Београд+ 20°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Бернард Кушнер

    Скандал на помолу: Кушнер крив — знао је за силовање српских жена, а ћутао

    © Фото: KlanKosova
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    Балканске игре без граница (167)
    151086

    Признање бившег шефа Унмика мора да буде црвени сигнал, пре свега за наше Специјално тужилаштво за ратне злочине. Бернард Кушнер више нема имунитет, и за ово што говори он подлеже кривичној одговорности, тврди саговорник Спутњика.

    Да ли је Бернар Кушнер, бивши шеф Унмика, изјавом да је обилазећи својевремено српске куће у Приштини, заједно са тадашњим командантом ОВК а сада такозваним председником Косова Хашимом Тачијем, видео „жене које су биле нападнуте и силоване“, себе кандидовао за тужбу?

    Кушнера је још прошле године француски лист „Фигаро“ најавио као једног од могућих сведока против Хашима Тачија у евентуалној оптужници које би против Тачија била подигнута пред Специјалним судом за злочине ОВК, на основу извештаја Дика Мартија, у коме је Тачи наведен као главни осумњичени за трговину органима. Утисак је, међутим, да се Кушнер сада овом изјавом самокандидовао и за оптужницу на којој ће писати његово име.

    Може ли Кушнер да буде позван на одговорност због оваквих изјава?

    Професор међународног права др Душан Челић и председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, за Спутњик каже да би Кушнер требало да дође под удар правде.

    „Он у овој изјави, која је скандалозна, сведочи о томе да су му биле познате чињенице да су вршени злочини над Србима. Из ове реченице, сада видимо не само да су знали за злочине, већ и да су били сведоци тих злочина. Дакле, очигледно је да Бернар Кушнер улази, и то по сопственом признању, у зону кривичне одговорности. Ово јесте, и мора да буде црвени сигнал, пре свега за наше Специјално тужилаштво за ратне злочине… Бернард Кушнер више нема имунитет, и за ово што говори, он подлеже кривичној одговорности. Дакле, неопходно је да наше Тужилаштво покрене, такозвани преткривични поступак, и да позове Кушнера да дâ изјаву о овим чињеницама, да каже о којим лицима је реч, ко су извршиоци и са ким је он био у друштву када је видео силоване и мучене Српкиње од стране припадника такозване ОВК“, каже професор Челић.

    Наш саговорник подсећа да је управо Кушнер својевремено негирао и постојање „жуте куће“ и трговину органима које је у свом извештају презентовао Дик Марти, а који је постао темељ за формирање Суда за злочине ОВК. Он уједно и сумња да би овај суд уопште имао надлежност да процесира Кушнера, јер сматра да је то квазисудски орган формиран политичком нагодбом између Вашингтона и Приштине, који, по његовим речима, „није место где би могла да се тражи правда за Србе“.

    Челић подсећа и да је управо Кушнер увео уредбу којом је предвиђен имунитет за све високе службенике и Унмика и Кфора који их је чувао од било које врсте кривичног гоњења док им траје мандат у мисијама.

    „Дакле, они тада нису могли да буду нити кривично одговорни нити гоњени пред нашим органима, само пред својим националним судовима. Чињеница је да Кушнер више није под имунитетом, што значи да би тим пре због изреченог могао да буде гоњен пред својим националним судом у Француској“, каже др Челић. 

    Он напомиње и да ће у оквиру удружења Српске координације, чији је председник, покушати да са удружењима жртава породица Косова и Метохије отворити расправу на ову тему, у којој ће покушати да уз помоћ адвоката-пријатеља Кушнера изведу пред лице правде, и то не само због дате изјаве.

    „Чини ми се да би тај поступак могао да нам дâ нека сазнања која Кушнер није јавно изрекао, али што би у поступку могло да размота то ’клупко истине‘, што би допринело да сазнамо ко је вршио злочине на Косову и Метохији над Србима 1999. године“, напомиње наш саговорник.

    Челић закључује да је Кушнер овом изјавом дао добру прилику и да се подсетимо да је управо током Унмиковог мандата извршен највећи број злочина над Србима од стране ОВК. Према његовим речима, више од хиљаду Срба је киднаповано и/или убијено баш у време када је Кушнер био шеф Унмика.

    Да је Кушнер, док је био шеф Унмика, био упућен у сва дешавања на Косову, пре неколико година за медије је потврдио и бивши шеф Унмика, Канађанин Стју Келок. Он је рекао да су Хашим Тачи и његови сарадници контролисали цело Косово, укључујући полицију и границе. „Американци су ’изабрали‘ Тачија за лидера и било му је све дозвољено. Његови сарадници су уживали амбасадорски статус“, истакао је Келок у изјави за РТС.

    Овај некадашњи шеф одељења полиције за тешки криминал Мисије Унмика изјавио је и да је тадашњи први човек мисије Уједињених нација Бернар Кушнер „морао да зна“ детаље о организованом криминалу на Косову, али да је Тачи био међу „недодирљивима“ јер је, још онда, одабран за лидера косовских Албанаца.

    „Не могу да потврдим да је Кушнер знао за трговину органима, али апсолутно нема никакве шансе да није имао информације о организованом криминалу на Косову“, рекао је Келок.

    Кушнер је био шеф цивилне мисије Уједињених нација за Косово и Метохију, а на предлог генералног секретара Кофија Анана од 1999. до 2001. 

    Тема:
    Балканске игре без граница (167)

    Слично:

    Лидер ветерана ОВК: Амерички амбасадор је чобанин и пајац
    Тачи помиловао бивше чланове ОВК, убице петочлане породице
    Даут Харадинај: Прво хапшење за Специјални суд активираће ОВК
    Иза опструкције суда за злочине ОВК стоји Тачи?
    Шеф суда ОВК спреман за Хаг
    Прве оптужнице против лидера ОВК
    Вулин: Прекинути преговоре ако Приштина укине Суд за злочине ОВК
    Афера „свевидеће око“: Зашто Албанија сели амбасаду баш поред суда за злочине ОВК
    Гутереш: Уздржати се запаљивих изјава о суду за бившу ОВК
    ОВК војници и албанске заставе „окупирали“ Нови Пазар
    Тагови:
    Бернар Кушнер, суд за овк, Суд, кривична одговорност, Хашим Тачи, Косово и Метохија, Срби, Бернард Кушнер, Душан Челић, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога