Београд+ 15°C
Ниш+ 13°C
Слушајте Sputnik
    Споменик Била Клинтона у Приштини

    Случај Швендиман: Зашто Американци коче Специјални суд за ОВК (видео)

    CC BY-SA 2.0 / gypsy in moda / DSCF0314
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2030

    Није искључено да најављени одлазак Дејвида Швендимана са места специјалног тужиоца за злочине ОВК на Косову има политичку позадину и да иза свега стоји жеља Вашингтона да успори рад Специјалног суда, у очекивању договора Београда и Приштине, каже шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.

    Дрецун у емисији „Свет са Спутњиком“ признаје да је га је непријатно изненадила вест да је Дејвид Швендиман био приморан да оде са места тужиоца. Швендиман је за британски „Гардијан“ упозорио да још увек није обезбеђен његов, како се изразио, „веродостојан“ наследник, а сматра да је главни разлог за овакав развој догађаја инертност америчког Стејт департмента. 

    „Ако је тачно оно што је пренео ’Гардијан‘, професионалци у Стејт департменту разумели су Швендиманов аргумент да мора да му се нађе заменик, али остали нису били за то. То отвара простор за тумачења да ли већ сада имамо покушај политичког утицања на читав процес утврђивања одговорности припадника ОВК за почињене злочине“, наводи Дрецун.

    Како истиче, он је као председавајући радне групе коју је Одбор за КиМ формирао за прикупљање доказа о злочинима ОВК, успоставио сарадњу са Швендиманом, који је више пута захваљивао на помоћи коју му је та група пружила у документима и другим материјалима.

    „Више пута сам му постављао питање да ли ће бити подложан политичком притиску. Добијао сам уверавања да тужилаштво неће прихватити било какав притисак, да ће они одржати независност, да су посвећени послу, да су напредовали у истрагама, да су дошли до значајних резултата да могу да подигну већ прве оптужнице. Последњих месеци сам, међутим, приметио успоравање у њиховом раду“, каже шеф одбора за КиМ.

    Он упозорава да, уколико не буде именован Швендиманов заменик, може доћи до успоравања читавог истражног поступка а можда и до његовог разводњавања у смислу — „немојте баш против Тачија“. Притом, сматра Дрецун, Тачи би требало да буде први на листи одговорних по командној одговорности, по извештају бившег известиоца Савета Европе Дика Мартија.

    „Нисам могао да добијем одговор ни када ће бити прве оптужнице, а у једном тренутку је било — ако буду подигнуте. Ја сам се питао шта стоји иза тога. Зато сам послао писмо Швендиману и тражио да се састанемо. Он је био расположен за тај састанак. Видећемо шта ће бити даље, али наша радна група ће инсистирати на разрешењу те ситуације, а и Стејт департмент мора некако да нам је објасни. Ово је ситуација са пуно непознаница, уместо да нема више непознаница“, примећује Дрецун.

    Није јасно, додаје, да ли смо ми суочени са интерношћу бирократског дела администрације, немогућношћу Трампове администрације да преузме цели тај механизам, или ту постоји нека политичка намера, све са циљем да се преко Тачија, Харадинаја и других издејствује историјски споразум са Београдом. 

    „Можда они траже неког ко би Албанце могао да смири ако се постигне неки договор. Косово је већ тег за Запад и онда је потребан неко ко може да постигне тај споразум и да га спроведе, упркос жестоком противљењу. А онда кажу: ако Тачи то треба да спроведе, не можемо њега да процесирамо. Хајде да му ослободимо мало простор, бар док се не постигне то решење“, износи Дрецун своју претпоставку.

    Он наглашава да је Специјални суд последња међународна прилика да злочинци из ОВК одговарају, а да по извештају Дика Мартија прво треба да одговарају „крупне рибе“.

    „Можда одговор на питање зашто се Швендиману завршава мандат треба тражити управо у причи о крупним и ситним рибама. Швендиманов тим је јасно ставио до знања да ће првенствено радити на утврђивању командне одговорности, а то значи да дођу до крупних риба. И ми смо им ту доста помогли, дали смо им комплетну структуру и документацију како је организована ОВК да би могли да процесирају неког по командној одговорности, и они су на томе интензивно радили“, наводи наш саговорник, који верује да Швендиман не би презао да подигне оптужницу ни против Тачија.

    Дрецун истиче да Тачи јесте био на врху командног ланца, поред Агима Чекуа.

    „Можда је то некоме засметало, можда је неко хтео да се сведе на најнижи ниво. А ми смо им дали доказе, које су наше снаге безбедности заплениле у штабовима ОВК. Дали смо комплетну анализу — колико је било илегалних затвора, силовања“, додаје спрски парламентарац. 

    И судбина Српске зависи од Косова

    Говорећи о очекивањима да се постигне „историјски компромис“ између Срба и Албанаца, Дрецун примећује да смо већ увелико ушли у процес који би, како каже, за годину-две требало да створи услове да се коначно разреши косметски проблем.

    Албанци засад не отварају простор за компромис, за њих је то завршена ствар. Али, истиче наш гост, Србија отвара простор и каже — хајде да се договоримо, јер је јасно да после свих година притисака, уцена и покушаја да се Србија натера да се сагласи са отимањем дела територије то није уродило плодом и да без Србије то не може да се разреши.

    Према његовим очекивањима, тај процес ће бити веома динамичан у наредном периоду, а указује на то да постоје три елемента кад се говори о коначном договору: интереси државе Србије, воља народа, односно грађана Србије и међународна заједница. 

    „Председник Вучић је тај који ће дефинисати почетну платформум имајући у виду максималну заштиту наших интереса, колико је могуће у овим околностима. Народ ће, ако се постигне договор, морати да се изјасни на референдуму“, каже Дрецун. Он додаје да констатација председника да се канцеларки Ангели Меркел на њиховом сусрету није све свидело што је говорио о Косову, наговештава да председник већ спроводи међународну дипломатију: покушава да делове свог виђења коначног решења презентује и види како реагују кључни центри моћи“.

    Дрецун такође сматра да ће и судбина Републике Српске зависити од нашег понашања према косовском проблему и да ће, ако га решимо договором, бити значајно ојачана и позиција Српске. То, по његовом мишљењу, не значи да ће се Космет и Српска нужно решавати у пакету, али се не могу одвојити: „ Мој став је да ми кроз разрешење косметског проблема учврстимо позицију РС и одагнамо било какве могућности да Српска кроз унитаризацију може да буде елиминисана“.

    Гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“, Илија Кајтез, професор Факултета за дипломатију и безбедност универзитета „Унион — Никола Тесла“, констатује да је Србија наследила лошу позицију кад је реч о решавању косметског проблема и да, реално говорећи, мора да крене од „апсолутног минуса“.

    „САД, које су до пре неколико година биле апсолутни господар света, недвосмислено стоје иза албанског фактора и неке пројекције дефакто или дејуре ’велике Албаније‘. Потребна је велика мудрост да се из те готово безизлазне ситуације изађе да добијемо један историјски частан компромис“, каже Кајтез, уз оцену да је добро што Србија има дипломатску иницијативу и да је позиција Србије боља него раније, мада не драстично, зато што су фактори који држе албанску страну и даље најјачи.

    „Али неоспорно је да унутрашња консолидација Србије, економског, политичког и безбедносног стања даје добре резултате. Други моменат је што ми идемо ка ЕУ и што Европа има своју одговорност. Европа, која је у превирању, мораће да уважи ту чињеницу, и тај једнострани, уцењивачки приступ неће у наредном периоду бити толико изражен. Оно што је лоше јесте да је Британија изласком из ЕУ постала фактор који ће покушати да се инкорпорира на Балкан, а ми Срби с Британцима никад кроз историју нисмо имали велике среће“, примећује он.

    „Слажем се да ће Британија наставити да подрива стабилност региона. Мешетарење је блага реч, то су прљаве игре, али мислим да ће њихова снага бледети зато што су изван ЕУ. Ипак, не треба занемарити капацитет Британије да спроводи те подривачке активности. Видимо шта се десило у Македонији, Црној Гори, то је покушај комплетног одстрањивања руског присуства и утицаја. А Србија је стратешки партнер Русије на Балкану, највећи ослонац руској политици, не подривачкој, како неки кажу, већ политици сарадње и приближавања мултиполарног поретка“, надовезао се Дрецун.

    Што се тиче правно обавезујућег споразума са Приштином, он наводи да су америчке дипломате потврдиле да су приштински званичници разговарали са неким дипломатама појединих западних држава о евентуалној подели Косова. 

    „Вероватно је и њима јасно да даље не могу овако и да морају да се договоре са Србијом, па сада испипавају терен које решење би било прихватљиво. Већ је дошло до попуштања, мада не званично. Они, дакле, траже решења. Нешто мора да се понуди Србији, и Приштина лабави став“, каже Дрецун. 

    Он објашњава да је Приштина без остварења међународног капацитета „црна рупа која зависи од војног присуства НАТО-а“. „Они су негде између неба и земље, ако желе да постигну решење, морају да седну да разговарају са Србијом. Да ли ће неко сада да изврши притисак и да ли је довољан притисак што се прети оптужницама кључним политичарима, одговор је у Вашингтону — да ли они хоће да притисну Албанце“, закључује Дрецун, напомињући да ће се, ако се настави са причом да су Срби и Албанци архинепријатељи, то обити о главу некој генерацији, и да морамо учинити све да затворимо понор између нас и њих.

    Тагови:
    специјални суд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога