Према речима Озулкера, бившег турског амбасадора у Паризу и Триполију, током сусрета су представници САД, Велике Британије, Француске, Саудијске Арабије и Јордана разматрали детаље плана за прекрајање граница на Блиском истоку.
Представници ове петорке су такође поделили Сирију на интересне сфере у оквирима нове блискоисточне стратегије.
„На састанку је било речи да би следећи сусрет требало одржати 23. јануара, и стога се може закључити да постоји тенденција да се овакви састанци организују редовно. Из записника се такође може закључити да је било индиција да се овом формату прикључе Египат и Немачка. Касније се испоставља да Египат није позван, а да Немачка није одговорила на позив. Што се тиче Турске, из бележака се види да су учесници отворено изражавали сумње у неопходност учешћа представника Анкаре, ’јер би сукоби између Турака и Курда могли негативно да утичу на одлуке ове групе‘“, рекао је Озулкер.
Оно што веома забрињава, истиче бивши турски дипломата, јесу речи представника САД, који је на овом састанку истицао да Америка мора да обезбеди стално присуство америчких снага у Сирији.
„Један од главних циљева САД се састоји у стварању околности које не би ишле на руку Ирану. Учесници сусрета признају да је њихов највећи проблем то што Русија успешно води преговоре у Астани и Сочију и подвлаче потребу да се ови преговори саботирају. Са друге стране, представници ових 5 држава желе да се активирају преговори о Сирији у Женеви“, говори Озулкер. Он додаје да је такође било говора да је неопходно довести и представнике Демократских снага Сирије, односно представнике Курдских одреда самоодбране на женевске преговоре, иако наводно постоји разумевање према Анкари и осетљивом курдском питању.
Према речима бившег турског дипломате, „пет држава-учесница сусрета дотакло се и питања у вези са четири глобална процеса“.
„Као прво, представник САД је подвукао да производња нуклеарног оружја малих размера може да отвори пут за употребу овог оружја у регионалним конфликтима. Као друго, разматрало се питање стратегије против Русије и других држава које представљају претњу по НАТО. Трећа тачка било је разматрање могућности повећавања броја напада Израела на Иран. И као четврта тема било је поменуто курдско питање и његова улога у могућем повећању напетости у односима Анкаре и Вашингтона. Говорило се да ови процеси непосредно утичу на ситуацију на Блиском истоку“, истиче Озулкер.
Како је навео наш саговорник, прворазредни циљ пет држава учесница овог скупа јесте саботажа мировних преговора у Астани и Сочију.
„Осим тога, било је речи и о могућем иранско-израелском и турско-курдском рату. Говорило се и о плановима о подели Сирије на интересне сфере. Понављам, ових 5 држава инсистира на томе да подрију процесе у Астани и Сочију, јер им не иде наруку да Русија управља мировним преговорима. Смисао се крије у жељи да дође до нових конфликата између САД и Русије, а да се Турска стави у позицију да бира коме ће се приклонити“, објашњава бивши турски дипломата.
Према речима Озулкера, све оно што су представници ових пет држава говорили током сусрета у Вашингтону, упућује на закључак да сукоби на Блиском истоку могу да се прошире и да обухвате и Турску.
„Током сусрета почетком јануара, они су помињали појачавање турско-курдских сукоба, а то је оно што данас видимо. То нам говори да се ситуација у региону може додатно закомпликовати, јер сви знамо колико је ситуација на Блиском истоку реално замршена“, истиче наш саговорник.
О преговорима који су планирани за март између САД и Турске, Озулкер нема много илузија нити надања:
„Не верујем да ће доћи до некаквог прогреса. Највероватније је да ће доћи до потписивања споразума о питању будућности територија западно од Еуфрата и вероватно ништа више од тога. Америка је одлучна да остане присутна на Блиском истоку. Стога ће се Турска, која подржава сарадњу са Русијом, вероватно наћи пред избором и мислим да у тој ситуацији Анкара никако не би смела да заборави на дипломатију, без обзира на све евентуалне војне успехе“, закључује и упозорава наш саговорник.
