Слушајте Sputnik
    Са једног од протеста десничара у Београду

    Питање за милион евра: Како Србија да избегне опасну стену на коју је упозорава Москва

    © AP Photo / Darko Vojinović
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    4988

    Србија и даље успева да плива врло вешто између стена које јој стоје на путу — успева да одржава баланс што је могуће ближих односа с Москвом и с друге стране напретка на путу европских интеграција. Међутим, оваква пловидба неће трајати вечно...

    Стављањем Србије пред избор „или са Русијом или са Западом“ Европска унија чини исту грешку која је довела до украјинске кризе, када се друштво поделило, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. У интервјуу који је дао „Јуроњузу“ он је подсетио да Србија има изузетно напредне односе са ЕУ и НАТО-ом, али и споразум о слободној трговини са Русијом, започела је преговоре о уласку у зону слободне трговине са Евроазијском унијом и одржава контакте са ОДКБ-ом…

    Коментаришући изјаву министра спољних послова Русије, Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност прави паралелу између Србије и Јерменије, као модел да наша земља избегне „украјинску кризу“. Наиме, подсећа он за Спутњик, пре четири године тадашњи председник француске Франсоа Оланд у Јеревану је изјавио да ЕУ мора да пронађе начин да истовремено с том земљом склопи договор о слободној трговини, али да тај споразум не значи и одступање од одлуке те земље о ступању у царинску унију са Русијом.

    „Главни узрок томе била је чињеница да велики број Јермена живи у Француској, где су врло добро организовани и имају приличну материјалну моћ и добре везе за лобирање у француској држави. То нам говори да уколико постоји могућност и интерес појединих држава било на Истоку, било на Западу, могуће је пронаћи неки модус операнди, пронаћи нешто што би задовољило ваш интерес“, каже Рајић.

    Он додаје да држава Србија и даље успева да плива врло вешто између стена које јој стоје на путу- успева да одржава баланс што је могуће ближих односа с Москвом и с друге стране напретка на путу европских интеграција. Међутим, сматра, оваква пловидба неће трајати вечно.

    „Чињеница је да Србија у оном тренутку када буде приступала ЕУ, када се буду склапали ратификациони споразуми, неће више моћи да има споразум о слободној трговини с Русијом. То је нешто на шта морамо бити спремни, Европа то неће прихватити јер би то нарушило један од основних стубова ЕУ, који каже да постоји јединствена слободна зона протока људи, роба, услуга и капитала на територији ЕУ и да је спољнотрговинска политика Уније заправо јединствена“, подсећа саговорник Спутњика. 

    Он, међутим, додаје да ће се пре или касније поставити и питање уједињене спољне политике ЕУ и Србије. Тад ће доћи до опасности не само за нашу слободну трговину с Русијом, већ ће Србија бити условљена и да прати спољну политику ЕУ када су у питању санкције Русији због украјинске кризе. Оно што може да нас радује јесте да до тога неће доћи баш одмах, каже Рајић.

    „То поглавље, када се отвори, неће бити затварано до пред сам крај преговарачког процеса, а у новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, у најоптимистичнијем случају до затварање преговора и отварања ратификационог процеса ће доћи 2022. или 2023. године. Дакле, још имамо довољно простора да се надамо да ће доћи до прекида рата санкцијама између Запада и Руске Федерације, да ће доћи до онога што поједине државе-чланице ЕУ заговарају, да санкције престану и да се тражи неки други начини за постизање минимума заједничког интереса када је у питању судбина украјинске државе“, оцењује Рајић.

    Што се тиче питања Косова и Метохије, Рајић сматра да су Брисел и Берлин били прилично јасни, да се од Србије очекује да потпише правно обавезујући Споразум о нормализацији односа са Приштином до краја 2019. године. Он не верује да ће се тај датум значајно пролонгирати, али каже да је најважније да пред Србију ипак као услов није стављено признавање Косова.

    „Треба посматрати ширу слику, видимо да се нека питања на Балкану убрзано решавају, ту пре свега мислим на Македонију и питање њеног имена. У последња два месеца је учињено много више него у последњих 25 година на питању приближавања ставова Атине и Скопља, а Црна Гора потписала је анекс споразума о демаркацији такозване границе са Косовом. Србија треба да прати нови ритам и тражи корист за себе“, каже Рајић.

    Он наглашава да не треба заборавити још једну важну чињеницу, да постоје државе-чланице ЕУ које имају разумевања за позицију Србије. Пре свега мисли на Бугарску, Мађарску, Словачку, Чешку и Италију. Од посебног је значаја што ће у периоду који је пред нама у овом друштву бити и Аустрија, каже Рајић.

    „Поготово због нове владе Себастијана Курца не сумњам да ће Беч имати разумевања за наше интересе. Међутим, остаје питање од милион евра — како ће размишљати Париз и Берлин, јер од њиховог става највише зависи спољна политика Европске уније“, закључује Рајић за Спутњик.

    Слично:

    Тачи: Одлучан сам да Косово има своју војску
    Није метро Косово: Шта ће одлучити београдске изборе
    Дачић: После 10 година многи увидели да је Косово лажна држава
    Тагови:
    лобирање, уцена, ултиматум, спољна политика, независност, Споразум о нормализацији односа с Приштином, Споразум о слободној трговини, ОДКБ, ЕУ, Предраг Рајић, Себастијан Курц, Сергеј Лавров, Русија, Јерменија, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога