Слушајте Sputnik
    Срби у Босни

    Трећи српски устанак: Ово су прва два потеза за опстанак народа

    © AP Photo / Radivoje Pavicic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    121524

    Задатак у овој години је да нађемо начин да стимулишемо социјално одговорне послодавце који ће жени након порођаја дати четворочасовно радно време, да део посла уради од куће, за пуну плату. Закон ту могућност већ даје, али послодавци очекују пореске олакшице, каже министарка за демографију и популациону политику Србије Славица Ђукић Дејановић.

    Србија је у претходних десетак година остала је без града величине Новог Сада, а ако се настави негативан демографски тренд, до 2050. године наша земља изгубиће близу милион и по становника.

    После буре коју су у јавности изазвали слогани са јавног конкурса који би требало да промовишу повећање наталитета, министарка каже да нигде синергија друштва и појединца није важна као кад је у питању популациона политика, да она мора да дође до сваког човека. Она наводи пример богате Данске, која се овим проблемом бавила на сличан начин.

    „Код најгледанијих серија, ако су имале срећну породицу, а само једно дете, сценарио је мењан. У породици је морало да буде двоје до троје деце. То је пратио низ подстицајних мера, али и чувени слоган ’Шта треба радити за Данску‘, који звучи чак и вулгарно, који је много критикован, али је дао резултате. Наше миграције су посебна болна тачка, стварање услова да што већи број младих, образованих људи остане у Србији, овде ствара породицу, овде задовољи своје радне потенцијалне и остварење на том пољу, то је заправо најбитнији кључ“, каже Ђукић Дејановићева.

    Она додаје да, када говоримо о подстицању рађања у Србији, није само реч о новцу, да је једнако важна психолошка подршка родитељима, пре свега женама, усклађивању рада и родитељства, подизању нивоа знања из области репродукционог здравља, али и јачања улоге партнера у подизању и одгајању деце. Са демографског аспекта имамо два проблема, рађање другог и трећег детета, каже министарка.

    „Да би смо се обнављали, да би нас следеће године било исто колико и ове, требало би да жене које су у потенцијалу да буду мајке, да 11 одсто њих има једно дете, њих 44 одсто двоје, а 45 одсто троје деце. Каква је сада ситуација, 52 одсто жена има једно дете, тако задовољава свој родитељски нагон и стаје, јер јој све друге обавезе које су на њој онемогућавају да планира друго дете, 38 одсто жена роди и друго дете, а само осам одсто има троје и више деце“, објашњава Славица Ђукић Дејановић.

    Она подсећа да би неко добио друго и треће дете, треба прво да роди прво, те да је ова чињеница препозната у Закону о финансијској подршци породици, по коме свако рођење детета прати такозвана прва помоћ од сто хиљада динара која је потребна свакој породици. Ова клаузула Закона заправо је став државе да свако рађање треба да буде стимулисано, да нам је свако дете драгоцено, јер у укупној популацији до 15 година имамо само 14,4 одсто деце. Да би било јасније, скоро 19 је особа преко 65 година, стара смо нација, подсећа саговорница Спутњика.

    „Подстицај за рађање првог детета је јако добар корак, а у овом Закону је посебно важно и то да су све жене које су ангажоване уговором о делу, које раде привремене и повремене послове, осигуранице са села, потпуно изједначене са онима које су у сталном радном односу у погледу свих финансијских давања и бенефита које држава пружа. Ту је заправо направљена револуција у корист жене, то што је држава у лошем потенцијалу да запошљава некако се пренебегава чињеницом да они који раде на различите начине могу да остваре своја права“, објашњава Ђукић Дејановићева. 

    Она за Спутњик каже да су сви који се у врху државе баве демографском политиком од председника Вучића, који је о наталитету не случајно говорио баш у Орашцу током прославе Дана државности, добили конкретан задатак да размотре које су пореске олакшице које би посебно стимулисале усклађивање рада и родитељства. Родитељима, али и послодавцима је у интересу да људи долазе мотивисани и растерећени на посао, па се чак разматра могућност отварања вртића на радном месту или близу њега. Такве пројекте могли би да финансирају послодавци, али они желе да их држава, за разлику од оних који нису социјално одговорни, стимулише, што је наш задатак за 2018. годину, каже министарка.

    „Премијерка, као председница Савета за популациону политику, са Привредном комором, сви ми одговорни тражимо начине како да стимулишемо социјално одговорне послодавце који ће жени након порођаја дати четворочасовно радно време, да део посла уради од куће, а да добије пуну плату. Који ће јој омогућити не само фиксни избор радног времена, већ варијабилни, да долази у смену која јој одговара. И мајци и оцу детета до десет година. Наш закон ту могућност већ даје, али морамо стимулисати послодавце. Кад смо их питали у једном истраживању шта би за њих била стимулација, рекли су да пре свега очекују пореске бенефите, смањење одређених доприноса за родитеље“, каже Ђукић Дејановићева.

    Она наводи пример Словеније у којој су послодавци ослобођени плаћања социјалног и пензионог осигурања за запослене родитеље који имају троје деце. Као пример добре праксе министарка за демографију и популациону политику Србије наводи одлуку управе Новог Сада да изгради посебан простор за младе парове који су се за оснивање породице одлучили током студирања.

    На питање Спутњика да ли ће Србија због уласка у Европску унију омогућити усвајање деце истополним паровима пре него што усвајање буде дозвољено самцима, Славица Ђукић Дејановић каже да степен либерализације око постизања статуса родитеља у Србији треба да буде на вишем нивоу.

    „Грађанске иницијативе које долазе до доносиоца закона су све бројније. Мислим да би за нашу доста традиционалну средину корак пре разговора о томе да ли геј партнери треба да усвоје дете, морало бити право појединца да буде родитељ, ако не на други начин, онда кроз усвајање“, закључује Славица Ђукић Дејановић у разговору за Спутњик.

     

    Тагови:
    рађање, Србија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога