Слушајте Sputnik
    Зграда Агрокора

    Може ли Перушко спречити катаклизму „Агрокора“ у јулу

    © REUTERS / Antonio Bronic/File Photo
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 270

    Није било лако наћи добровољца који би преузео Рамљаков „врућ кромпир“, а са слабашним изгледима да „преживи“ и он и „Агрокор“. Избор Фабриса Перушка значи да изненађења неће бити на путу који је трасирао Рамљак, колико год се то некоме (не) свиђало.

    Требало је да прође недељу дана пошто је ванредни управник „Агрокора“ Анте Рамљак хрватском премијеру поднео оставку, да Влада за новог управника предложи Фабриса Перушка, упркос најавама да ће то учинити колико сутра.

    Члан управе „Тиска“, фирме која је, како се процењује, заједно са „Конзумом“ чинила двојац који је цео концерн одвукао у минус, добро је упознат са ситуацијом. У спасавање „Агрокора“ је већ био укључен као саветник. Остаје само да предлог Владе потврди и Трговачки суд.

    Дакле, што би се рекло, све остаје у кругу породице. Да ли због тога што је оцењено да је Рамљак добро трасирао пут опоравка „Агрокора“ или што је мало ко ван куће хтео да преузме Рамљаков „врући кромпир“. Јер за разлику од политичара, економисти су склонији оцени да је мала могућност да „преживе“ и нови управник и „Агрокор“.

    За Рамљаковог управљања „Агрокором“ по „лекс ’Агрокору‘“, а у име Владе Хрватске, у суштини је мало шта учињено. Тачније, само је одложена отплата дугова због чега изгледа као да фирма нормално функционише. А то „нормално“ управо је било неодрживо у време када је концерном управљао сада још само његов номинални власник Ивица Тодорић. Данас је, наравно, још неодрживије.

    Нагодба са добављачима и повериоцима, који би у највећој мери да наплате своја потраживања од „Агрокора“, требало би да буде завршена до 10. јула. План те нагодбе, главног посла који треба да оконча нови ванредни управник, предложио је Рамљак, али је он на старту наишао на неодобравање.

    Мали добављачи су посебно незадовољни и траже да им се ненаплатива потраживања претворе у основни капитал компаније.

    Акционари су љути јер је према Рамљаковом моделу предвиђено оснивање „новог ’Агрокора‘“ на који би била пренесена постојећа имовина и који би био у власништву поверилаца. Дакле, биле би основане нове компаније „Јамница“, „Беље“, „Ледо“… у којима за постојеће деоничаре не би било места због Тодорићевих дугова.

    Тодорић је, наиме, мрежом јемстава за кредите одобраване „Агрокору“ утопио и део здравих компанија, а акционари сматрају да је Рамљак та јемства, односно гаранције, требало да оспори. Ако нагодба буде спроведена према његову моделу, уследиће талас тужби оштећених деоничара који ће тражити одштету. То су већ најавили на јучерашњем састанку са Пленковићем.

    Опште је познато да није задовољна ни руска „Збербанка“, највећи поверилац „Агрокора“. Од око шест милијарди евра укупног дуга хрватског концерна, 1,1 милијарда је према „Збербанци“. Рамљак је кредитом од милијарду евра по рол-ап моделу међу приоритетну наплату потраживања признао само она стара, али не и 100 милиона евра која је „Збербанка“ дала „Агрокору“ пре годину дана, уочи његовог краха. Незадовољна тиме, руска банка тражила је судску забрану таквог кредитирања, а касније и арбитражу суда у Лондону по питању важења „лекс ’Агрокора‘“. Због тога, али и других судских спорова које је покренула пред судовима ван Хрватске, Рамљак, а потом и Трговачки суд у Загребу, нису признали њена потраживања.

    Пошто је Трговачки суд крајем јануара објавио решење о разврставању поверилаца „Агрокора“ у пет група, на основу пријављених потраживања и различитог правног положаја поверилаца, испоставило се да коначно стање потраживања зависи од покретања парничних поступака за њихово утврђивање и о исходу тих поступака. И по таквој рачуници, која је прецртала потраживање највећег „Агрокоровог“ повериоца „Збербанку“, потраживања износе око 31 милијарду куна, односно непуне 4,2 милијарде евра. У току су, наравно, бројни спорови и док они не буду завршени неће бити познат коначан износ потраживања.

    А време цури, при чему још није формирано ни стално веће поверилаца. Повериоци су на најновијем састанку са Пленковићем, како је саопштено, подржали наставак ванредне управе над „Агрокором“. Питање је, међутим, како ће ићи нагодба са чак 5.700 поверилаца, коју би веће поверилаца требало да изгласа и да се нагодба упути суду. Планирано је да до средине јуна буде одржано рочиште о нагодби са свих 5.700 људи.

    На јучерашњем састанку са Пленковићем био је и представник „Збербанке“ Сергеј Волк. Најаву „Збербанке“ да намерава да учествује у доношењу решења које ће унапредити проналажење балансираног компромиса у компликованој ситуацији у којој ће бранити интересе кредитора, аналитичари читају као помирљив став који би могао да значи повлачење тужби и повратак преговорима о нагодби.

    Иначе, дан након што је Рамљак поднео оставку вредност акција „Збербанке“ је порасла 4,5 одсто у једном дану, што представља највећи дневни раст од новембра прошле године, јавио је амерички „Блумберг“. Тиме је, како је наведено, достигнут највећи ниво још од 1998. године.

    На све муке Хрватске, која је, практично, национализовала „Агрокор“ „лекс ’Агрокором‘“, у покушају да спаси највећи концерн на Балкану који у четири државе бивше Југославије запошљава око 60.000 људи, навалио се и развлашћени Тодорић. Његов адвокатски тим поднео је нову, трећу, кривичну пријаву против бившег ванредног управника Рамљака. Адвокатска канцеларија која заступа Тодорића тврди да ревизор није потврдио губитак од 18 милијарди куна, а да Рамљак није признао власништво над фирмама ћеркама „Агрокора“, али јесте дугове.

    „То може да доведе до далекосежних последица, с обзиром на то да нема правог утврђеног стања у ’Агрокору‘, па би закључивање нагодбе на таквим нерелевантним и непоузданим финансијским извештајима могло да буде штетно. Заправо се не зна право стање ствари и поставља се питање да ли би цео процес тебало овако да се одвија", објаснили су из адвокатске канцеларије која заступа Тодорића.

    „Рамљак је оставио гомилу проблема, мандат ванредног управника траје, како сада ствари стоје, само до јула, нагодба још није на видику, а неко ко се у то уплете могао би да очекује и вишегодишње повлачење по судовима, макар у својству сведока“, закључује хрватски портал „Индекс“.

    „Дојче веле“ је отишао и даље у црној прогнози: „Пленковић више нема добрих решења. Сва су му гора. У јулу је могуће да ’Агрокор‘ погоди катаклизма.“

     

    Слично:

    Расплет у „Агрокору“: Хоће ли „Збербанка“ преузети „Меркатор“
    А може ли Костић да купи „Агрокор“?
    Прљави рат за Агрокор: Блогер Ивица против Хрватске — чека се марица
    Прва тужба и у САД: Амерички фонд тужио „Агрокор“
    „Агрокор“ потврдио: Блокирани смо у „Фрикому“
    Вучић у Мостару: Бојим се да ће Агрокор да нам буде тешка тема
    Тагови:
    повериоци, Збербанка, ванредни управник, лекс Агрокор, Агрокор, нагодба, потраживања, концерн, добављачи, суд, Сергеј Волк, Анте Рамљак, Ивица Тодорић, Андреј Пленковић, Балкан, Хрватска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога