Београд+ 17°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Посетители в здании Рейхстага в Берлине, Германия. Архивное фото

    Знак за аларм: Може ли неко зауставити надолазећу силу у Немачкој?

    © AFP 2018 / Christof Stache
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    4561

    Најновије истраживање јавног мњења у Немачкој показује да је ултрадесничарска Алтернатива за Немачку први пут у националној анкети престигла Социјалдемократску партију (СПД) и тако заузела друго место међу најјачим партијама у Немачкој.

    Скоком од један одсто, АфД је достигао 16 одсто подршке, док су социјалдемократе пале на 15,5 одсто гласова анкетираних. Са друге стране, конзервативни блок канцеларке Ангеле Меркел скочио је за два и по одсто и достигао 32 одсто подршке.

    Мирослав Стојановић, некадашњи дописник Политике из Немачке, за Спутњик каже да је пад подршке СПД-у још један чин драме у тој партији, а чињеница да се та странка, која је након оставке председника Мартина Шулца практично обезглављена, додатно маргинализује, нешто је што највише забрињава Немачку.

    Са друге стране, дешавања у редовима социјалдемократа иду наруку Алтернативи за Немачку. Реч је о партији која је на политичкој сцени тек неколико година, објашњава Стојановић, али је на препад освојила све покрајинске парламенте и на изборима прошле године први пут умарширала у Бундестаг са импресивним резултатом од 12,6 процената.

    „То је млада странка која се у буквалном смислу још није профилисала у облик једне класичне странке попут Социјалдемократске и Хришћанско-демократске уније и у њој постоји сијасет различитих струја. Она је евроскептична, десничарска, тражи да се надлежности које је преузео Брисел врате националним парламентима, тражи укидање евра и еврозоне, а то су теме о којима друге странке не желе да разговарају. Многи је проглашавају и антисемитском, исламофобичном, чак и нацистичком странком. У њој доиста постоје све те групације, а питање је наравно која ће у једном часу имати превагу. Засад она покушава да се етаблира негде у средини политичког центра са јаким десним акцентима. Притом, жели да избегне да буде ултрадесничарска странка, јер у у овој страници поред струја које су заиста екстремне, постоји огроман број незадовољних, разочараних бирача и конзервативаца и социјалдемократа. Врло је могуће да у овом часу има више такозваних малих људи, радника, оних који су били извориште снаге и бирачко тело Социјалдемократске странке, нажалост, у Алтернативи за Немачку него у Социјалдемократској странци“, напомиње Стојановић.

    Како каже, разочараност обичних људи у социјалдемократе није новина.

    „СПД нису више њихов заштитник, још од времена Герхарда Шредера и његове фамозне агенде која је странку више окренула крупном капиталу него радничкој сиротињи и незаштићеним људима. Он је тада агендом којом је реформисао тржиште радне снаге драстично скресао сва социјална права радника и оних са нижим примањима и то је направило једну велику узбуну у самој странци и окренуло тај незадовољни део традиционалних бирача Социјалдемократске странке другим партијама. Велики број тих људи се сада налази у Алтернативи за Немачку“, истиче Стојановић.

    Према његовим речима, раст подршке Алтернативи за Немачку представља знак за аларм и за конзервативце и за социјалдемократе и тера их да се грчевито држе једни других.

    „Споразум о великој коалицији између конзервативаца Ангеле Меркел и социјалдемократа је постигнут, али он и даље виси о концу и зависи од тога како ће се изјаснити чланство Социјалдемократске странке. Чињеница је да сада први пут та велика странка постаје трећеразредна и већ се увелико разговара о томе може ли се са њом догодити оно што се догодило са француским социјалистима — да готово нестану са политичке сцене или постану крајње маргинална странка. Ја верујем да се то неће догодити, али је ситуација крајње компликована јер се политички капитал конзервативаца повећао и они су сада на сигурних 32 одсто. То сада отежава и питање — шта ће се почетком марта догодити на плебисциту социјалдемократа и хоће ли их јачање конзервативаца још више уплашити да се повуку из велике коалиције“, примећује Стојановић.

    Како каже, питање је шта Алтернатива за Немачку може учинити од политичке сцене те земље и колико она заиста може Немачку гурнути удесно.

    „У овом часу су могућности за тако нешто мале, пре свега јер је социјална ситуација у Немачкој доста стабилна, а њен извоз је експлозиван. Међутим, Немачка је експортна земља оријентисана на извоз и свака криза у било ком делу света може изазвати кризу и у самој Немачкој. У случају једне озбиљније кризе питање је да ли би, рецимо, ојачали националистички гласови у самој Немачкој, који су иначе пригушени. Има их доста за у Алтернативи за Немачку, али и у огромном броју људи. Иако је та идеја политички дуго била потиснута због стравичних искустава Другог светског рата, она би у једном часу могла да покаже мало агресивнији наступ. Тек тада би се можда могло разговарати о томе шта ће Алтернатива учинити. Међутим, ја претпостављам да ће социјалдемократе ипак гласати за велику коалицију јер је то једино што би могло да на неки начин мало спута овај нагли раст Алтернативе за Немачку. У супротном, ако би пао споразум о ’великој коалицији‘, ту земљу би чекали нови избори на којима би Алтернатива за Немачку вероватно добила и више од двадесет одсто гласова“, закључује Стојановић за Спутњик.

    Тагови:
    Немачка, влада, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога