било никаквих контаката са Хрватском, промену места боравка није било могуће пријавити“, објашњава Каблар за Спутњик.

    Он подсећа да Хрватска има међународну правну обавезу да пензионерима са простора на коме се ратовало исплати пензије које им дугује по Бечком споразуму о сукцесији, на који је потпис ставила 2004. године.

    Стамбено збрињавање

    Срби повратници имају право на стан, али не на онај у коме су живели пре рата и само на одређени број квадрата. Те државне станове је могуће откупити, али иста правила откупа не важе за све.

    „Они су, заправо, омогућили грађанима хрватске националности да станове откупе по нижим ценама, а Србима који су добили кров над главом по основу стамбеног збрињавања продали су их по далеко вишим ценама“, објашњава Јово Каблар.

    Тајни спискови

    Држављани Србије, ако се обрате Министарству правде, могу да добију податке о статусу пред хрватским правосудним органима. На последњем списку који је Хрватска доставила Србији је око 1.500 људи против којих се води истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине. Међутим, неретко се дешава да у затвору заврше они који нису на списку, а раније су чак и одлазили у родни крај.

    „Многи се плаше да оду у Хрватску, па и ја, јер никад не знате да ли ће вам приписати неки ратни злочин, у коме, наравно, многи од нас нису учествовали. Иако немате никакве везе с тим, док докажете да нисте криви… Као рецимо у случају Миле Дакића, који је две године био лажно оптужен, човек од 85 година“, каже Каблар.

    Порез на некретнине и пољопривредно земљиште

    У Хрватској је покренута расправа о закону по коме би српске избеглице на своје куће плаћале скоро три пута већи порез. Реч је о порезу на некретнине који би био замена за комуналну таксу. Стамбени објекти протераних Срба у којима не живе стално били би третирани као викендице на које би плаћали до три пута више пореза од садашње комуналне накнаде.

    У Савезу Срба из региона сматрају да би пореска стопа на имовину протераних Срба требало да буде најнижа могућа, а власници срушених кућа и локала требало би да буду ослобођени плаћања пореза на некретнине.

    Српској имовини у Хрватској прети још једна опасност. Предлог закона по коме пољопривредно земљиште које се не обрађује за 10 година може бити одузето власницима. Од „Олује“ опустела је огромна територија Хрватске, пољопривредно земљиште које више од 22 године нико не обрађује. Предлог закона оспорили су представници српске мањине.

    Струја, посао и ћирилица

    На списку онога преко чега је немогуће прећи да би Хрватска и Србија заједнички гледале у будућност су, према ставу избегличких удружења, и обнова кућа коју поједини још нису дочекали, а део оних који јесу више од двадесет година живи у мраку и хладноћи, јер струја још није стигла у српска села.

    Нису мање важни ни проблеми дискриминације на националној основи приликом запошљавања и могућност коришћења матерњег језика, али је до њиховог решења дуг пут. Помоћ српским културно-уметничким друштвима је важна, као и евентуална реконструкција пруге Београд—Загреб, о којој је било речи током сусрета челних људи Хрватске и Србије, али док се не реше проблеми, ни ови односи, али ни живот, не могу да оду даље, закључују у избегличким удружењима Срба из Хрватске.

    Тема:
    Балканске игре без граница (176)
    Тагови:
    тајни списак, откуп, избеглиице, права, прогнани, некретнине, жртве, порез, станови, нестали, посао, ћирилица, Српска координација породица несталих, Удружење пензионера из Хрватске, Драган Пјевач, Јово Каблар, Колинда Грабар-Китаровић, Александар Вучић, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога